pusti sad Marka i odsečene noge...sarma krčka! Taman za služenje
Runde је написао/ла:
mz је написао/ла:
Vidi, vidi, onaj Srunde će i mene da fotošopnutušira!?
Also sprach Marko: - Uf, već je pet minuta posle dvanajest...a morao sam biti u podne kod Zuleta na ručku....sigurno opet ima nepodgrejane sarme...pa da, šta mogu ....od sudbine se ne beži!---
Marko Stojanović je često bolovao od jednog fotografskog smrtnog greha: često je ljudima "otkinuo" stopala.
To se može jedino objasniti, da je to bio greh njegovog fotoaparata i loše korekture paralakse. Marko je kroz okular video cipele,
ali fotoaparat se kapricirao i ....amputirao stopala!
Добро питање. Ако је заиста 1917, а по овом возилу и Французу иза Штурма и Павловића то лако може бити, највероватније у Солуну. Мало вероватно у Битољу.
Хммм, волео бих да сте у праву али нам свакако треба неки чвршћи доказ. Док неко не притекне у помоћ, ево пар речи о Штурмовима ...
Шта рећи о једном пруском официру, по оцу Лужичком Србину, који је дошао у Србију током Српско-Турских ратова да предаје на војној академији, ту се жени и почиње живот испочетка.Опчињен Србијом мења име и презиме, веру узима св. Саву за славу и почиње да живи за Србију.
У Српску војску је примљен као поручник добровољац 15.6.1876 и бива постављен за комаданта Шабачког и Посавско-Тамнавског батаљона где због изванредних борбених напора добија прво Српско одликовање Таковски крст. Иначе пре тог одликовања је имао и гвоздени крст који је добио у Пруско-Француском рату 1870-1871 где му је ратни друг и класић из академије био нико други него касније фелдмаршал Макензен.
Постоји једна анегдота питање да ли је истина пошто га је уочи балканских ратова краљ Петар први узео за ађутанта причало се да је хтео да му се одужи јер му је Павле поштедео живот у оном Пруско-Француском рату ,јер је краљ Петар био на страни Француза и заробљен од стране Павла Јуришића.
Било како било судбина је хтела да се сретне и са својим школским другом прво ратујући као комадант треће армије 1915 против фелдмаршала Макензеа који му се 1918 и предаје.
Чувени су његови подвизи заустављања Аустоугарске офанзиве 1914 и омогућавању генералу Степи да са својом другом армијом извојује другу савезничку победу у првом светском рату у чувеној Колубарској битци.
1915. зауставља удружене нападе Аустроугарске,Немачке и Бугарске да се пробоју ка Моравској долини.
Трећом армијом командује и на Солунском фронту и учестује у особађању Србије где му се касније предаје велики немачки генерал и бивши друг и саборац Макензен.
После рата бива пензионисан 1921 године после равно 45 година и седам ратова које је прошао за ову нашу Србију. Упокојио се 1922 године у Београду где је сахрањен уз све војне почасти на Новом гробљу.
Још једна ствар и рођени брат је крануо његовим стопама и стрељан је за време друго светског рата јер је као мајор ЈКВО заробљен од стране Немаца одбио да буде помилован као рођени Прус и бивши Немачки официр. Толико о величинама какви су били Штурмови рођени Немци а у души велики Срби.
Мајор се звао Евгеније Јуришић.
Вечна им слава и хвала!
Не знам да ли је била али морам да је ставим овде:
pusti sad Marka i odsečene noge...sarma krčka! Taman za služenje
mz је написао/ла:
Runde је написао/ла:
mz је написао/ла:
Vidi, vidi, onaj Srunde će i mene da fotošopnutušira!?
Also sprach Marko: - Uf, već je pet minuta posle dvanajest...a morao sam biti u podne kod Zuleta na ručku....sigurno opet ima nepodgrejane sarme...pa da, šta mogu ....od sudbine se ne beži!---
Marko Stojanović je često bolovao od jednog fotografskog smrtnog greha: često je ljudima "otkinuo" stopala.
To se može jedino objasniti, da je to bio greh njegovog fotoaparata i loše korekture paralakse. Marko je kroz okular video cipele,
ali fotoaparat se kapricirao i ....amputirao stopala!
evo i cipele, bar desne, ...šta fali?.....
