Nisam baš siguran da je postojao zvaničan džez orkestar Garde?! Ali su vojne muzikante zvali bandadžije i oni su svirali sve i svašta na raznoraznim mestima i prilikama. Jendo je sigurno, bilo je grupa koje su voleli i pratili džez, neki iz zadovoljstva svirke, drugi, zato što je to bila i muzika za igru i igranke. Znam i da gajili male ''zabavne'' orkestre i sve je to trajalo do rokenrola, odnosno, do vremena kada je havajska gitara ''postala'' elektrika! Bandadžije su u vojsci smatrali za mangupe, premda je medju njima bilo veoma vrednih i talentovanih ljudi, pogotovu oni koji su došli iz Čeeške i Slovačke. Moj otac je tako svirao džez a njegov najbolji drug je čuveni Paja Havajac - koga je poznavala sva beogradska mlađarija, pedesetih godina. Danas vojni muzikanti najslađe tezgare sa gučancima, pišu aranžmane i uvežbavaju gotovo sve orkestre kojise spremaju za Guču!
Zato su ti orkestri izgubili oreol muzičke naive, Uzgred, gosn Milovane, drago mi je što ste se ''upecali'' na ovu fotku iz porodičnog albuma!]
Пре свега да се захвалим на фотографији. Пошто феномене развоја српске музике различитих жанрова помно проучавам већ дуже време, дошао сам до података да се оркестар Краљеве гарде, на појединим свиркама издавао за "Џез оркестар Краљеве гарде". На плочама није забележена ниједна композиција из овог дела његовог репертоара, али је остало забележено да је свирао по приредбама и баловима и пратио певаче!
Да ли је на овој слици негде и Ваш отац? Паја Хавајац? Постоји ли икакав снимак, забелешка њиховог свирања на било чему? Ово је све изузетно интересантно.
Sumnjam da postoji džez snimak, verovatnije je da u Radio Bg postoji sijaset šlager snimaka jer su pratili sve moguće pevače pedesetih i šezdesetih godina i bili prateći na raznim festivalima. Znam i da su svi poznati pevači i popularni muzičari imali tu privilegiju da služe vojsku u vojnoj i gardijskoj muzici, to je bilo prilično opušteno vojevanje...osim toga, tu su padala prijateljstva, stvarali se mali orkestri za prigodne priredbe i, boga mi, tezge! Naježim se kad čujem da je džez i zapadna muzika bila pod komunističkim embargom. Moj otac je to slušao i svirao pre rata i posle rata i veoma dobro poznavao. Nekako je dogurao do Majls Dejvisa, ali je već je bio mator za Dizi Gilespija. Tu je stao. Ja lično imam samo ploču sa koračnicama i borbenim pesmama.Moj otac - Josip Zupanc - četvrti s desna.
PS: Ovo je možda slikano unutar Beogradske tvrđave?! Tu je bila kasarna vojne muzike.
Rebeka Vest (1892-1983), „Prejeli smo se za ručak, što u Beogradu lako pređe u naviku ako je čovek dovoljno izdržljiv da može podneti seljačku hranu koja je luksuzno pripremljena zahvaljujući urbanom rasipništvu namirnicama i turskoj tradiciji finih i jakih začina. Supe, sosovi i jela sa pirinčem ovde nisu ništa slabiji od najboljih koje sam probala.... „Donedavno bio je balkansko selo. Imao je svoj karakter u kojem se ogledala spremnost na otpor, odlučnost da se opstane, kao i mučenička oskudica. Bilo je to sveto balkansko selo. Breg na kojem stoji posvećen je krvlju ljudi koji su umrli zahtevajući samo život, na koji imaju pravo. Moderni Beograd je prošarao taj breg ulicama koje su na drugim mestima mnogo bolje napravljene...
