Е, ово избацивање поља за наслов је можда ОК за убудуће, али је направило грдну штету у старим постовима. Наиме, сада су обрисани и нестали сви наслови постова од почетка овог форума, што је окљаштило и текст испод. Неки су започињали реченице у наслову, некима је чак то био једини текст. Не ваља.
МЗ, стварно си забрљао са овим насловима. Лепо смо рекли да остане опција, а тиме и поље за наслов, а ти запео да бришеш...
Ne bendam Crvenokapice! Ljut sam k'o crna labudina!
Ево идентификације једне од октобарских фотографија.
Ово је локација у Молеровој. Прецизније ово је Молерова око броја 16, а у близини угла са Његошевом. Ниједна од кућа данас више не постоји, иако су преживеле ратна разарања.
Порушене су, највероватније, у доба када су грађене оне вишеспратнице од црвене опеке.
Милована, чини ми се да само прве две куће више не постоје.
А наредних пет, све до Макензијеве су све и дан данас ту, сем зграде апотеке на самом углу која је из 70-тих, у чијем је грађењу учествовао Јоца Ристић.
Породици моје баба-тетке, којој је, а то сам већ поменуо, изгорео стан у згради Рударског оделења у Булевару Ослобођења , Недићева влада је у мају 1941, у броју 12, у четвртој згради на слици, доделила реквидиран стан.
Francuže, a da se ne sećaš možda iz priče od koga su Nedićevci rekvirirali stan?
Sada, kada smo dotakli Tašmajdansko okretište, da li neko zna kada je ono izgrađeno, a uklonjeno ono na mestu današnjeg Doma sindikata? To bi trebalo da se poklapa sa izmeštanjem prvomajske parade sa Terazija na Bulevar, nije li (neka 1949., 1950. godina?), kao i izgradnjom "Lastine" autobuske stanice ('50. godina?)??? Doduše na jednom filmiću ("Priča o tramvajima", nažalost više nije dostupan na YT) se vidi jedan od "breda II" tramvaja (nabavljenih '49 i '50. godine) kako prolazi ispred Crkve svetog Marka.
Ево идентификације једне од октобарских фотографија.
Ово је локација у Молеровој. Прецизније ово је Молерова око броја 16, а у близини угла са Његошевом. Ниједна од кућа данас више не постоји, иако су преживеле ратна разарања.
Порушене су, највероватније, у доба када су грађене оне вишеспратнице од црвене опеке.
Милована, чини ми се да само прве две куће више не постоје.
А наредних пет, све до Макензијеве су све и дан данас ту, сем зграде апотеке на самом углу која је из 70-тих, у чијем је грађењу учествовао Јоца Ристић.
Породици моје баба-тетке, којој је, а то сам већ поменуо, изгорео стан у згради Рударског оделења у Булевару Ослобођења , Недићева влада је у мају 1941, у броју 12, у четвртој згради на слици, доделила реквидиран стан.
Francuže, a da se ne sećaš možda iz priče od koga su Nedićevci rekvirirali stan?
У то време сви слободи станови, што они за издавање што непродати а нови су пописани.
Недић је породице, нарочито избеглице из Босне и Хрватске, смештао по неком редоследу приоритета који ми није познат.
Потписиван је уговор са власницима или са фирмама или са државом, зависно од тога коме су припадали,
Изгледа да је пред сам рат, због шпекулације некретнинама било доста празних станова у Београду.
Када су моја баба-тетка и њена ћерка преминуле, стан је враћен наследницима власника. Ови станови су у време Милошевића представљали изузетак, јер нису могли да се откупљују.
Пре извесног времена започели смо дискусију о квалитетима винил-плоча. Пошто садржај дискусије није одговарао овој теми, сместио сам свој коментар на неки сервер, одакле заинтересовани могу да га скину (pdf-формат). У сенци других догађаја заборавио сам да то заинтересованима и саопштим.
Елем, ствари стоје овако. После силних негодовања око наслова и исписивања бесконачног низа слова ја сам рекао Пеђи да избрише наслове. Сад видим да су Касина и МЗ у праву и да наслове није требало дирати. Да ли је маст отишла у пропаст видећемо данас. Ако постоји техничка могућност да се стари наслови врате, тако ће и бити. Међутим, ако се врате само празна поља онда дрвље и камење на мене.
МЗ, стварно си забрљао са овим насловима. Лепо смо рекли да остане опција, а тиме и поље за наслов, а ти запео да бришеш...
