quote] Постоје, заправо две идеје како је Брашован направио кућу Ђурића на Зеленом венцу. Једна говори о томе да је имао предложак из неког мађарског часописа, а да је, уосталом, тај предложак коришћен и у најмање још једном случају зграде Бранислава Маринковића из 1935. године. Друга, која се ређе спомиње, јесте постојање инспирације оригиналном кућом Александра Бугарског која је постојала на самом плацу и која, такође, има основу у облику слова латиничног слова "У". И ако смем да ламентирам, ово је једна од оних дивних старих кућа, израђена руком писменог човека и одличног ствараоца, због које ми је посебно жао, без обзира на потоњи Брашованов занимљив допринос који је несумњив...[/quote] Да додам и ја нешто на ову тему: живим у Брашовановој згради на З.венцу 10. У стану до мог све до пре две године живела је госпођа Бранка Ђурић удато Радовановић, ћерка предратног власника и инвеститора овог здања. Из њених прича сазнао сам да је њен отац желео да изгради једну од најмодернијих рентијерских зграда у то време у Београду и није жалио пара да му зграду пројектује у то време најпопуларнији (најскупљи) архитекта - Драгиша Брашован. Зграда је пројектована тако да на сваком спрату буду по свега два стана док су Ђурићи живели на врху, 4. спрату, у стану који се простирао на читавом спрату. У згради је био лифт са лифтбојем обложен плишом, са огледалима, клупама и тоалетним сточићем, а од станара које је помињала госпођа Бранка упамтио сам једино да је живела извесна примабалерина Народног позоришта, као и да је једног од станара, официра, често током 30-тих посећивао његов колега Драгољуб Михаиловић-Дража... Зграда је поделила судбину грађанског Београда 1945. године (надам се да овде о томе смем да напишем коју реч) - у све станове осим у један који је остављен Ђурићима и у овај у коме ја данас живим (био је једини купљен пре рата од Ђурића и волшебно је опстао у рукама купаца, због чега је госпођа Бранка до своје смрти једино са нама и комуницирала у читавој згради), су усељени високи официри ОЗНЕ иѕ Црне Горе. Убрзо је нестао плишани лифт, а у згради данас постоје само трагови некадашњег сјаја. У стану у коме живим смо сачували оригиналне плочице у купатилу и у кухињи (наручене посебно из Чехословачке), као и ручице на прозорима (поставићу убрзо те фотографије овде) - све је дизајнирано у духу времена и стила, и читав стан иако високих плафона не одаје утисак салонца већ има неку сведеност и практичност београдске модерне. Иначе, постоји на овој адреси и једна дилема о којој би ммилован можда могао нешто да зна - иза Брашованове зграде постоји још једна, на истом броју, такође је инвеститор и власник био Ђурић, а која је зидана мало пре ове Брашованове. Према речима госпође Бранке, и за ту зграду је њен отац платио тада најскупљег руског архитекту кога је могао да нађе у Београду, али она није могла да се сети имена. Зграда је рађена у веома сведеном неокласицизму, а од флоралне орнаментике има велике симетричне гроздове грожђа на врху фронталне фасаде (сликаћу и то).

Ово говорим зато што сам чуо опречне приче: о томе како су партизани спалили све живо и неживо што су закаснили (притом да је Оскар Данон закаснио двадесет минута да спречи ту паљевину), преко прича да су све запалили љотићевци (!), уз сведочења да се током тих дана у Радио улазило без проблема и узимала фонотека, па до сећања да је све остало сачувано, а побацано касније и распродавано... Очигледно је то читав један калеидоскоп свега и свачега и тешко је да се може саставити иоле сувисла прича, шта се заправо десило са архивом, уређајима и фонотеком ратног Радио Београда (руку на срце, још мање се "зна" о предратном Радију).

Много хвала на овим подацима, и те како су значајни. Нажалост, ко је пројектовао зграду у дворишту Брашованове куће није ми познато.

:steve:

:p probam da bude

8)

:glasses:

Не знам да ли је Ђурић са Зеленог венца у сродству са једним другим Ђурићем, Јованом, апотекаром и богаташем. Знам само неке цртице о овом другом: * написао рад Квалитативна анализа мокраће (1877), што би могло да значи да је рођен око 1850, * имао профитабилну апотеку на Кнежевом тргу бр. 5, * поседовао бројне некретнине (хотел Петроград, тзв. Крстин хан, тј. зграду данашњег Коларца итд) * становао у великој кући у Симиној 27, поред Владимира и Слободана Јовановића, * вишак пара давао на зајам, а од неплатиша откупљивао (вероватно јефтино) имања, па тако дошпао до Крстиног хана... * умро за време или око Првог светског рата. Ако неко зна нешто више, био бих захвалан. :)

:(( U'VAĆENI DŽAMBASI!

Putniče da li postiji slika kuće Владимира и Слободана Јовановића, VA ....