Ali ni u jednom od tih velikih gradova (London, Pariz ili Njujork) nisam videla da se polako otvaraju hotelska vrata kroz koja bez žurbe i smireno ulazi seljak sa crnim jagnjetom u naručju. Našao je mesto pored pulta gde se prodavala Pravda i Politika, Continental Daily Mail, Paris Soir, New York Herald Tribune. Bio je to lepo građen mladić, ravne plave kose, visokih jagodica i jasnog pogleda. Na sebi je imao građansko odelo, ali i kožuh i crnu šubaru, i kožne opanke sa savijenim kljunovima. Na kupovnoj košulji video se vez koji je dodala njegova majka. Gledao je oko sebe kao da nekoga traži. Dva puta je otišao do vrata bara zagledajući lica onih zdepastih malih ljudi, po čemu je bilo jasno da je čekao nekog iz njihovog kruga“.
Mihailo Jovanović (1826—1898), mitropolit beogradski 1859—1881 i 1889—1898
Ukazom kneza Milana od 18. oktobra 1881. mitropolit Mihailo je uklonjen sa svoga položaja. „Bez penzije, bez izdržavanja, bez ikakve potpore, posle vremena od dvadeset i pet godina časne službe, često puta u teškim prilikama, kroz koje je prolazao život Srbije, udaljen je sa svojega visokog položaja mitropolit Mihailo, prvi poglavar autokefalne Srpske crkve".
Posle zbacivanja mitropolit Mihailo se nastanio u svojoj privatnoj kući u Beogradu.
Da li neko zna gde je bila kuća mitropolita Mihaila?
Mihailo Jovanović (1826—1898), mitropolit beogradski 1859—1881 i 1889—1898
Ukazom kneza Milana od 18. oktobra 1881. mitropolit Mihailo je uklonjen sa svoga položaja. „Bez penzije, bez izdržavanja, bez ikakve potpore, posle vremena od dvadeset i pet godina časne službe, često puta u teškim prilikama, kroz koje je prolazao život Srbije, udaljen je sa svojega visokog položaja mitropolit Mihailo, prvi poglavar autokefalne Srpske crkve".
Posle zbacivanja mitropolit Mihailo se nastanio u svojoj privatnoj kući u Beogradu.
Da li neko zna gde je bila kuća mitropolita Mihaila?
KOPITAREVA GRADINA i šire. Čitav kraj, Hilandarskom, od Radio Beograda pa do Varoš kapije (Stare Bolnice) i naniže, dobar deo 29. novembra, zvao se Mitropolitova bašta. Tu je bila kuća mitropolita Mihaila, okružena dobro uređenim voćnjakom i baštom. Mitropolit je bio pravednik i žestok protivnik razvoda Kneza Mihaila. Ima opisa razgovora koji je vodio sa kneginjom Julijom u toj bašti. Bio je imućan, nije umro siromašan.
Kneginja Julija
Evo cure zbog koje je hteo razvod - Katarina Konstantinović
Konstantin Jovanović, arhitek, snim-A. Jovanović (Gde???)
Konstantin Jovanović, arhitekta i Marko Stojanović u bašti Kosovske, snimak Anastas Jovanović
Како сада Анастас? У Дебељковићевој књизи са Марковим сликама прва је приписана самом Марку, а друга Исаку Левију. Чак Анастас вероватно није био жив када је усликана ова друга.
Konstantin Jovanović, arhitek, snim-A. Jovanović (Gde???)
Konstantin Jovanović, arhitekta i Marko Stojanović u bašti Kosovske, snimak Anastas Jovanović
Како сада Анастас? У Дебељковићевој књизи са Марковим сликама прва је приписана самом Марку, а друга Исаку Левију. Чак Анастас вероватно није био жив када је усликана ова друга.
'bemliga! Tako radno napisao Debeljković! Mrzelo me da proveravam, a treba! Biće da si ti u pravu! Tvoja važi!
Изненађује ме да се овај ансамбл називао џез оркестром. Пре свега осим добошара и бубњара сви су дувачи. Осим неколико кларинета и једног фагота сви дувачки инструменти су лимени. Баш права војничка Blechmusik. Јесте, сећам се, некада смо то звали банда, војна банда. Екете-пекете-банда-свира... (тако смо се бројали кад смо хтели да играмо шуге). А та банда била је доста удаљена од џеза.
