Gospodine Dundo hvala za (tužne) fotografije mog nekad omiljenog restorana. Eto odoleo je bombama ali nije graditeljskoj pohlepi.
„Орач“ је био и мој омиљени ресторан. Настрану што је роштиљ био заносан, имали су и најбоље шкембиће у Београду. Пре неколико година отишао сам до „Орача“ у Макензијевој (неко ми рече привремени смештај за време градње), али личиле гајде на музику. Да не грешим душу, добар роштиљ је постао раритет у Београду, а шкембићи су свуда жалосни.
Из својевремене дискусије сам разумео да је на месту некадашњег „Орача“ неко грађевинско предузеће сазидало зграду за себе и да су у приземљу предвиђене просторије за „Орача“. Нисам ништа више чуо о томе, а нисам у могућности да посетим то место. Стекао сам још и утисак, да би у том предузећу могла да се добије нека документација о „Орачу“. Један од службеника је учествовао у форумској дискусији.
Решење је врло једноставно. Пред рат је десни колосек (у смеру Калемегдана) премештен (враћен?) на другу страну. Не знам тачно годину, али сасвим је могуће да је спорна фотографија снимљена 1939. Са тог места су касније, после увођења тролејбуса, радници и извадили шине из коловоза.
Све је то супер, но мене интересује да ли је добар онај "ратгебер" са 1374. стране. Ако може и одговор на питања...
Фотографија није намештена. Волео сам да имитирам тату који је, запаливши цигарету, у сличној позицији и са уживањем читао новине. У недостатку цигарете нашао сам неку неупотребљену лулу. Једне вечери тата ме је затекао у овој игри, зграбио је фотоапарат и рефлектор и кврцнуо. Узгред речено, нисам волео да се фотографишем, а пошто је тата сваки час петљао са апаратима, стативима и лампама, завлачећи се под неку црну крпу (то су још били апарати са плочама), нисам обраћао пажњу на то.
Наравно, у то време нисам још умео да читам. Међутим, сваког четвртка „Политика“ је имала један лист за децу. Увек сам му се радовао. На слици је управо тај лист.
... gosn. Dundo - nemam reči ! ... prosto ne znam koja je bolja - ova, ili ona objavljena u Zabavniku ... pošto je ovde položaj nogu prirodniji, trenutno je za dim lule simpatičnija ... bravo ! ... :)
Ово је Зрењанин - Велики Бечкерек... Главни трг лево је позориште... Знам зато што ми се ту родио отац.
Јесте, ово је Зрењанин. Ово је била предизборна кампања ЈРЗ-е (популарно "Јереза") и њеног председника Милана Стојадиновића. Пре неколико година на БКТВ је у оквиру емисије "На данашњи дан" био емитован снимак овог митинга из 1936. на коме се видео Милан Стојадиновић на балкону Градске куће и панорама трга. Ова фотографија је доказ да постоје и фото записи овог догађаја.
Све је то супер, но мене интересује да ли је добар онај "ратгебер" са 1374. стране. Ако може и одговор на питања...
Гос'н ЧКД-КТ4, молим Вас за опроштај што се још нисам захвалио за Ваш лепи поклон - сопствену фотографију старог минхенског троосовног "Ратгебера". Отаљавао сам прво започете, напола урађене и недовршене ствари, а за "Ратгебера" сам желео да имам мало више времена. Могу само увече да чучим на форуму, а и то (из здравствених разлога) не претерано дуго и касно. Што се тиче саме фотографије, врло је добра. Тај стари, дуги низ година коришћени и у сећање урезани јасно плави трамвај само што не проговори. И изгледа као нов.
Можда ће Вас интересовати један податак о тим трамвајима (ако нисте већ упознати са тим). У своје време, управо на чувеној и вишеструко опеваној линији 8, возила су по три вагона: два моторна + једна приколица. Све радње возача у првим моторним колима преносиле су се аутоматски и на друга моторна кола. Изгледало је сабласно кад су се ручице саме померале. Линија 8 више не постоји. Заменила ју је подземна железница, о којој до данас нема ни једне песме.
