Пошто М.
Ђ. Милићевић рече да је Чукар Београђанин, потражих га мало у списима. Нађем
прво Чукареву кафану у једном списку кафана у Београду из 1880, и то у
Македонској улици. Да ли је то Стојан? Јесте! Погледам списак кафана и кафеџија
из 1860. године и нађем да у сокаку који води од Стамбол капије ка Два бела
голуба, што је данашња Македонска, постоји кафана у власништву „Стојана
Јанковића иначе Чукара“, а преко пута Коларчеве кафане. Тако смо сазнали и
његово право презиме, а потврдила се претпоставка да му је Чукар надимак. А ту
кафану издавао је Чукар неком другом. У списку власника имања из 1862. лепо
пише да је Стојан Чукар власник једног у истом сокаку, што би морала да буде
кафана. Још стоји да је по занимању механџија.
Будући да
је Чукар Београђанин, лако је могуће да је и чукаричку кафану издавао. Јер,
тешкоје веровати да је путовао сваки
дан из вароши у жарковачки атар, осим ако није живео негде у близини.
А ево шта о Чукару и Чукарици каже стари поуздани Милан Ђ. Милићевић 1902. године:
Чукарица
Из Београда идући друмом уза Саву, пошто се пређе топчидерска река, и још мало се пође равницом уза Саву, удара се у брег, који се као гребен спустио баш у Саву. Тај брег је просечен ради ширега колскога друма. Пре једно 55-60 година у дно тога брега била је механа села Жаркова, јер то место и јесте на жарковачком атару. Ту механу држао је дуже времена неки Стојко Чукар из Београда. По његову имену, или боље по његову надимку, то се звала Чукарева механа, а сад се зове Чукарица. На Чукарици данас (1901) има: Радионица Бродарског друштва, Фабрика кожа Ђурића, Клидиса и Барловца, и Парни млин Антона Блажека. Има једна механа, 4 дућана, 2 фуруне, и 1 касапница. Има кућа 24 са 345 душа становника. То је све на атару села Жаркова. А северно од те Чукарице, баш уз њу, али на атару општине београдске, диже се Шећерна фабрика. По живљењу то је све једно место, а управне власти су му две, жарковачка и београдска.
Putniče, sjajno Holmsovsko istraživanje. A sad da malo skrenem pogled. Gde je bila sledeća fabrika.
Uspešni fabrikanti kože iz Beograda Jovan Barlovac, Manojlo Kladis i dr Jovan Đurić odlučili su da uprkos velikom otporu zanatlija, podignu 1902. fabriku cipela. Uložili su 300.000 dinara u fabričku halu i najsavremenije mašine i uz rad 70 radnika i kalfi počeli godišnje da prave 20.000 pari obuće u vrednosti od 845.000. dinara. Pred prvi svetski rat fabrika obuće na Čukarici osvojila je diomaće tržite i jedan deo uspešno plasirala na Austro-Ugarsko tržite.
Још мало о Чукару.
Пошто М. Ђ. Милићевић рече да је Чукар Београђанин, потражих га мало у списима. Нађем прво Чукареву кафану у једном списку кафана у Београду из 1880, и то у Македонској улици. Да ли је то Стојан? Јесте! Погледам списак кафана и кафеџија из 1860. године и нађем да у сокаку који води од Стамбол капије ка Два бела голуба, што је данашња Македонска, постоји кафана у власништву „Стојана Јанковића иначе Чукара“, а преко пута Коларчеве кафане. Тако смо сазнали и његово право презиме, а потврдила се претпоставка да му је Чукар надимак. А ту кафану издавао је Чукар неком другом. У списку власника имања из 1862. лепо пише да је Стојан Чукар власник једног у истом сокаку, што би морала да буде кафана. Још стоји да је по занимању механџија.
Будући да је Чукар Београђанин, лако је могуће да је и чукаричку кафану издавао. Јер, тешко је веровати да је путовао сваки дан из вароши у жарковачки атар, осим ако није живео негде у близини.
Чукарица
Из Београда идући друмом уза Саву, пошто се пређе топчидерска река, и још мало се пође равницом уза Саву, удара се у брег, који се као гребен спустио баш у Саву. Тај брег је просечен ради ширега колскога друма. Пре једно 55-60 година у дно тога брега била је механа села Жаркова, јер то место и јесте на жарковачком атару. Ту механу држао је дуже времена неки Стојко Чукар из Београда. По његову имену, или боље по његову надимку, то се звала Чукарева механа, а сад се зове Чукарица. На Чукарици данас (1901) има: Радионица Бродарског друштва, Фабрика кожа Ђурића, Клидиса и Барловца, и Парни млин Антона Блажека. Има једна механа, 4 дућана, 2 фуруне, и 1 касапница. Има кућа 24 са 345 душа становника. То је све на атару села Жаркова. А северно од те Чукарице, баш уз њу, али на атару општине београдске, диже се Шећерна фабрика. По живљењу то је све једно место, а управне власти су му две, жарковачка и београдска.
Putniče, sjajno Holmsovsko istraživanje. A sad da malo skrenem pogled. Gde je bila sledeća fabrika.
"Fabrika obuće Đurića, Klaridisa i Barlovca"
Uspešni fabrikanti kože iz Beograda Jovan Barlovac, Manojlo Kladis i dr Jovan Đurić odlučili su da uprkos velikom otporu zanatlija, podignu 1902. fabriku cipela. Uložili su 300.000 dinara u fabričku halu i najsavremenije mašine i uz rad 70 radnika i kalfi počeli godišnje da prave 20.000 pari obuće u vrednosti od 845.000. dinara. Pred prvi svetski rat fabrika obuće na Čukarici osvojila je diomaće tržite i jedan deo uspešno plasirala na Austro-Ugarsko tržite.
Bulbuder oko 1960-e...
Gde mu dođe kafana Oplenac?Gde mu dođe kafana Oplenac?
... ugao Kablarske i Miodraga Davidovića ... inače dosta redak motiv ...vratia se Šime :) ...