Ево идентификације једне од октобарских фотографија.
Ово је локација у Молеровој. Прецизније ово је Молерова око броја 16, а у близини угла са Његошевом. Ниједна од кућа више не постоји иако су преживеле ратна разарања.
Порушене су, највероватније, у доба када су грађене оне вишеспратнице од црвене опеке.
Погледајмо сада и доказ који имамо захваљујући Милошу Јуришићу и једној фотографији насталој шездесетих година прошлог века:
Необичну кућу са "бранкушијевским" стубовима пројектовао је архитекта Душан Бабић.
Ne može ni '39. jer je kolosek prema Kališu bio usmeren tokom dvadesetih desno od pešačkog ostrva. ;-)
E ovo me je nasmejalo, kako naše tramvajdžije određuju starinu slike! Ništa Nova zgrada Univerziteta, ništa berza, samo se šine vide!!! Nek' su oni nama živi i zdravi pošto ih mi ostali često i ne vidimo!
Да, занимљиво је како примењујемо различите методе... Франц корист своју меморију за детаље, Милован препознаје по зградама познатих архитеката, Касина и Варош Капија прегледом добро сређене документације, ја препознавањем по данас постојећим зградама, Уличар од свега по мало...
У својим "Записима..." Коста Христић описује кнегињу Јулију, који је, иначе, добро познавао, као даму „стаса средњег али елегантног, бисте као извајане. Лице јој беше алабастерски бело и чисто, очи црне и сјајне, обрве танке и фино повијене, нос врло правилан, уста необично мала, а усне одмерено пуне и румене". Њеној љупкости посебно су доприносила „два реда бисерних зуба и јамице на образима". А Фрањо Зах, који је такође добро познавао Јулију, истиче да, како пише Сима Ћирковић, то "није била ни небеска лепотица, каква је фама ишла о њој, па ни европејска дама, већ једна ситна жена оцвале лепоте, уска струка и не баш очаравајућег лица.
Ево идентификације једне од октобарских фотографија.
Ово је локација у Молеровој. Прецизније ово је Молерова око броја 16, а у близини угла са Његошевом. Ниједна од кућа данас више не постоји, иако су преживеле ратна разарања.
Порушене су, највероватније, у доба када су грађене оне вишеспратнице од црвене опеке.
Милована, чини ми се да само прве две куће више не постоје.
А наредних пет, све до Макензијеве су све и дан данас ту, сем зграде апотеке на самом углу која је из 70-тих, у чијем је грађењу учествовао Јоца Ристић.
Породици моје баба-тетке, којој је, а то сам већ поменуо, изгорео стан у згради Рударског оделења у Булевару Ослобођења , Недићева влада је у мају 1941, у броју 12, у четвртој згради на слици, доделила реквидиран стан.
Filmići lepo poređani po godinama
Na njemu će se naći npr. Prikazi ulica Beograda septembra 1904. godine kamerom Arnolda Lojera (Arnold Muir Wilson Lawyer) http://www.antikvarne-knjige.com/studio/1904/beograd-1904-godine-video_c54791953.html
Obavezno pogledati:
Na njemu će se naći npr. Prikazi ulica Beograda septembra 1904. godine kamerom Arnolda Lojera (Arnold Muir Wilson Lawyer) http://www.antikvarne-knjige.com/studio/1904/beograd-1904-godine-video_c54791953.html
Овде си ме пресекао - рекох, нешто невиђено. А то су, да тако кажем, споредни снимци крунисања краља Петра. Знамо их.
Jesi li pretražio po godinama, Beograd 1904... ima zanimljivih filmića.
Ovo je Bogdan Đorđević, tatarin, kopiju Hatišerifa doneo je 1830. godine iz Carigrada u Kragujevac
Beogradska menzulana sa Kalemegdana (danas ugao Ulica Knez Mihailove i Rajićeve) bila je neko vreme preseljena blizu Tipografije (štamparije), pa je na izričiti zahtev sovjetnika Tome Vučića - Perišića, da se „...drugo za menzulanu zdanije, i za varoš sigurnije mesto opredeliti...
i tako se našlo da je Han Ismail-age na Kalemegdanu najsposobnije mesto za menzulanu gdi je i onako menzulana bila...“
Beogradska postekspedicija 1842. godine preselila se u poznatu Ičkovu, kasnije Brzakovu kuću, koja se, sve do druge polovine dvadesetog veka, nalazila do zgrade u kojoj se i danas nalazi kafana „Znak pitanja“.