Кад су се Румуни ослободили јарма, Минхен је скоро све те Ратгеберове трамваје послао у Румунију. Не знам шта је било даље са њима.
Кад сте већ били у Минхену, верујем да сте обишли и Музеј трамваја. Није као београдски, али је добар.
Не знам о којим питањима је реч. Можда сам нешто превидео.
Gospodine Dundo hvala za (tužne) fotografije mog nekad omiljenog restorana. Eto odoleo je bombama ali nije graditeljskoj pohlepi.
„Орач“ је био и мој омиљени ресторан. Настрану што је роштиљ био заносан, имали су и најбоље шкембиће у Београду. Пре неколико година отишао сам до „Орача“ у Макензијевој (неко ми рече привремени смештај за време градње), али личиле гајде на музику. Да не грешим душу, добар роштиљ је постао раритет у Београду, а шкембићи су свуда жалосни.
Из својевремене дискусије сам разумео да је на месту некадашњег „Орача“ неко грађевинско предузеће сазидало зграду за себе и да су у приземљу предвиђене просторије за „Орача“. Нисам ништа више чуо о томе, а нисам у могућности да посетим то место. Стекао сам још и утисак, да би у том предузећу могла да се добије нека документација о „Орачу“. Један од службеника је учествовао у форумској дискусији.
У међувремену сам и ја прегледао постове на старом форуму и нашао занимљиву информацију како је у приземљу новог објекта реконструисан стари "Орач" али да је управа "Три грозда" одустала од његовог коришћења после транзиције. Штета, мада мислим да се никад не би могао направити поново ресторан са истом атмосфером какава је била у старом. Ресторан ипак није само архитектура већ и гости, келнери, кувари и сл.
Берза се дуго шетала наоколо, да би тек 1934/35. добила своју зграду на Студентском тргу. Почела је у кафани Босна на Сави, неко време била у Кнез Михаиловој 46, а 1924. прешла у зграду данашње САНУ и ту се задржала до 1934. године. Дакле, ако је ова фотографија заиста из 1919, тада је ово зграда данашње кафане Коларац, односно кућа легата, а сала вероватно на првом спрати. Како сам на ССЦ-у и претпоставио за ону фотографију са Вајфертом, док су неки музички стручњаци тврдили да је ово палата САНУ.
Путниче, покушај само логички да размишљаш и казаће ти се само да ово не може да буде зграда данашње кафане Коларац - сала на првом спрату.
Прво: врата у просторије су потпуно ван стила изградње саме зграде, а то се у Београду тешко дешавало.
Слично важи и за декорацију (гирланде) изнад врата, а да чудо буде веће, таквих хоризонталних гирланди има у Академији на одређеним местима и даље.
Друго: уколико би ово била сала на спрату у садашњој кафани Коларац, та зграда би према пропорцијама зидова најмање требала да има високо приземље и два спрата. Ова сала на овој слици висока је најмање шест и по, седам метара.
Треће, људи на другој слици личе на људе обучене ближе моди краја двадесетих, него моди која је била актуелна 1919. године.
О, Миловане: да ли си ти стварно добро, логички размислио пре овог писања?
Прво, кажеш да је декорација горње сале потпуно непримерена кући легата, као старијој? Зашто? Лако је могуће да је сецесијска декорација напраљена када је берза дошла у ове просторије, негде пре Првог светског рата. Рениовирали просторије, шта би ту било чудно?
Кажеш и да таква декорација постоји у Академији. Не бих рекао. Колико знам, ентеријер је сасвим другачији. Ево:
Много је модернија, нигде биљних мотива. Ако и даље тврдиш да онаква декорација постоји, молим те да даш неку фотографију. И не заборави да су све сале ниске, "једноспратне", осим оне главне.
Друго, претерао си са висином сале: можда је она висока само 4,5 до 5 метара. А тада сасвим игра и зграда Коларца:
Спрат је доста висок када се укључе ови фризови, а и пола метра-метар испод прозора.
Треће, о моди берзанских мешетара из треће деценије 20. века не знам ништа, признајем. Али се надам да том детаљу не придајеш велику важност.
