Beograd, Železnička stanica Prvi sovjetski ambasador prilikom do
Beograd, Železnička stanica Prvi sovjetski ambasador prilikom dolaska, okružen svojim prvim službenicima ambasada, predstavnikom našeg ministarstva spoljnih poslova i novinarima
Udruženje jugoslovenskih inženjera i arhitekata je 1935 godine organizovalo konkurs za najlepšu fasadu za godine
1932, 1933 i 1934.
Nagrade od po 500 dinara dobile su sledeće zgrade:
Занимљиво колико су наши заштитари неуки (задржаћу за себе једну тежу реч): метална, необична конструкција која је постојала у свим верзијама плана ове куће (још од првих идејних пројеката), која је интенционо убачена као веома важан елемент фасадне композиције и која је "преживела" све ратове и ужасе - уклоњена је у последњем префарбавању, пре коју годину :angry:
Алал вера.
Мене је код ове зграде увек фасцинирао невероватан Којићев осећај за везаност са тлом: каскадиране терасе, отварања... Велике терасе/лође, пажљиво су лоциране ка божанственом погледу низ реку и град.
Четрнаестог октобра 1892. године у Београду је свечано пуштена у саобраћај новосаграђена трамвајска линија од Калемегдана до Славије. Био је то почетак функционисања једне значајне градске службе која је имала задатак да јавним градским саобраћајним средствима обавља превоз путника из једног краја града у други. Током последњих деценија XIX века Београд је такорећи одмах после скидања турске заставе са зидина његове тврђаве, почео да се ослобађа физиономије периферне турске вароши и постепено добија обележје савременог европског града. Од краја 1894. године, за наредних скоро 10 година, нису се обављали радови на модернизацији и проширењу мреже београдске варошке железнице. Тек пошто су 1903. године послови око изградње и експлоатације трамвајског саобраћаја и електричног осветљења прешли у руке белгијског капитала - такозваног Белгијског анонимног друштва, убрзана је електрификација трамвајских пруга. Током 1904. године електрични трамваји потиснули су трамваје са коњском запрегом са линија Калемегдан - Славија и Жагубица - Електрична централа, а 1905. године и с последње линије Теразије - Ново гробље. “Коњски трамваји” су, поред обављања функције јавних превозних средстава, били и својеврсна атракција у ондашњем Београду и њихова живописна слика остала је дуго у сећању савременика.
Поред електификације постојећих, Белгијско анонимно друштво изградило је 1896. године нову трамвајску линију: Коларац (данашњи Трг Републике) – Ташмајдан кроз данашњу Ул. Лоле Рибара. Године 1906. на свим трамвајским линијама саобраћало је укупно 16 моторних трамвајских кола. То су била двоја двоосовинска кола с моторима од 35 и 45 КС. Први тип је назван “Теразијски”, зато што је саобрћао кроз варош, имао је каросерију са удобним “испуњеним” седиштима и наслонима обложеним плетеном морском трском. Други тип кола назван је “Топчидерски” и имао је дрвене клупе. После електрификације трамвајског собраћаја, трамваји на запрежну вучу служили су дуги низ година као приколице електричних трамвајских кола. Њих је такође било две врсте – с летњом отвореним и зимском затвореном каросеријом.
Током 1909. и 1910. године набављено је још 10 моторних кола, па је у Београду радило укупно 26 моторних кола с 12 приколица. Двадест година после увођења трамвајског саобраћаја и 7 година после електрификације последње линије, у Београду је 1912. године било 8 трамвајских линија, којима су саобраћала просечно дневно 24 трамвајска моторна кола и 12 приколица. Те године превезено је 7,5 милиона путника. http://www.gsp.rs/pocetak1.htm
Претпостављам да је ово изворни текст из неке монографије, брошуре, чланка - све једно чега - Градског саобраћајног, другим речима није измењен ни скраћиван. Зато се моја опаска не односи на рад господина V. A. него на већ познати мурдарски однос тог предузећа према нашој (и њиховој!) прошлости. Писац тог текста је једноставно прескочио један од најважнијих детаља београдског јавног саобраћаја: увођење електричног трамваја на линијама 2 и 3 1894. године. Многи читалац ће се запитати зашто су се трамваји са дрвеним клупама звали "топчидерским", кад се у овој сакатој „историји“ београдског трамваја Топчидер уопште не помиње. Можда ће нам „кустос музеја“ објаснити да су ти трамваји били произведени у Топчидеру. Срећом, и „кустос“ и „музеј“ су виртуелна правна лица па ме неће тужити за увреду.