Ni budućnost nije više to, šta je nekad bila! - Karl Valentin.
Da li su i kasnije fotografske radnje čuvale portrete mušterija u negativu?
Vidi, vidi, onaj Srunde će i mene da fotošopnutušira!?
Also sprach Marko: - Uf, već je pet minuta posle dvanajest...a morao sam biti u podne kod Zuleta na ručku....sigurno opet ima nepodgrejane sarme...pa da, šta mogu ....od sudbine se ne beži!---
Marko Stojanović je često bolovao od jednog fotografskog smrtnog greha: često je ljudima "otkinuo" stopala.
To se može jedino objasniti, da je to bio greh njegovog fotoaparata i loše korekture paralakse. Marko je kroz okular video cipele,
ali fotoaparat se kapricirao i ....amputirao stopala!
Павле Јуришић Штурм и Живко Павловић, 1917.
Да ли неко зна где је ово фотографисано?
Добро питање. Ако је заиста 1917, а по овом возилу и Французу иза Штурма и Павловића то лако може бити, највероватније у Солуну. Мало вероватно у Битољу.
Хммм, волео бих да сте у праву али нам свакако треба неки чвршћи доказ. Док неко не притекне у помоћ, ево пар речи о Штурмовима ...
Шта рећи о једном пруском официру, по оцу Лужичком Србину, који је дошао у Србију током Српско-Турских ратова да предаје на војној академији, ту се жени и почиње живот испочетка.Опчињен Србијом мења име и презиме, веру узима св. Саву за славу и почиње да живи за Србију.
У Српску војску је примљен као поручник добровољац 15.6.1876 и бива постављен за комаданта Шабачког и Посавско-Тамнавског батаљона где због изванредних борбених напора добија прво Српско одликовање Таковски крст.
Иначе пре тог одликовања је имао и гвоздени крст који је добио у Пруско-Француском рату 1870-1871 где му је ратни друг и класић из академије био нико други него касније фелдмаршал Макензен.
Постоји једна анегдота питање да ли је истина пошто га је уочи балканских ратова краљ Петар први узео за ађутанта причало се да је хтео да му се одужи јер му је Павле поштедео живот у оном Пруско-Француском рату ,јер је краљ Петар био на страни Француза и заробљен од стране Павла Јуришића.
Било како било судбина је хтела да се сретне и са својим школским другом прво ратујући као комадант треће армије 1915 против фелдмаршала Макензеа који му се 1918 и предаје.
Чувени су његови подвизи заустављања Аустоугарске офанзиве 1914 и омогућавању генералу Степи да са својом другом армијом извојује другу савезничку победу у првом светском рату у чувеној Колубарској битци.
1915. зауставља удружене нападе Аустроугарске,Немачке и Бугарске да се пробоју ка Моравској долини.
Трећом армијом командује и на Солунском фронту и учестује у особађању Србије где му се касније предаје велики немачки генерал и бивши друг и саборац Макензен.
После рата бива пензионисан 1921 године после равно 45 година и седам ратова које је прошао за ову нашу Србију. Упокојио се 1922 године у Београду где је сахрањен уз све војне почасти на Новом гробљу.
Још једна ствар и рођени брат је крануо његовим стопама и стрељан је за време друго светског рата јер је као мајор ЈКВО заробљен од стране Немаца одбио да буде помилован као рођени Прус и бивши Немачки официр. Толико о величинама какви су били Штурмови рођени Немци а у души велики Срби.
Мајор се звао Евгеније Јуришић.
Вечна им слава и хвала!
Не знам да ли је била али морам да је ставим овде:
Vidi, vidi, onaj Srunde će i mene da fotošopnutušira!?
Also sprach Marko: - Uf, već je pet minuta posle dvanajest...a morao sam biti u podne kod Zuleta na ručku....sigurno opet ima nepodgrejane sarme...pa da, šta mogu ....od sudbine se ne beži!---
Marko Stojanović je često bolovao od jednog fotografskog smrtnog greha: često je ljudima "otkinuo" stopala.
To se može jedino objasniti, da je to bio greh njegovog fotoaparata i loše korekture paralakse. Marko je kroz okular video cipele,
ali fotoaparat se kapricirao i ....amputirao stopala!
evo i cipele, bar desne, ...šta fali?.....