Prva diskoteka u Beogradu »

15. Januar. 2011, Autor : Smiljana Popov, Komentari: 3

Na kugli zemaljskoj danas nema uzbudljivijeg noćnog života od beogradskog, zaključio je „Lonely Planet", najpoznatiji svetski turistički vodič i preporučio nas planeti kao destinaciju broj jedan za provod.
 

Ali malo je poznato da je Beograd kao pravi pionir u osvajanju sloboda, na tom noćnom tronu, sa sve gvozdenom zavesom, sedeo još pre više od četrdeset godina. Prva tama disko kluba na potezu od Trsta do Vladivostoka rođena je u Lole Ribara 17.

Da li ste znali da su te daleke 1967. godine u čitavoj Evropi diskoteke imali samo Pariz, London, Milano i Beograd? Ta prva diskoteka u Beogradu, ali i na Balkanu, otvorena je tik do Ateljea 212, u podrumu kuće u današnjoj Svetogorskoj 17, koja je pripadala čuvenom srpskom ministru i političaru Jevremu Grujiću.

Gotovo mitski zvuči činjenica da su „Diskotekom kod Laze Šećera", kako je nazvana po njenom vlasniku, čukun čukun unuku Jevrema Grujića, prodefilovali i proplesali jedan Šarl Aznavur, Alen Delon, Omar Šarif, Džuli Kristi, Džudi Denč i mnoge druge holivudske i evropske vedete i zvezde.

Ta prva kuća u Beogradu pod zaštitom države čuva više slojeva istorije. U njoj i danas živi čovek koji je otvorio legendarnu diskoteku, o kojoj Beograđani i ne znaju mnogo, niti su svesni jednog tako glamuroznog parčeta istorije našeg grada.

„Ta naša prva beogradska diskoteka praktično predstavlja društveno sociološki fenomen", napominje čuveni Laza Šećer. Ona je demokratizovala zabavu, što će reći da su devojke mogle doći same da igraju i da se lepo provedu, a da nije morao da ih prati neki dečko ili brat. I tu novu vrstu zabave preneli smo u Beograd po ugledu na čuvenu parisku diskoteku „Kastel", koja i dan danas postoji i jedna je od najekskluzivnijih mesta u samom centru Pariza. Diskoteka je bila pretplaćena na najnovije ploče iz Londona i Pariza, tako da kad sam ja tog leta 1967. otišao u London i u Pariz bilo je čak nekih melodija koje nisu stigle ni u tamošnje diskoteke ni na Radio Luxemburg, a mi smo ih slušali u Beogradu, poput čuvene grupe „Procol Harum" i numere „Noći u belom satenu". Taj duh i dah zapada zapljuskivao nas je preko ploča, muzike, filmova, mode Mladi su zaista osećali da sada potpuno pripadaju Evopi i svemu onom najmodernijem", seća se Lazar Šećerović.

Lokica Stefanović bila je zadužena za urnebes na plesnom podijumu. Diskoteka je imala čedno radno vreme od pola sedam do pola sata posle ponoći, a otvorena je „pod pokroviteljstvom" Košarkaškog kluba „Crvena zvezda" jer privatnog i privatnika tada nije smelo biti. Tako je diskoteka imala tri suvlasnika, a „Crvena zvezda" je bila samo pokriće", priseća se koreograf i balerina Lokica Stefanović, pokazujući nam svoju člansku kartu.

„Otvaranje diskoteke izazvalo je ogromnu senzaciju u gradu, a te prve večeri tu su se pojavili neki od najeminentnijih beogradskih intelektualaca poput Mire Trailović, Jovana Ćirilova, reditelja Jovice Aćina, slikara Ivana Tabakovića i čuvenog pesnika nadrealiste Dušana Matića koji je tada izgovorio jednu proročansku rečenicu: „Kad su ponovo počele zabave u domu Jevrema Grujića znači da socijalizam kopni i dolazi neko novo doba", priča osnivač diskoteke, Laza Šećer.

U Avala filmu snimale su se brojne velike koprodukcije. Beogradom su šetali Lorens Olivije, Kirk Daglas, Orson Vels, Ričard Barton, Elizabet Tejlor, a naš čuveni glumac Gidra na primer nastupao je kao Entoni Gidra u italijanskim špageti vesternima. Crveni Beograd je tih godina, kao ozbiljna kulturna prestonica, bio u žiži i koraku sa Velikim Belim Svetom . Zvuči nestvarno: Iv Montan na Kolarcu, Luj Armstrong i Ela Ficdžerald u Domu sindikata. Čuvena Vorholova Merilinka na pop-art izložbi u Muzeju savremene umetnosti. Premijera beogradske „Kose" peta premijera te predstave u svetu. Njeni autori, svetske zvezde, Rado i Ragni, izdvojili su našu kao najbolju, i u diskoteci „Kod Laze Šećera" žurovali su do ranih jutarnjih sati. I još jedan bitan momenat diskoteka „Kod Laze Šećera" i BITEF rođeni su iste godine, vrata do vrata.

„Imali smo parče inostranstva u Beogradu. To je sve davalo jednu neverovatnu slobodu. Dovoljno je da čujete ko je od nas dolazio u tu diskoteku - vidite da smo svi posle bili vesnici nečega u gradu. Ja sam konkretno u Jugoslaviji bila vesnik nečega. Stvar je samo u tome koliko ljudima daš slobodu da se razvijaju", kaže Lokica Stefanović.

I premda je imala čedno radno vreme, Beogradom se širio glas o subverzivnom, buržujskom leglu naše omladine inficirane Zapadom, a „Ilustrovana politika" na primer prenela je skandaloznu vest da su službenici sekretarijata unutrašnjih poslova videli da se gosti diskoteke „Kod Laze Šećera" ni manje ni više - ljube! Posle godinu dana diskoteka je zatvorena jer je „kvarila naprednu socijalističku omladinu", kako su pisale tadašnje novine. Danas ona živi neki novi život kroz privatne zabave Laze Šećerovića, ali i kroz sećanja na te čudesne, vesele šezdesete kada su diskoteke u čitavoj Evropi imali samo Pariz, London, Milano i Beograd.

Upravo tu i počinje naše traganje za izgubljenim i nestalim vremenom Beograda, jer, kako je rekao jedan strasni zaljubljenik u naš grad i vrsni poznavalac njegovih prilika: „Beograd nije sav u Beogradu! Mnogo veći deo Beograda je u čežnji za Beogradom, koja ga čini većim i lepšim nego što, u stvari, jeste. Beograd nije u Beogradu, jer Beograd i nije samo grad - on je metafora, poseban način života, ugao gledanja na stvari...tamo gde je jedinica za merenje stila - šarm".

(Извор: Студио Б)