Шта могу кад ме ГСП-историчари често маме на спрдњу.
Народе мој! Не знам да ли сви примећују, али у току је гигантска борба за прво место, за титулу већу него што је ова Ђоковићева из Аустралије
- за титулу првака Старог Београда!
Велики такмичари, највећи борци - Касина и МЗ - већ месецима воде страховиту борбу за прво месо у дисциплини НАЈВЕЋИ БРОЈ ПОСТОВА. Тренутно Касина води са 3400 према 3358, значи са само 42 разлике!
Та мала разлика стална је одлика њихове борбе и узрок дражи коју она носи! На 500. посту Каисна је водио само са 22, а на 1000. са 69 разлике. Изгледа као да намерно одржава малу разлику, па чак се и поиграва, не само зато да борба буде занимљивија, него и да би се МЗ што више насекирао што је други, а тако близу првог места!
Како би што брже напредовали, такмичари су готово потпуно уситнили корак: углавном постављају по једну слику по посту, јер тако укупан број најбрже расте. Тако су се чувене Касинине кобаје скоро потпуно изгубиле, мада се понекад, мора се признати, појави полукобаја.
Разлике су велике по питању материјала. Чини се да МЗ граби са свих страна, а посебно на интернету, док се Касина поуздаје у своју велику збирку разгледница.
Неминовно да квалитет постављеног материјала опада, пошто се на то мање или никако не гледа.
И како ће се трка завршити? На то велико питање нико нема одговор, а свако може имати своје мишљење и уложити неки динар на њега. Ево, ја ћу примати опкладе, а о детаљима приликом следећег јављања.
Народе мој! Не знам да ли сви примећују, али у току је гигантска борба за прво место, за титулу већу него што је ова Ђоковићева из Аустралије
- за титулу првака Старог Београда!
Велики такмичари, највећи борци - Касина и МЗ - већ месецима воде страховиту борбу за прво месо у дисциплини НАЈВЕЋИ БРОЈ ПОСТОВА. Тренутно Касина води са 3400 према 3358, значи са само 42 разлике!
Та мала разлика стална је одлика њихове борбе и узрок дражи коју она носи! На 500. посту Каисна је водио само са 22, а на 1000. са 69 разлике. Изгледа као да Касина намерно одржава малу разлику, па чак и поиграва, не само зато да борба буде занимљивија, него и да би се МЗ што више насекирао што је други, а тако близу првог места!
Како би што брже напредовали, такмичари су готово потпуно уситнили корак: углавном постављају по једну слику по посту, јер тако укупан број најбрже расте. Тако су се чувене Касинине кобаје скоро потпуно изгубиле, мада се понекад, мора се признати, појави полукобаја.
Разлике су велике по питању материјала. Чини се да МЗ граби са свих страна, а посебно на интернету, док се Касина поуздаје у своју велику збирку разгледница.
Неминовно да квалитет постављеног материјала опада, пошто се на то више готово и не гледа.
И како ће се трка завршити? На то велико питање нико нема одговор, а свако може имати своје мишљење и уложити неки динар на њега. Ево, ја ћу примати опкладе, а о детаљима приликом следећег јављања.
Нећу да утичем на друге, али на први поглед изгледа ми да гос'н MZ има слабије шансе. Чим постави неку слику, гос'н Касина контрира са „Имам ја и лепшу“ и задржи размак. Него видите Ви тамо у тим најављеним детаљима како стоје пропозиције. Нећу ништа да сугерирам.
А да, паде ми нешто на памет: сви знају ко је био први човек у васиони. А ко је био други?
Надам се да ће ово још да потраје. Одо' ја сутра на операцију руке, па кад се вратим имаћу још увек прилике да се кладим. Ciao, ciao...
