Ti si pristrasna, pravo forumsko srce! U svakom slučaju: fala!
Ма какви пристрасна, она друга двојица су ме жешће иритирала својим новокомпонованим антикомунизмом, једним од познатих феномена из последњих 20ак год, на који сам, као и остали потомци припадника аутентичне тзв. грађанске класе, и неко ко се труди на ствари гледати објективно и неострашћено, посебно алергична, а ти си био, за разлику од тога, доследан, и такође најобјективнији. :)
Fala, drago mi je da tako misliš ali nije baš bilo lako! Zato kažem, preživeo sam! Pričaćemo, ima vremena.
Mene je žešće iznervirao gosn kikindski teatrolog sa onako prizemnim reklamiranjem tog znamenitog "Monte negro video ne video itd" ostvarenja.
I gle čuda (čuda su moguća, oooo, da... sinhrono plivanje - pre svega), odmah nakon njegove rečenice, usledili su, od strane voditeljke, podaci o najgledanijem filmu u proteklih XXX decenija.
Hm, na prvi pogled, sve je na svom mestu... niko ne bi rekao da je grad pretrpeo tolika razaranja.
Pre bih rekao da je to samo jos jedna lose datirana slika, kad im je uztrebalo slika da ilustruju vesti.
Sad gledah i druge fotografije iz ove serije. Neke od njih su, zapravo, reprodukcije ranijih fotki (fotografija Savskog trga nastala je oko 1933.) pa je jasno da su, najverovatnije koristili stare fotke da ilustruju aktuelne vesti.
Veoma je moguće da je i ova panorama predratnog Beograda.
Na osnovu vidljive izgrađene Babićeve kuće na Kosančićevom vencu, pa donekle i Patrijaršije zasigurno se može reći da je fotografija panorame Beograda nastala posle 1936. godine.
Да знаш, да си, све у свему, (да сад не улазим у ширу елаборацију, јер би била исувише сложена, и непримерена за овај форум), био најбољи од свих саговорника. .
[/quote]
Ti si pristrasna, pravo forumsko srce! U svakom slučaju: fala![/quote]
ZvezdarkaVracaric је написао/ла:
Ма какви пристрасна, она друга двојица су ме жешће иритирала својим новокомпонованим антикомунизмом, једним од познатих феномена из последњих 20ак год, на који сам, као и остали потомци припадника аутентичне тзв. грађанске класе, и неко ко се труди на ствари гледати објективно и неострашћено, посебно алергична, а ти си био, за разлику од тога, доследан, и такође најобјективнији. :)
Извин'те што сметам, вас двоје се не познајете осим виртуелно?. А за ону двојицу се слажем са констатацијом, мада је цела ствар ОТ. Ах да, поменуту емисију нисам гледао али има времена, скинуо сам са РТС портала. Колико ћу се тек слагати са констатацијом кад одгледам емисију :D
А ова "зелена ера" нема везе са типом аутобуса. Били су аутобуси зелени и пре ових Мерцедеса. Лејланди, МАНови, Икаруси били су зелени. Памтим време кад су до доласка Лејланда аутобуси у Београду били црвени. Не сећам се који су модели били, један од последњих црвених 1960-тих био је модел са двоја врата и хаубом у аутобусу поред возача. Возач кад је седао на своје место или устајао готово да се провлачио поред хаубе. На десној страни је тик изнад пода био омањи троугли прозор (са облим угловима) а два или три седишта су била између предњих врата и хаубе тако што су седишта била окренута наслонима ка прозору. Званична црвена боја из почетка 1960-их промењена је у зелену доалском Лејланда у то време а приликом повлачења Лејланда са линије 33 и 33а (Зел. Венац - Баново Брдо и Зел. Венац - Кошутњак, претече данашњих линија 53 и 56), појавио се известан број Икарусових светло плавих аутобуса. Била је то Икарусова фабричка боја а тада је и речено да ће остати ти аутобуси у тој боји јер ГСП (вечити "губиташ") нема пара да их префарба у званичну боју ГСП-а тј. зелену. Мислим да су чак и новонабављени чешки трамваји, једно кратко време по њиховом увођењу у ГСП ишли цветло плаве боје или сам ја то нешто преспојио са загребачким трамвајима.