mmilovan] Да ли има икакве "легенде" уз ову фотографију? Зна ли се нешто више о овоме. Из новинских чланака постоји податак да је постојао (дословни цитат) Џез оркестар Краљеве гарде. По слици на бубњу, биће да су то ови људи...<br />
[/quote<br />
<br />
<span style="color: rgb(0, 51, 102);"><strong>Nisam baš siguran da je postojao zvaničan džez orkestar Garde?! Ali su vojne muzikante zvali bandadžije i oni su svirali sve i svašta na raznoraznim mestima i prilikama. Jendo je sigurno, bilo je grupa koje su voleli i pratili džez, neki iz zadovoljstva svirke, drugi, zato što je to bila i muzika za igru i igranke. Znam i da gajili male ''zabavne'' orkestre i sve je to trajalo do rokenrola, odnosno, do vremena kada je havajska gitara ''postala'' elektrika! Bandadžije su u vojsci smatrali za mangupe, premda je medju njima bilo veoma vrednih i talentovanih ljudi, pogotovu oni koji su došli iz Čeeške i Slovačke. Moj otac je tako svirao džez a njegov najbolji drug je čuveni Paja Havajac - koga je poznavala sva beogradska mlađarija, pedesetih godina. Danas vojni muzikanti najslađe tezgare sa gučancima, pišu aranžmane i uvežbavaju gotovo sve orkestre kojise spremaju za Guču! <br />
Zato su ti orkestri izgubili oreol muzičke naive, Uzgred, gosn Milovane, drago mi je što ste se ''upecali'' na ovu fotku iz porodičnog albuma! је написао/ла:
Изненађује ме да се овај ансамбл називао џез оркестром. Пре свега осим добошара и бубњара сви су дувачи. Осим неколико кларинета и једног фагота сви дувачки инструменти су лимени. Баш права војничка Blechmusik. Јесте, сећам се, некада смо то звали банда, војна банда. Екете-пекете-банда-свира... (тако смо се бројали кад смо хтели да играмо шуге). А та банда била је доста удаљена од џеза.
Niste videli predhodnu sliku! Na njoj ima nešto što ukazuje na tajnu delatnost od džeza! Ponavljam:
Ставио Гаврило текст о Диши, па обрисао. Да га вратим посла ради:
"Потера, пре него што је пошла у потеру, стала је и мислила где ће и на коју страну прво почети да тражи Дишу. Морала је, дакле, прво пронаћи полазну тачку. Сви су се сагласили да прво ударе на кафану „Мајдан.“ Сви су знали да се ту точило лепо пиво и још лепше вино, а знали су и то, да су сви телеграфисги мераклије на такве ствари. И они оду код „Мајдана“.
Кафеџија Трајко дао им је потпуног обавештења о Батка-Дишином походу. Казао им је да је ту био пре два сата и да је том, приликом говорио да ће ићи на „Булевар“. Је ли пак сада тамо или је отишао негде даље, то не зна.
На „Булевару“ је ћир Пашона известио потеру, да је Диша пре сат и по отишао у „Еснафску Кафану.“ Тамо су опет казали да су га видели келнери кад је ушао код ,,Младог Арапина,“ Од „Арапина,“ пак, упутили су потеру код „Два бела голуба.“
— Пре једног сата био је овде и отишао је код „Орача“— рече потери кафеџија од „Два бела голуба."
И потера оде тамо. Од „Орача“ Батка-Диша је свратио код „Чистог Срца“ и код „3уљама,“ и свуда се редом бавио по мало, свуда је по мало пијуцнуо и питао за кафеџијско здравље.
Потера је, идући тако од кафане све правим трагом, најпосле срећно пронашла Дишу Карамарковића. Пронашла га је у подруму код „Хаџи- Максима“ у Палилули."
Да мало боље погледамо где је све био тај веселник. Мајдан је у Чика Љубиној, Булевар на углу Македонске и Браће Југовић, Еснафска механа исто само прекопута, Млади Арапин у Македонској, Два бела голуба на месту Радио Београда, Орач на углу Таковске и Светогорске, Чисто срце не знам, Зуљам у Старине Новака и опет не знам за Хаџи Максимов подрум (Нушић зна за локал, али нам не саопштава локацију).
