Ivo Andrić je u tridesetim godinama XX veka smatran za jednog od naših najboljih diplomata. Bio je duhovit, eleganatan, i uglađen, ali i, kako piše Milan Stojadinović, pametan i odmeren u mišljenju. Diplomatske note, koje bi Andrić stilizovao bile su pravo zadavoljstvo za čitanje. Govorio je i pisao francuski, nemački i italijanski, ačitao i govorio rumunski, ruski, poljski i češki. Nikada nije izgledao nervozno, zbrkano, oznojeno ili uzbuđeno. Pre nego što je postao ambasador Kraljevine Jugoslavije u Berlinu, Andrić je tokom 1937. bio pomoćnik Milanu Stojadinoviću za inostrane poslove. A pošto je Stojanović kao premijer držao i resor inostranih poslova, Andrić je faktički bio šef diplomatije.
Odmah posle šestoaprilskog bombardovanja Nemci su prekinuli diplomatske odnose sa Jugoslavijom i naredili našem ambasadoru u Berlinu, Ivi Andriću, da zajedno sa osobljem ambasade i konzulima napusti Nemačku u roku od 24. časa. Andrić je postupio po naređenju i na čelu grupe od preko dvesta diplomatskih službenika posle skoro dvomesečnog lutanja po Evropi prispeo u okupirani Beograd. U gradu, koji je neobično voleo, Andrić se smestio u dve male sobe u stanu svog prijatelja advokata Milenkovića, u Prizrenskoj ulici broj 5, u zgradi poznatoj u arhitektonskoj istoriji kao kuća dr Đurića. Ovu zgradu je u duhu onda avangardnog modernizma projektovao Branislav Kojić 1934, i za nju dobio onda prestižnunagradu za najlepšu fasadu. Tu, u te dve tesne sobe, Andrić je tokom II svetskog rata napisao svoje najznačajnije romane za koje je 1961. godine nagrađen Nobelovom nagradom.
Za Uličara - nije prevara..nemam ja više slika...ovo je sličica oliti fotkica iz kartona za cipele... negativ izgubljen.
Sličica iz kartona za cipele, negativ izgubljen.
Obe fotografije su nastale brzo jedna iza druge. Kada sam prvu postavio kao "Marš na Pejton", niste znali o čemu se radi. (Fotografije lažu!)
To je bilo vreme snova nesuđenog filmskog režisera, kada sam od jutra do sutra sedeo u Kinoteki i drugove pitao, što je bilo na predavanjima iz histologije....
Karl Valentin: Prije je bilo sve bolje, ali ni budućnost nije više to, što je nekada bila.....
Ni budućnost nije više to, šta je nekad bila! - Karl Valentin.
Ви мезуцкате те делове краља животиња и све заливате разноразним нектарима, а мени од свега тога само (прасећи) грип, па јел то лепо? цццц..... :)
Ако се убрзо непонови (ово са мезетлуцима а не мој гип) има да направим протесте......
... Nije valjda ! ... a mi ni da proslavimo ko ljudi 8) ...
Taman spremi onih petsto evra i da nas Bog vidi! Inače na Č. ima i jedna Stara Srbija niže u Maksima Gokog, tamo peva pevaljka sa oluju! Jel znaš šta je "sa oluju"?
Она два панчевачка, нису у функцији још од шездесет и неке године, али се ваљда и даље воде као светионици, овај на ушћу Тисе ако сам ја добро разумео, још ради, али уградњом нове опреме је деградиран у нешто што се званично зове "стуб са сигналном лампом". У дотичну материју се ич неразумем, па ако има наутичара нек се мало истакну...
овај на ушћу Тисе ако сам ја добро разумео, још ради, али уградњом нове опреме је деградиран у нешто што се званично зове "стуб са сигналном лампом". У дотичну материју се ич неразумем, па ако има наутичара нек се мало истакну...
Нисам приметио да се потресао што су га деградирали. Светли и даље и мисли да је светионик. Не мари за наше класификације, а и коме су оне важне...