Аутобуси са трогластим прозорима су марке "Рено". Било их је 67 комада и дошли су '49. године чини ми се. Била је њихова слика са скена из монографије "85 јавног градског саобраћаја у Београду", МЗупанц ју је поставио:
("Миас" је овај доњи).
Прилично неудобни и загушљиви (прозори се нису могли отворити), за разлику од "миаса", који су били "лејланди" свог доба (нажалост било их је само 10 комада и дошли су истовремено са "реноима"). Но, и "ренои" су одрађивали посао. О њима је писао Дундо на "оном" месту:
"Ух, сећам се ових аутобуса. За Београд су они били сензација, после 10 година први нови аутобуси који су мирисали на лак, а (још) не на зној и неопране ноге. А тек кад су се размилели по Београду, кад су се увеле нове линије! Доћи до Земуна била је шала: једноставно из Карађорђеве улице, преко ратног моста, па опали насипом све до центра Земуна. Није више морало да се жипчи пешке до она два трамвајчета, који су још возили по Земуну, а полазили од пола пута. Ни да се страхује у бродићу „Ниш“, који је био увек претоварен, па се и превртао.
Од лепих белгиских аутобуса купљено је само неколико (наааајвише 10) комада. За београдске појмове били су луксуз. У почетку нису их ни акали по улицама: користили су се највише за излете синдикалних подружница и ђака, као и сличне вожње, углавном ван Београда. А после тога саобраћали су на отменим линијама, на пример Трг Републике – Дедиње. Кад и како су завршили – не сећам се.
Од аутобуса „Рено“ поручена је већа количина, можда 60, можда 80, не знам тачно. Они су били девојке за све. Према свецу и тропар. То су били аутобуси какве је могла да произведе само једна француска државна фабрика за колоније и социјалистичке земље. О неком комфору није било говора. Али нама у то време није било стало до комфора, већ само да нас неко превезе. Труцкај се, само гледај да не прегризеш језик. А ни на буку нисмо (све до једног тренутка) били осетљиви.
Нешто, што је и нама напаћеним Београђанима било врло необично и „чудо невиђено“, било је отварање и затварање врата. За предња врата налазила се код возача, за задња код кондуктера, једна огромна курбла, која је вукла или гурала неке шипке, а те шипке су отварале или затварале врата. Радијус окретања курбли био је доста велик, па су путници морали да пазе да не стоје близу њих (или западну међу оне шипке). „Молим Вас, померите се да затворим врата!“ – овим се кондуктер није обратио неком путнику који је стајао у вратима, већ испред њега, чепркајући по новчанику да нађе ситан новац.
Ако је и за социјализам – па много је било са тим курблама. Изгледа да је ГСП брзо рекламирало код „Реноа“ и курбле су нестале. Уграђене су конструкције које је покретао ваздух под притиском. Али... Кад сам први пут ушао у тако „модернизован“ аутобус и кад је кондуктер покренуо ручицу за затварање врата, само што нисам пао на под: то је био један пуууцањ. Обратио сам пажњу на следећим станицама. Пуцњава се наставила несмањеном жестином.
То није било само код једног, већ код свих „Реноа“.
На нашу срећу, изгледа да је ГСП коначно узело ствар у своје руке и прерадило рено-прангије.
Не знам зашто смо презирали те поменуте курбле. 1964., возећи се од Кана према Ници, цело време сам гледао возача како на свакој станици врти ону гвожђурију. И ко зна колико година је после тога још увек вртео; и изгледа да никоме (осим мене) није било необично.