Ово је локација у Молеровој. Прецизније ово је Молерова око броја 16, а у близини угла са Његошевом. Ниједна од кућа више не постоји иако су преживеле ратна разарања.
Порушене су, највероватније, у доба када су грађене оне вишеспратнице од црвене опеке.
Погледајмо сада и доказ који имамо захваљујући Милошу Јуришићу и једној фотографији насталој шездесетих година прошлог века:
Необичну кућу са "бранкушијевским" стубовима пројектовао је архитекта Душан Бабић.
Одлично; имаш пиво!
Ево:
Ne može ni '39. jer je kolosek prema Kališu bio usmeren tokom dvadesetih desno od pešačkog ostrva. ;-)
E ovo me je nasmejalo, kako naše tramvajdžije određuju starinu slike! Ništa Nova zgrada Univerziteta, ništa berza, samo se šine vide!!!
Да, занимљиво је како примењујемо различите методе... Франц корист своју меморију за детаље, Милован препознаје по зградама познатих архитеката, Касина и Варош Капија прегледом добро сређене документације, ја препознавањем по данас постојећим зградама, Уличар од свега по мало...
Јел' ово нека реклама, не дај боже?
O lepoti Julije
"Ни небеска лепотица, ни европејска дама"
У својим "Записима..." Коста Христић описује кнегињу Јулију, који је, иначе, добро познавао, као даму „стаса средњег али елегантног, бисте као извајане. Лице јој беше алабастерски бело и чисто, очи црне и сјајне, обрве танке и фино повијене, нос врло правилан, уста необично мала, а усне одмерено пуне и румене". Њеној љупкости посебно су доприносила „два реда бисерних зуба и јамице на образима". А Фрањо Зах, који је такође добро познавао Јулију, истиче да, како пише Сима Ћирковић, то "није била ни небеска лепотица, каква је фама ишла о њој, па ни европејска дама, већ једна ситна жена оцвале лепоте, уска струка и не баш очаравајућег лица.Ово је локација у Молеровој. Прецизније ово је Молерова око броја 16, а у близини угла са Његошевом. Ниједна од кућа данас више не постоји, иако су преживеле ратна разарања.
Порушене су, највероватније, у доба када су грађене оне вишеспратнице од црвене опеке.
Милована, чини ми се да само прве две куће више не постоје.
А наредних пет, све до Макензијеве су све и дан данас ту, сем зграде апотеке на самом углу која је из 70-тих, у чијем је грађењу учествовао Јоца Ристић.
Породици моје баба-тетке, којој је, а то сам већ поменуо, изгорео стан у згради Рударског оделења у Булевару Ослобођења , Недићева влада је у мају 1941, у броју 12, у четвртој згради на слици, доделила реквидиран стан.
http://www.antikvarne-knjige.com/studio
Filmići lepo poređani po godinama
Na njemu će se naći npr. Prikazi ulica Beograda septembra 1904. godine kamerom Arnolda Lojera (Arnold Muir Wilson Lawyer)
http://www.antikvarne-knjige.com/studio/1904/beograd-1904-godine-video_c54791953.html
Da nisu ovo menzulane. Od Beograda do Carigrada bilo je 31 prenočište i 43 menzulane.
Na njemu će se naći npr. Prikazi ulica Beograda septembra 1904. godine kamerom Arnolda Lojera (Arnold Muir Wilson Lawyer)
http://www.antikvarne-knjige.com/studio/1904/beograd-1904-godine-video_c54791953.html
Овде си ме пресекао - рекох, нешто невиђено. А то су, да тако кажем, споредни снимци крунисања краља Петра. Знамо их.
Најчешће нема никаквог текста. А и кад га има, може ли неко да преведе? Ја не могу.
Ovo je Bogdan Đorđević, tatarin, kopiju Hatišerifa doneo je 1830. godine iz Carigrada u Kragujevac
Beogradska menzulana sa Kalemegdana (danas ugao Ulica Knez Mihailove i Rajićeve) bila je neko vreme preseljena blizu Tipografije (štamparije), pa je na izričiti zahtev sovjetnika Tome Vučića - Perišića, da se „...drugo za menzulanu zdanije, i za varoš sigurnije mesto opredeliti...
i tako se našlo da je Han Ismail-age na Kalemegdanu najsposobnije mesto za menzulanu gdi je i onako menzulana bila...“
Beogradska postekspedicija 1842. godine preselila se u poznatu Ičkovu, kasnije Brzakovu kuću, koja se, sve do druge polovine dvadesetog veka, nalazila do zgrade u kojoj se i danas nalazi kafana „Znak pitanja“.