Nisam baš siguran da je postojao zvaničan džez orkestar Garde?! Ali su vojne muzikante zvali bandadžije i oni su svirali sve i svašta na raznoraznim mestima i prilikama. Jendo je sigurno, bilo je grupa koje su voleli i pratili džez, neki iz zadovoljstva svirke, drugi, zato što je to bila i muzika za igru i igranke. Znam i da gajili male ''zabavne'' orkestre i sve je to trajalo do rokenrola, odnosno, do vremena kada je havajska gitara ''postala'' elektrika! Bandadžije su u vojsci smatrali za mangupe, premda je medju njima bilo veoma vrednih i talentovanih ljudi, pogotovu oni koji su došli iz Čeeške i Slovačke. Moj otac je tako svirao džez a njegov najbolji drug je čuveni Paja Havajac - koga je poznavala sva beogradska mlađarija, pedesetih godina. Danas vojni muzikanti najslađe tezgare sa gučancima, pišu aranžmane i uvežbavaju gotovo sve orkestre kojise spremaju za Guču!
Zato su ti orkestri izgubili oreol muzičke naive, Uzgred, gosn Milovane, drago mi je što ste se ''upecali'' na ovu fotku iz porodičnog albuma!]
Пре свега да се захвалим на фотографији. Пошто феномене развоја српске музике различитих жанрова помно проучавам већ дуже време, дошао сам до података да се оркестар Краљеве гарде, на појединим свиркама издавао за "Џез оркестар Краљеве гарде". На плочама није забележена ниједна композиција из овог дела његовог репертоара, али је остало забележено да је свирао по приредбама и баловима и пратио певаче!
Да ли је на овој слици негде и Ваш отац? Паја Хавајац? Постоји ли икакав снимак, забелешка њиховог свирања на било чему? Ово је све изузетно интересантно.
Sumnjam da postoji džez snimak, verovatnije je da u Radio Bg postoji sijaset šlager snimaka jer su pratili sve moguće pevače pedesetih i šezdesetih godina i bili prateći na raznim festivalima. Znam i da su svi poznati pevači i popularni muzičari imali tu privilegiju da služe vojsku u vojnoj i gardijskoj muzici, to je bilo prilično opušteno vojevanje...osim toga, tu su padala prijateljstva, stvarali se mali orkestri za prigodne priredbe i, boga mi, tezge! Naježim se kad čujem da je džez i zapadna muzika bila pod komunističkim embargom. Moj otac je to slušao i svirao pre rata i posle rata i veoma dobro poznavao. Nekako je dogurao do Majls Dejvisa, ali je već je bio mator za Dizi Gilespija. Tu je stao. Ja lično imam samo ploču sa koračnicama i borbenim pesmama.
PS: Ovo je možda slikano unutar Beogradske tvrđave?! Tu je bila kasarna vojne muzike.
Ali ni u jednom od tih velikih gradova (London
Mihailo Jovanović (1826—1898), mitropolit beogradski 1859—1881 i 1889—1898
Ukazom kneza Milana od 18. oktobra 1881. mitropolit Mihailo je uklonjen sa svoga položaja. „Bez penzije, bez izdržavanja, bez ikakve potpore, posle vremena od dvadeset i pet godina časne službe, često puta u teškim prilikama, kroz koje je prolazao život Srbije, udaljen je sa svojega visokog položaja mitropolit Mihailo, prvi poglavar autokefalne Srpske crkve".
Posle zbacivanja mitropolit Mihailo se nastanio u svojoj privatnoj kući u Beogradu.
Da li neko zna gde je bila kuća mitropolita Mihaila?
Mihailo Jovanović (1826—1898), mitropolit beogradski 1859—1881 i 1889—1898
Ukazom kneza Milana od 18. oktobra 1881. mitropolit Mihailo je uklonjen sa svoga položaja. „Bez penzije, bez izdržavanja, bez ikakve potpore, posle vremena od dvadeset i pet godina časne službe, često puta u teškim prilikama, kroz koje je prolazao život Srbije, udaljen je sa svojega visokog položaja mitropolit Mihailo, prvi poglavar autokefalne Srpske crkve".
Posle zbacivanja mitropolit Mihailo se nastanio u svojoj privatnoj kući u Beogradu.
Da li neko zna gde je bila kuća mitropolita Mihaila?