На другу нашу срећу, убрзо су се појавили половни „Лондонци“, који су и поред свих почетних авантура и прилагођавања, били комфорна возила за издрндану Београдску публику. Уствари, то су били неки енглески провинцијски аутобуси, али ми смо их звали „Лондонци“. Можда има неко фотографију, па да наставимо причу. "
О плавим аутобусима једино што знам је да су били ИК-4Р:
Произведени током седамдесетих, имали су двоје врата (напред и позади, за разлику од "нормалних" ИК-4, који су их имали 3) и (као и цела серија ИК-4) једни од најгорих аутобуса који су возили БГ-ом (према причама са Аутобуси.нет). Но ови "плавци" су били посебна прича по кваровима. Возили су по приградским линијама.
Е сад, откуг они у БГ-у, када је ГСП куповао соло возила са троје врата? Па, они су били за тржиште Румуније (ИК-4Р*)... Међутим, Чаушескуу је "дунуло" (по причама) да неће "отпадничке" аутобусе (мада, у то доба смо заједно развијали авионе типа "Орао", тако да мислим да ову причу треба узети са великом резервом), па су завршили код нас.
Од минибуса, помаже нам Касина:
О плавим трамвајима, мислим да сте пермутовали са Загребом. ;-)
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
*ово слово "Р" је код каснијих модела земунског "Икаруса" означавало да су уграђивани мотори марке "Раба".
Изванредна серија Б. Јовичића, са почетка 1920-тих година, са Дундовим коментарима..
Ово ми је потпуна загонетка. Сигуран сам да ће овдашњи стручњаци за препознавање објеката наћи решење. Баш сам радознао.
(Блок између Нушићеве, Коларчеве, Дечанске и Македонске.)
nisam siguran da li sam dobro shvatio, ali ako je ovo zagonetka ova nedovrsena zgrada u sredini/sa desne strane je u makedonskoj,evo je i na ovoj drugj slici
Изванредна серија Б. Јовичића, са почетка 1920-тих година, са Дундовим коментарима..
Ово ми је потпуна загонетка. Сигуран сам да ће овдашњи стручњаци за препознавање објеката наћи решење. Баш сам радознао.
(Блок између Нушићеве, Коларчеве, Дечанске и Македонске.)
nisam siguran da li sam dobro shvatio, ali ako je ovo zagonetka ova nedovrsena zgrada u sredini/sa desne strane je u makedonskoj,evo je i na ovoj drugj slici
Јесте, то је иста зграда. Али, није била никаква загонетка: на једној слици се приказује Македноска, а на другој унутрашњост блока...
.
Ti si pristrasna, pravo forumsko srce! U svakom slučaju: fala!
Ма какви пристрасна, она друга двојица су ме жешће иритирала својим новокомпонованим антикомунизмом, једним од познатих феномена из последњих 20ак год, на који сам, као и остали потомци припадника аутентичне тзв. грађанске класе, и неко ко се труди на ствари гледати објективно и неострашћено, посебно алергична, а ти си био, за разлику од тога, доследан, и такође најобјективнији. :)
Fala, drago mi je da tako misliš ali nije baš bilo lako! Zato kažem, preživeo sam! Pričaćemo, ima vremena.
Mene je žešće iznervirao gosn kikindski teatrolog sa onako prizemnim reklamiranjem tog znamenitog "Monte negro video ne video itd" ostvarenja.
I gle čuda (čuda su moguća, oooo, da... sinhrono plivanje - pre svega), odmah nakon njegove rečenice, usledili su, od strane voditeljke, podaci o najgledanijem filmu u proteklih XXX decenija.
Msm, stvarno...
Hm, na prvi pogled, sve je na svom mestu... niko ne bi rekao da je grad pretrpeo tolika razaranja.
Hm, na prvi pogled, sve je na svom mestu... niko ne bi rekao da je grad pretrpeo tolika razaranja.
Pre bih rekao da je to samo jos jedna lose datirana slika, kad im je uztrebalo slika da ilustruju vesti.
Hm, na prvi pogled, sve je na svom mestu... niko ne bi rekao da je grad pretrpeo tolika razaranja.
Pre bih rekao da je to samo jos jedna lose datirana slika, kad im je uztrebalo slika da ilustruju vesti.