„Орач“ је био и мој омиљени ресторан. Настрану што је роштиљ био заносан, имали су и најбоље шкембиће у Београду. Пре неколико година отишао сам до „Орача“ у Макензијевој (неко ми рече привремени смештај за време градње), али личиле гајде на музику. Да не грешим душу, добар роштиљ је постао раритет у Београду, а шкембићи су свуда жалосни.
Из својевремене дискусије сам разумео да је на месту некадашњег „Орача“ неко грађевинско предузеће сазидало зграду за себе и да су у приземљу предвиђене просторије за „Орача“. Нисам ништа више чуо о томе, а нисам у могућности да посетим то место. Стекао сам још и утисак, да би у том предузећу могла да се добије нека документација о „Орачу“. Један од службеника је учествовао у форумској дискусији.
Р.Ѕ. Преко Гугла нашао сам почетак дискусије:
www.skyscrapercity.com/showthread.php?t=406398&page=490
Све је то супер, но мене интересује да ли је добар онај "ратгебер" са 1374. стране. Ако може и одговор на питања...
Фотографија није намештена. Волео сам да имитирам тату који је, запаливши цигарету, у сличној позицији и са уживањем читао новине. У недостатку цигарете нашао сам неку неупотребљену лулу. Једне вечери тата ме је затекао у овој игри, зграбио је фотоапарат и рефлектор и кврцнуо. Узгред речено, нисам волео да се фотографишем, а пошто је тата сваки час петљао са апаратима, стативима и лампама, завлачећи се под неку црну крпу (то су још били апарати са плочама), нисам обраћао пажњу на то.
Наравно, у то време нисам још умео да читам. Међутим, сваког четвртка „Политика“ је имала један лист за децу. Увек сам му се радовао. На слици је управо тај лист.
... gosn. Dundo - nemam reči ! ... prosto ne znam koja je bolja - ova, ili ona objavljena u Zabavniku ... pošto je ovde položaj nogu prirodniji, trenutno je za dim lule simpatičnija ... bravo ! ... :)
Ово је Зрењанин - Велики Бечкерек... Главни трг лево је позориште... Знам зато што ми се ту родио отац.
Јесте, ово је Зрењанин. Ово је била предизборна кампања ЈРЗ-е (популарно "Јереза") и њеног председника Милана Стојадиновића. Пре неколико година на БКТВ је у оквиру емисије "На данашњи дан" био емитован снимак овог митинга из 1936. на коме се видео Милан Стојадиновић на балкону Градске куће и панорама трга. Ова фотографија је доказ да постоје и фото записи овог догађаја.
Све је то супер, но мене интересује да ли је добар онај "ратгебер" са 1374. стране. Ако може и одговор на питања...
Гос'н ЧКД-КТ4, молим Вас за опроштај што се још нисам захвалио за Ваш лепи поклон - сопствену фотографију старог минхенског троосовног "Ратгебера". Отаљавао сам прво започете, напола урађене и недовршене ствари, а за "Ратгебера" сам желео да имам мало више времена. Могу само увече да чучим на форуму, а и то (из здравствених разлога) не претерано дуго и касно. Што се тиче саме фотографије, врло је добра. Тај стари, дуги низ година коришћени и у сећање урезани јасно плави трамвај само што не проговори. И изгледа као нов.
Можда ће Вас интересовати један податак о тим трамвајима (ако нисте већ упознати са тим). У своје време, управо на чувеној и вишеструко опеваној линији 8, возила су по три вагона: два моторна + једна приколица. Све радње возача у првим моторним колима преносиле су се аутоматски и на друга моторна кола. Изгледало је сабласно кад су се ручице саме померале. Линија 8 више не постоји. Заменила ју је подземна железница, о којој до данас нема ни једне песме.
Кад су се Румуни ослободили јарма, Минхен је скоро све те Ратгеберове трамваје послао у Румунију. Не знам шта је било даље са њима.
Кад сте већ били у Минхену, верујем да сте обишли и Музеј трамваја. Није као београдски, али је добар.
Не знам о којим питањима је реч. Можда сам нешто превидео.