Ne bendam Crvenokapice! Ljut sam k'o crna labudina!
Ово је локација у Молеровој. Прецизније ово је Молерова око броја 16, а у близини угла са Његошевом. Ниједна од кућа данас више не постоји, иако су преживеле ратна разарања.
Порушене су, највероватније, у доба када су грађене оне вишеспратнице од црвене опеке.
Милована, чини ми се да само прве две куће више не постоје.
А наредних пет, све до Макензијеве су све и дан данас ту, сем зграде апотеке на самом углу која је из 70-тих, у чијем је грађењу учествовао Јоца Ристић.
Породици моје баба-тетке, којој је, а то сам већ поменуо, изгорео стан у згради Рударског оделења у Булевару Ослобођења , Недићева влада је у мају 1941, у броју 12, у четвртој згради на слици, доделила реквидиран стан.
Francuže, a da se ne sećaš možda iz priče od koga su Nedićevci rekvirirali stan?
Natalija i Ana, Andre Riistića - zastupnika AET u BG
drva na savi
ekonomsko finansijski komitet
FR MINIST. ŽARDILIJE
Za laku noć sokolovi i crvenkapasti!
Чекам Предрага.
Sada, kada smo dotakli Tašmajdansko okretište, da li neko zna kada je ono izgrađeno, a uklonjeno ono na mestu današnjeg Doma sindikata? To bi trebalo da se poklapa sa izmeštanjem prvomajske parade sa Terazija na Bulevar, nije li (neka 1949., 1950. godina?), kao i izgradnjom "Lastine" autobuske stanice ('50. godina?)??? Doduše na jednom filmiću ("Priča o tramvajima", nažalost više nije dostupan na YT) se vidi jedan od "breda II" tramvaja (nabavljenih '49 i '50. godine) kako prolazi ispred Crkve svetog Marka.
Našao sam ga, pogledati od 4:30:
http://www.antikvarne-knjige.com/studio/1892/1892-prvi-tramvaj-u-beogradu-pri...
Ово је локација у Молеровој. Прецизније ово је Молерова око броја 16, а у близини угла са Његошевом. Ниједна од кућа данас више не постоји, иако су преживеле ратна разарања.
Порушене су, највероватније, у доба када су грађене оне вишеспратнице од црвене опеке.
Милована, чини ми се да само прве две куће више не постоје.
А наредних пет, све до Макензијеве су све и дан данас ту, сем зграде апотеке на самом углу која је из 70-тих, у чијем је грађењу учествовао Јоца Ристић.
Породици моје баба-тетке, којој је, а то сам већ поменуо, изгорео стан у згради Рударског оделења у Булевару Ослобођења , Недићева влада је у мају 1941, у броју 12, у четвртој згради на слици, доделила реквидиран стан.
Francuže, a da se ne sećaš možda iz priče od koga su Nedićevci rekvirirali stan?
У то време сви слободи станови, што они за издавање што непродати а нови су пописани.
Недић је породице, нарочито избеглице из Босне и Хрватске, смештао по неком редоследу приоритета који ми није познат.
Потписиван је уговор са власницима или са фирмама или са државом, зависно од тога коме су припадали,
Изгледа да је пред сам рат, због шпекулације некретнинама било доста празних станова у Београду.
Када су моја баба-тетка и њена ћерка преминуле, стан је враћен наследницима власника. Ови станови су у време Милошевића представљали изузетак, јер нису могли да се откупљују.
Пре извесног времена започели смо дискусију о квалитетима винил-плоча. Пошто садржај дискусије није одговарао овој теми, сместио сам свој коментар на неки сервер, одакле заинтересовани могу да га скину (pdf-формат). У сенци других догађаја заборавио сам да то заинтересованима и саопштим.
http://www.sendspace.com/file/hf14na
Хвала драги пријатељу. Потпуно се слажем са наведеним размишљањем. Шаљем Вам приватну поруку.
Добро јутро!
Елем, ствари стоје овако. После силних негодовања око наслова и исписивања бесконачног низа слова ја сам рекао Пеђи да избрише наслове. Сад видим да су Касина и МЗ у праву и да наслове није требало дирати. Да ли је маст отишла у пропаст видећемо данас. Ако постоји техничка могућност да се стари наслови врате, тако ће и бити. Међутим, ако се врате само празна поља онда дрвље и камење на мене.
Поздрав!