Zgrada dr Đurića u Prizrenskoj ulici broj 5
Ivo Andrić je u tridesetim godinama XX veka smatran za jednog od naših najboljih diplomata. Bio je duhovit, eleganatan, i uglađen, ali i, kako piše Milan Stojadinović, pametan i odmeren u mišljenju. Diplomatske note, koje bi Andrić stilizovao bile su pravo zadavoljstvo za čitanje. Govorio je i pisao francuski, nemački i italijanski, a čitao i govorio rumunski, ruski, poljski i češki. Nikada nije izgledao nervozno, zbrkano, oznojeno ili uzbuđeno. Pre nego što je postao ambasador Kraljevine Jugoslavije u Berlinu, Andrić je tokom 1937. bio pomoćnik Milanu Stojadinoviću za inostrane poslove. A pošto je Stojanović kao premijer držao i resor inostranih poslova, Andrić je faktički bio šef diplomatije.
Odmah posle šestoaprilskog bombardovanja Nemci su prekinuli diplomatske odnose sa Jugoslavijom i naredili našem ambasadoru u Berlinu, Ivi Andriću, da zajedno sa osobljem ambasade i konzulima napusti Nemačku u roku od 24. časa. Andrić je postupio po naređenju i na čelu grupe od preko dvesta diplomatskih službenika posle skoro dvomesečnog lutanja po Evropi prispeo u okupirani Beograd. U gradu, koji je neobično voleo, Andrić se smestio u dve male sobe u stanu svog prijatelja advokata Milenkovića, u Prizrenskoj ulici broj 5, u zgradi poznatoj u arhitektonskoj istoriji kao kuća dr Đurića. Ovu zgradu je u duhu onda avangardnog modernizma projektovao Branislav Kojić 1934, i za nju dobio onda prestižnu nagradu za najlepšu fasadu. Tu, u te dve tesne sobe, Andrić je tokom II svetskog rata napisao svoje najznačajnije romane za koje je 1961. godine nagrađen Nobelovom nagradom.
Beograd - 1962.
Za Uličara - nije prevara..nemam ja više slika...ovo je sličica oliti fotkica iz kartona za cipele... negativ izgubljen.
Sličica iz kartona za cipele, negativ izgubljen.
Obe fotografije su nastale brzo jedna iza druge. Kada sam prvu postavio kao "Marš na Pejton", niste znali o čemu se radi. (Fotografije lažu!)
To je bilo vreme snova nesuđenog filmskog režisera, kada sam od jutra do sutra sedeo u Kinoteki i drugove pitao, što je bilo na predavanjima iz histologije....
Karl Valentin: Prije je bilo sve bolje, ali ni budućnost nije više to, što je nekada bila.....
Ви мезуцкате те делове краља животиња и све заливате разноразним нектарима, а мени од свега тога само (прасећи) грип, па јел то лепо? цццц..... :)
Ако се убрзо непонови (ово са мезетлуцима а не мој гип) има да направим протесте......
ајд сад лагано......
Taman spremi onih petsto evra i da nas Bog vidi! Inače na Č. ima i jedna Stara Srbija niže u Maksima Gokog, tamo peva pevaljka sa oluju! Jel znaš šta je "sa oluju"?
Па ваљда пушта ветрове док пева.
Ima ponešto i za "sokole"...
Она два панчевачка, нису у функцији још од шездесет и неке године, али се ваљда и даље воде као светионици, овај на ушћу Тисе ако сам ја добро разумео, још ради, али уградњом нове опреме је деградиран у нешто што се званично зове "стуб са сигналном лампом". У дотичну материју се ич неразумем, па ако има наутичара нек се мало истакну...
овај на ушћу Тисе ако сам ја добро разумео, још ради, али уградњом нове опреме је деградиран у нешто што се званично зове "стуб са сигналном лампом". У дотичну материју се ич неразумем, па ако има наутичара нек се мало истакну...
Нисам приметио да се потресао што су га деградирали.