Срдачан поздрав од чика Дунда
„Орач“ је био и мој омиљени ресторан. Настрану што је роштиљ био заносан, имали су и најбоље шкембиће у Београду. Пре неколико година отишао сам до „Орача“ у Макензијевој (неко ми рече привремени смештај за време градње), али личиле гајде на музику. Да не грешим душу, добар роштиљ је постао раритет у Београду, а шкембићи су свуда жалосни.
Из својевремене дискусије сам разумео да је на месту некадашњег „Орача“ неко грађевинско предузеће сазидало зграду за себе и да су у приземљу предвиђене просторије за „Орача“. Нисам ништа више чуо о томе, а нисам у могућности да посетим то место. Стекао сам још и утисак, да би у том предузећу могла да се добије нека документација о „Орачу“. Један од службеника је учествовао у форумској дискусији.
Р.Ѕ. Преко Гугла нашао сам почетак дискусије:
www.skyscrapercity.com/showthread.php?t=406398&page=490
У међувремену сам и ја прегледао постове на старом форуму и нашао занимљиву информацију како је у приземљу новог објекта реконструисан стари "Орач" али да је управа "Три грозда" одустала од његовог коришћења после транзиције. Штета, мада мислим да се никад не би могао направити поново ресторан са истом атмосфером какава је била у старом. Ресторан ипак није само архитектура већ и гости, келнери, кувари и сл.
... pu, pu ! ... Runde, moje vreme tek dolazi ... ovenčavam se međunarodnom slavom i očekujem lovorike ! ...
... ja u glavnoj ulozi :hat: ...
... i moja mnogo manje poznata alternacija - Portmanova mala 8) ...
Beogradska konferencija 1961 - LIFE fotografije - Fototerapija by Runde.
1919.
Берза се дуго шетала наоколо, да би тек 1934/35. добила своју зграду на Студентском тргу. Почела је у кафани Босна на Сави, неко време била у Кнез Михаиловој 46, а 1924. прешла у зграду данашње САНУ и ту се задржала до 1934. године. Дакле, ако је ова фотографија заиста из 1919, тада је ово зграда данашње кафане Коларац, односно кућа легата, а сала вероватно на првом спрати. Како сам на ССЦ-у и претпоставио за ону фотографију са Вајфертом, док су неки музички стручњаци тврдили да је ово палата САНУ.
Путниче, покушај само логички да размишљаш и казаће ти се само да ово не може да буде зграда данашње кафане Коларац - сала на првом спрату.
Прво: врата у просторије су потпуно ван стила изградње саме зграде, а то се у Београду тешко дешавало.
Слично важи и за декорацију (гирланде) изнад врата, а да чудо буде веће, таквих хоризонталних гирланди има у Академији на одређеним местима и даље.
Друго: уколико би ово била сала на спрату у садашњој кафани Коларац, та зграда би према пропорцијама зидова најмање требала да има високо приземље и два спрата. Ова сала на овој слици висока је најмање шест и по, седам метара.
Треће, људи на другој слици личе на људе обучене ближе моди краја двадесетих, него моди која је била актуелна 1919. године.
О, Миловане: да ли си ти стварно добро, логички размислио пре овог писања?
Прво, кажеш да је декорација горње сале потпуно непримерена кући легата, као старијој? Зашто? Лако је могуће да је сецесијска декорација напраљена када је берза дошла у ове просторије, негде пре Првог светског рата. Рениовирали просторије, шта би ту било чудно?
Кажеш и да таква декорација постоји у Академији. Не бих рекао. Колико знам, ентеријер је сасвим другачији. Ево:
Много је модернија, нигде биљних мотива. Ако и даље тврдиш да онаква декорација постоји, молим те да даш неку фотографију. И не заборави да су све сале ниске, "једноспратне", осим оне главне.
Друго, претерао си са висином сале: можда је она висока само 4,5 до 5 метара. А тада сасвим игра и зграда Коларца:
Спрат је доста висок када се укључе ови фризови, а и пола метра-метар испод прозора.
Треће, о моди берзанских мешетара из треће деценије 20. века не знам ништа, признајем. Али се надам да том детаљу не придајеш велику важност.