Sad gledah i druge fotografije iz ove serije. Neke od njih su, zapravo, reprodukcije ranijih fotki (fotografija Savskog trga nastala je oko 1933.) pa je jasno da su, najverovatnije koristili stare fotke da ilustruju aktuelne vesti.
Veoma je moguće da je i ova panorama predratnog Beograda.
Na osnovu vidljive izgrađene Babićeve kuće na Kosančićevom vencu, pa donekle i Patrijaršije zasigurno se može reći da je fotografija panorame Beograda nastala posle 1936. godine.
Јес' ти то био у емисији на РТС претходне вечери?
I ostao živ i zdrav!
Да знаш, да си, све у свему, (да сад не улазим у ширу елаборацију, јер би била исувише сложена, и непримерена за овај форум), био најбољи од свих саговорника.
[/quote]
Ti si pristrasna, pravo forumsko srce! U svakom slučaju: fala!
Ма какви пристрасна, она друга двојица су ме жешће иритирала својим новокомпонованим антикомунизмом, једним од познатих феномена из последњих 20ак год, на који сам, као и остали потомци припадника аутентичне тзв. грађанске класе, и неко ко се труди на ствари гледати објективно и неострашћено, посебно алергична, а ти си био, за разлику од тога, доследан, и такође најобјективнији. :)
Извин'те што сметам, вас двоје се не познајете осим виртуелно?. А за ону двојицу се слажем са констатацијом, мада је цела ствар ОТ. Ах да, поменуту емисију нисам гледао али има времена, скинуо сам са РТС портала. Колико ћу се тек слагати са констатацијом кад одгледам емисију :D
Аутобуси са трогластим прозорима су марке "Рено". Било их је 67 комада и дошли су '49. године чини ми се. Била је њихова слика са скена из монографије "85 јавног градског саобраћаја у Београду", МЗупанц ју је поставио:
("Миас" је овај доњи).
Прилично неудобни и загушљиви (прозори се нису могли отворити), за разлику од "миаса", који су били "лејланди" свог доба (нажалост било их је само 10 комада и дошли су истовремено са "реноима"). Но, и "ренои" су одрађивали посао. О њима је писао Дундо на "оном" месту:
"Ух, сећам се ових аутобуса. За Београд су они били сензација, после 10 година први нови аутобуси који су мирисали на лак, а (још) не на зној и неопране ноге. А тек кад су се размилели по Београду, кад су се увеле нове линије! Доћи до Земуна била је шала: једноставно из Карађорђеве улице, преко ратног моста, па опали насипом све до центра Земуна. Није више морало да се жипчи пешке до она два трамвајчета, који су још возили по Земуну, а полазили од пола пута. Ни да се страхује у бродићу „Ниш“, који је био увек претоварен, па се и превртао.
Од лепих белгиских аутобуса купљено је само неколико (наааајвише 10) комада. За београдске појмове били су луксуз. У почетку нису их ни акали по улицама: користили су се највише за излете синдикалних подружница и ђака, као и сличне вожње, углавном ван Београда. А после тога саобраћали су на отменим линијама, на пример Трг Републике – Дедиње. Кад и како су завршили – не сећам се.
Од аутобуса „Рено“ поручена је већа количина, можда 60, можда 80, не знам тачно. Они су били девојке за све. Према свецу и тропар. То су били аутобуси какве је могла да произведе само једна француска државна фабрика за колоније и социјалистичке земље. О неком комфору није било говора. Али нама у то време није било стало до комфора, већ само да нас неко превезе. Труцкај се, само гледај да не прегризеш језик. А ни на буку нисмо (све до једног тренутка) били осетљиви.
Нешто, што је и нама напаћеним Београђанима било врло необично и „чудо невиђено“, било је отварање и затварање врата. За предња врата налазила се код возача, за задња код кондуктера, једна огромна курбла, која је вукла или гурала неке шипке, а те шипке су отварале или затварале врата. Радијус окретања курбли био је доста велик, па су путници морали да пазе да не стоје близу њих (или западну међу оне шипке). „Молим Вас, померите се да затворим врата!“ – овим се кондуктер није обратио неком путнику који је стајао у вратима, већ испред њега, чепркајући по новчанику да нађе ситан новац.