Beograd, Železnička stanica Prvi sovjetski ambasador prilikom dolaska, okružen svojim prvim službenicima ambasada, predstavnikom našeg ministarstva spoljnih poslova i novinarima
1932, 1933 i 1934.
Nagrade od po 500 dinara dobile su sledeće zgrade:
Занимљиво колико су наши заштитари неуки (задржаћу за себе једну тежу реч): метална, необична конструкција која је постојала у свим верзијама плана ове куће (још од првих идејних пројеката), која је интенционо убачена као веома важан елемент фасадне композиције и која је "преживела" све ратове и ужасе - уклоњена је у последњем префарбавању, пре коју годину :angry:
Алал вера.
Мене је код ове зграде увек фасцинирао невероватан Којићев осећај за везаност са тлом: каскадиране терасе, отварања... Велике терасе/лође, пажљиво су лоциране ка божанственом погледу низ реку и град.
Четрнаестог октобра 1892. године у Београду је свечано пуштена у саобраћај новосаграђена трамвајска линија од Калемегдана до Славије. Био је то почетак функционисања једне значајне градске службе која је имала задатак да јавним градским саобраћајним средствима обавља превоз путника из једног краја града у други. Током последњих деценија XIX века Београд је такорећи одмах после скидања турске заставе са зидина његове тврђаве, почео да се ослобађа физиономије периферне турске вароши и постепено добија обележје савременог европског града. Од краја 1894. године, за наредних скоро 10 година, нису се обављали радови на модернизацији и проширењу мреже београдске варошке железнице. Тек пошто су 1903. године послови око изградње и експлоатације трамвајског саобраћаја и електричног осветљења прешли у руке белгијског капитала - такозваног Белгијског анонимног друштва, убрзана је електрификација трамвајских пруга. Током 1904. године електрични трамваји потиснули су трамваје са коњском запрегом са линија Калемегдан - Славија и Жагубица - Електрична централа, а 1905. године и с последње линије Теразије - Ново гробље. “Коњски трамваји” су, поред обављања функције јавних превозних средстава, били и својеврсна атракција у ондашњем Београду и њихова живописна слика остала је дуго у сећању савременика.
Поред електификације постојећих, Белгијско анонимно друштво изградило је 1896. године нову трамвајску линију: Коларац (данашњи Трг Републике) – Ташмајдан кроз данашњу Ул. Лоле Рибара. Године 1906. на свим трамвајским линијама саобраћало је укупно 16 моторних трамвајских кола. То су била двоја двоосовинска кола с моторима од 35 и 45 КС. Први тип је назван “Теразијски”, зато што је саобрћао кроз варош, имао је каросерију са удобним “испуњеним” седиштима и наслонима обложеним плетеном морском трском. Други тип кола назван је “Топчидерски” и имао је дрвене клупе. После електрификације трамвајског собраћаја, трамваји на запрежну вучу служили су дуги низ година као приколице електричних трамвајских кола. Њих је такође било две врсте – с летњом отвореним и зимском затвореном каросеријом.
Током 1909. и 1910. године набављено је још 10 моторних кола, па је у Београду радило укупно 26 моторних кола с 12 приколица. Двадест година после увођења трамвајског саобраћаја и 7 година после електрификације последње линије, у Београду је 1912. године било 8 трамвајских линија, којима су саобраћала просечно дневно 24 трамвајска моторна кола и 12 приколица. Те године превезено је 7,5 милиона путника.
http://www.gsp.rs/pocetak1.htm
Претпостављам да је ово изворни текст из неке монографије, брошуре, чланка - све једно чега - Градског саобраћајног, другим речима није измењен ни скраћиван. Зато се моја опаска не односи на рад господина V. A. него на већ познати мурдарски однос тог предузећа према нашој (и њиховој!) прошлости. Писац тог текста је једноставно прескочио један од најважнијих детаља београдског јавног саобраћаја: увођење електричног трамваја на линијама 2 и 3 1894. године. Многи читалац ће се запитати зашто су се трамваји са дрвеним клупама звали "топчидерским", кад се у овој сакатој „историји“ београдског трамваја Топчидер уопште не помиње. Можда ће нам „кустос музеја“ објаснити да су ти трамваји били произведени у Топчидеру. Срећом, и „кустос“ и „музеј“ су виртуелна правна лица па ме неће тужити за увреду.