KOPITAREVA GRADINA i šire. Čitav kraj, Hilandarskom, od Radio Beograda pa do Varoš kapije (Stare Bolnice) i naniže, dobar deo 29. novembra, zvao se Mitropolitova bašta. Tu je bila kuća mitropolita Mihaila, okružena dobro uređenim voćnjakom i baštom. Mitropolit je bio pravednik i žestok protivnik razvoda Kneza Mihaila. Ima opisa razgovora koji je vodio sa kneginjom Julijom u toj bašti. Bio je imućan, nije umro siromašan.
Kneginja JulijaEvo cure zbog koje je hteo razvod - Katarina Konstantinović
Како сада Анастас? У Дебељковићевој књизи са Марковим сликама прва је приписана самом Марку, а друга Исаку Левију. Чак Анастас вероватно није био жив када је усликана ова друга.
Како сада Анастас? У Дебељковићевој књизи са Марковим сликама прва је приписана самом Марку, а друга Исаку Левију. Чак Анастас вероватно није био жив када је усликана ова друга.
'bemliga! Tako radno napisao Debeljković! Mrzelo me da proveravam, a treba! Biće da si ti u pravu! Tvoja važi!
Изненађује ме да се овај ансамбл називао џез оркестром. Пре свега осим добошара и бубњара сви су дувачи. Осим неколико кларинета и једног фагота сви дувачки инструменти су лимени. Баш права војничка Blechmusik. Јесте, сећам се, некада смо то звали банда, војна банда. Екете-пекете-банда-свира... (тако смо се бројали кад смо хтели да играмо шуге). А та банда била је доста удаљена од џеза.
Изненађује ме да се овај ансамбл називао џез оркестром. Пре свега осим добошара и бубњара сви су дувачи. Осим неколико кларинета и једног фагота сви дувачки инструменти су лимени. Баш права војничка Blechmusik. Јесте, сећам се, некада смо то звали банда, војна банда. Екете-пекете-банда-свира... (тако смо се бројали кад смо хтели да играмо шуге). А та банда била је доста удаљена од џеза.
Niste videli predhodnu sliku! Na njoj ima nešto što ukazuje na tajnu delatnost od džeza! Ponavljam:
"Потера, пре него што је пошла у потеру, стала је и мислила где ће и на коју страну прво почети да тражи Дишу. Морала је, дакле, прво пронаћи полазну тачку. Сви су се сагласили да прво ударе на кафану „Мајдан.“ Сви су знали да се ту точило лепо пиво и још лепше вино, а знали су и то, да су сви телеграфисги мераклије на такве ствари. И они оду код „Мајдана“.
Кафеџија Трајко дао им је потпуног обавештења о Батка-Дишином походу. Казао им је да је ту био пре два сата и да је том, приликом говорио да ће ићи на „Булевар“. Је ли пак сада тамо или је отишао негде даље, то не зна.
На „Булевару“ је ћир Пашона известио потеру, да је Диша пре сат и по отишао у „Еснафску Кафану.“ Тамо су опет казали да су га видели келнери кад је ушао код ,,Младог Арапина,“ Од „Арапина,“ пак, упутили су потеру код „Два бела голуба.“
— Пре једног сата био је овде и отишао је код „Орача“— рече потери кафеџија од „Два бела голуба."
И потера оде тамо. Од „Орача“ Батка-Диша је свратио код „Чистог Срца“ и код „3уљама,“ и свуда се редом бавио по мало, свуда је по мало пијуцнуо и питао за кафеџијско здравље.
Потера је, идући тако од кафане све правим трагом, најпосле срећно пронашла Дишу Карамарковића. Пронашла га је у подруму код „Хаџи- Максима“ у Палилули."
Да мало боље погледамо где је све био тај веселник. Мајдан је у Чика Љубиној, Булевар на углу Македонске и Браће Југовић, Еснафска механа исто само прекопута, Млади Арапин у Македонској, Два бела голуба на месту Радио Београда, Орач на углу Таковске и Светогорске, Чисто срце не знам, Зуљам у Старине Новака и опет не знам за Хаџи Максимов подрум (Нушић зна за локал, али нам не саопштава локацију).