Ако је и за социјализам – па много је било са тим курблама. Изгледа да је ГСП брзо рекламирало код „Реноа“ и курбле су нестале. Уграђене су конструкције које је покретао ваздух под притиском. Али... Кад сам први пут ушао у тако „модернизован“ аутобус и кад је кондуктер покренуо ручицу за затварање врата, само што нисам пао на под: то је био један пуууцањ. Обратио сам пажњу на следећим станицама. Пуцњава се наставила несмањеном жестином.
То није било само код једног, већ код свих „Реноа“.
На нашу срећу, изгледа да је ГСП коначно узело ствар у своје руке и прерадило рено-прангије.
Не знам зашто смо презирали те поменуте курбле. 1964., возећи се од Кана према Ници, цело време сам гледао возача како на свакој станици врти ону гвожђурију. И ко зна колико година је после тога још увек вртео; и изгледа да никоме (осим мене) није било необично.
На другу нашу срећу, убрзо су се појавили половни „Лондонци“, који су и поред свих почетних авантура и прилагођавања, били комфорна возила за издрндану Београдску публику. Уствари, то су били неки енглески провинцијски аутобуси, али ми смо их звали „Лондонци“. Можда има неко фотографију, па да наставимо причу. "
О плавим аутобусима једино што знам је да су били ИК-4Р:
Произведени током седамдесетих, имали су двоје врата (напред и позади, за разлику од "нормалних" ИК-4, који су их имали 3) и (као и цела серија ИК-4) једни од најгорих аутобуса који су возили БГ-ом (према причама са Аутобуси.нет). Но ови "плавци" су били посебна прича по кваровима. Возили су по приградским линијама.
Е сад, откуг они у БГ-у, када је ГСП куповао соло возила са троје врата? Па, они су били за тржиште Румуније (ИК-4Р*)... Међутим, Чаушескуу је "дунуло" (по причама) да неће "отпадничке" аутобусе (мада, у то доба смо заједно развијали авионе типа "Орао", тако да мислим да ову причу треба узети са великом резервом), па су завршили код нас.
Од минибуса, помаже нам Касина:
О плавим трамвајима, мислим да сте пермутовали са Загребом. ;-)
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
*ово слово "Р" је код каснијих модела земунског "Икаруса" означавало да су уграђивани мотори марке "Раба".
''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''
За крај пар питања за Дунда:
До када су београдски трамваји имали поштанске сандучиће? Када је снимљена ова фотографија?
Један коментар: чудно ми је то што овај вагон нема фар!
Македонска, Шуматовац у градњи:
Македонска, ка Тргу Републике:
Позоришни трг, тј. Трг Републике:
Дечанска
Нушићева:
Има шина за ЧКД-а!
Ово ми је потпуна загонетка. Сигуран сам да ће овдашњи стручњаци за препознавање објеката наћи решење. Баш сам радознао.
(Блок између Нушићеве, Коларчеве, Дечанске и Македонске.)
nisam siguran da li sam dobro shvatio, ali ako je ovo zagonetka ova nedovrsena zgrada u sredini/sa desne strane je u makedonskoj,evo je i na ovoj drugj slici
Ovu sliku ne mogu popraviti ni tri rogata sa bačvom dortmundskog piva.... ipak...ostavio sam prljavi okvir ...za kolekcionare....
Ово ми је потпуна загонетка. Сигуран сам да ће овдашњи стручњаци за препознавање објеката наћи решење. Баш сам радознао.
(Блок између Нушићеве, Коларчеве, Дечанске и Македонске.)
nisam siguran da li sam dobro shvatio, ali ako je ovo zagonetka ova nedovrsena zgrada u sredini/sa desne strane je u makedonskoj,evo je i na ovoj drugj slici
Јесте, то је иста зграда. Али, није била никаква загонетка: на једној слици се приказује Македноска, а на другој унутрашњост блока...