Шта могу кад ме ГСП-историчари често маме на спрдњу.
Народе мој! Не знам да ли сви примећују, али у току је гигантска борба за прво место, за титулу већу него што је ова Ђоковићева из Аустралије
- за титулу првака Старог Београда!
Велики такмичари, највећи борци - Касина и МЗ - већ месецима воде страховиту борбу за прво месо у дисциплини НАЈВЕЋИ БРОЈ ПОСТОВА. Тренутно Касина води са 3400 према 3358, значи са само 42 разлике!
Та мала разлика стална је одлика њихове борбе и узрок дражи коју она носи! На 500. посту Каисна је водио само са 22, а на 1000. са 69 разлике. Изгледа као да намерно одржава малу разлику, па чак се и поиграва, не само зато да борба буде занимљивија, него и да би се МЗ што више насекирао што је други, а тако близу првог места!
Како би што брже напредовали, такмичари су готово потпуно уситнили корак: углавном постављају по једну слику по посту, јер тако укупан број најбрже расте. Тако су се чувене Касинине кобаје скоро потпуно изгубиле, мада се понекад, мора се признати, појави полукобаја.
Разлике су велике по питању материјала. Чини се да МЗ граби са свих страна, а посебно на интернету, док се Касина поуздаје у своју велику збирку разгледница.
Неминовно да квалитет постављеног материјала опада, пошто се на то мање или никако не гледа.
И како ће се трка завршити? На то велико питање нико нема одговор, а свако може имати своје мишљење и уложити неки динар на њега. Ево, ја ћу примати опкладе, а о детаљима приликом следећег јављања.
Народе мој! Не знам да ли сви примећују, али у току је гигантска борба за прво место, за титулу већу него што је ова Ђоковићева из Аустралије
- за титулу првака Старог Београда!
Велики такмичари, највећи борци - Касина и МЗ - већ месецима воде страховиту борбу за прво месо у дисциплини НАЈВЕЋИ БРОЈ ПОСТОВА. Тренутно Касина води са 3400 према 3358, значи са само 42 разлике!
Та мала разлика стална је одлика њихове борбе и узрок дражи коју она носи! На 500. посту Каисна је водио само са 22, а на 1000. са 69 разлике. Изгледа као да Касина намерно одржава малу разлику, па чак и поиграва, не само зато да борба буде занимљивија, него и да би се МЗ што више насекирао што је други, а тако близу првог места!
Како би што брже напредовали, такмичари су готово потпуно уситнили корак: углавном постављају по једну слику по посту, јер тако укупан број најбрже расте. Тако су се чувене Касинине кобаје скоро потпуно изгубиле, мада се понекад, мора се признати, појави полукобаја.
Разлике су велике по питању материјала. Чини се да МЗ граби са свих страна, а посебно на интернету, док се Касина поуздаје у своју велику збирку разгледница.
Неминовно да квалитет постављеног материјала опада, пошто се на то више готово и не гледа.
И како ће се трка завршити? На то велико питање нико нема одговор, а свако може имати своје мишљење и уложити неки динар на њега. Ево, ја ћу примати опкладе, а о детаљима приликом следећег јављања.
Нећу да утичем на друге, али на први поглед изгледа ми да гос'н MZ има слабије шансе. Чим постави неку слику, гос'н Касина контрира са „Имам ја и лепшу“ и задржи размак. Него видите Ви тамо у тим најављеним детаљима како стоје пропозиције. Нећу ништа да сугерирам.
А да, паде ми нешто на памет: сви знају ко је био први човек у васиони. А ко је био други?
Надам се да ће ово још да потраје. Одо' ја сутра на операцију руке, па кад се вратим имаћу још увек прилике да се кладим. Ciao, ciao...
Све најбоље, г. Дундо. А за клађење увек има времена.
Све најбоље, г. Дундо. А за клађење увек има времена.
Хвала! Не знам дал' ћу моћи о'ма да пишем, али за клађење не бринем.