Пошто смо изгледа у Господар Јевремовој заглавили... Дорћолац можда то није то... Ево броја 43...
60-тих... У мало бољем стању...
Оно што је сигурно то је да је у овој улици, у броју 37, становао Милан Ракић, наш познати песник и дипломата, његов праунук је мој вршњак а живео је и правио журке баш у кући свога славног претка... Сад мислим да живи у Лондону.
Превођење ми је једна од омиљених интелектуалних вежби, уместо разбацивања времена на глупу телевизију, служи ми попут оне измишљене уметничке критике одржавању и провери нивоа речника и изражавања на Српском а и на Француском језику, са што је мање могуће страних речи, у оба језика. Истовремено се тиме ојачава памћење...
Обична песма Un poème ordinaire
Наша је љубав била кратког века, Notre amour était de courte durée,
Тренутак један – тек годину дана. Un moment – Une année seulement, И растави нас нагло судба прека, Et soudin le destin perfide nous sépara,
Без уздисаја, без суза, без рана. Sans soupirs, sans larmes, sans blessures.
У свађи нам је прошло пола дана, Dans la dispute on à passé la moitie des jours,
У помирењу мучном пола ноћи. Dans la réconciliation pénible la moitie des nuits.
И бежао сам из нашег стана Et je fuyais notre logis
Тражећи мира у пољској самоћи. Cherchant la paix dans le solitude des champs.
Но то је било само кратко време, Mais cela ne dura qu’un bref instant,
Па постадосмо туђи једно другом, Depuis nous devînmes étranger l'un à l'autre,
И гледасмо се у ћутању дугом Ne faisait plus que à nous observer travers un long silence Тупо, ко сито дете шећерлеме. Hébétés, tel un enfant rassasié de sucreries.
И тако све је прошло, и ја сада Ainsi tout cela n'est plus que du passé; et maintenant je
Не могу клети ни небо ни судбину, Ne peux injurier ni le ciel ni le destin,
Ил', са песницама стиснутим, пун јада, Ou avec mes poings serrés, plein de tristesse,
Проклети жене или подлост њину. Damner les femmes ou les vices qui leurs sont propres.
Па ипак да си само кадкад знала Malgré tout- si parfois tu aurais pu connaitre
Велики кобни огањ душе ове, Le grand le terrifiant brasier de mon âme,
И силну љубав што ништи ко хала Et l'amour immense qui comme un monstre efface
Све друге мисли,и наде, и снове ; Tous les autres pensées, espoirs et rêves;
Па ипак,да си само кадкад хтела Malgré tout - si seulement parfois tu voulais
У заносу, и сличну мекој свили, Dans l'emportement, à l'instar de la soie douce,
Да кажеш нежну реч из срца врела- Prononcer une parole tendre de ton cœur brulant sortante- И ми бисмо можда дуго срећни били! Nous aurions peut-être été heureux pour longtemps ensemble!
И сад полко тече ово време Et maintenant que le temps s’écoule t' il si longuement;
Постадосмо тако туђи једно другом On devînmes si étrangers l'un à l'autre;
И гледамо се у ћутању дугом Et on s'observe travers un long silence
Тупо, ко сито дете шећерлеме. Hébétés, tel un enfant rassasié de sucreries.
Милан Ракић – око 1902 Milan Rakic - poète et diplomate serbe -1902
Пошто смо изгледа у Господар Јевремовој заглавили... Дорћолац можда то није то... Ево броја 43...
60-тих... У мало бољем стању...
Оно што је сигурно то је да је у овој улици, у броју 37, становао Милан Ракић, наш познати песник и дипломата, његов праунук је мој вршњак а живео је и правио журке баш у кући свога славног претка... Сад мислим да живи у Лондону.
Превођење ми је једна од омиљених интелектуалних вежби, уместо разбацивања времена на глупу телевизију, служи ми попут оне измишљене уметничке критике одржавању и провери нивоа речника и изражавања на Српском а и на Француском језику, са што је мање могуће страних речи, у оба језика. Истовремено се тиме ојачава памћење...
Обична песма Un poème ordinaire
Наша је љубав била кратког века, Notre amour était de courte durée,
Тренутак један – тек годину дана. Un moment – Une année seulement,
И растави нас нагло судба прека, Et soudin le destin perfide nous sépara,
Без уздисаја, без суза, без рана. Sans soupirs, sans larmes, sans blessures.
У свађи нам је прошло пола дана, Dans la dispute on à passé la moitie des jours,
У помирењу мучном пола ноћи. Dans la réconciliation pénible la moitie des nuits.
И бежао сам из нашег стана Et je fuyais notre logis
Тражећи мира у пољској самоћи. Cherchant la paix dans le solitude des champs.
Но то је било само кратко време, Mais cela ne dura qu’un bref instant,
Па постадосмо туђи једно другом, Depuis nous devînmes étranger l'un à l'autre,
И гледасмо се у ћутању дугом Ne faisait plus que à nous observer travers un long silence
Тупо, ко сито дете шећерлеме. Hébétés, tel un enfant rassasié de sucreries.
И тако све је прошло, и ја сада Ainsi tout cela n'est plus que du passé; et maintenant je
Не могу клети ни небо ни судбину, Ne peux injurier ni le ciel ni le destin,
Ил', са песницама стиснутим, пун јада, Ou avec mes poings serrés, plein de tristesse,
Проклети жене или подлост њину. Damner les femmes ou les vices qui leurs sont propres.
Па ипак да си само кадкад знала Malgré tout- si parfois tu aurais pu connaitre
Велики кобни огањ душе ове, Le grand le terrifiant brasier de mon âme,
И силну љубав што ништи ко хала Et l'amour immense qui comme un monstre efface
Све друге мисли,и наде, и снове ; Tous les autres pensées, espoirs et rêves;
Па ипак,да си само кадкад хтела Malgré tout - si seulement parfois tu voulais
У заносу, и сличну мекој свили, Dans l'emportement, à l'instar de la soie douce,
Да кажеш нежну реч из срца врела- Prononcer une parole tendre de ton cœur brulant sortante-
И ми бисмо можда дуго срећни били! Nous aurions peut-être été heureux pour longtemps ensemble!
И сад полко тече ово време Et maintenant que le temps s’écoule t' il si longuement;
Постадосмо тако туђи једно другом On devînmes si étrangers l'un à l'autre;
И гледамо се у ћутању дугом Et on s'observe travers un long silence
Тупо, ко сито дете шећерлеме. Hébétés, tel un enfant rassasié de sucreries.
Милан Ракић – око 1902 Milan Rakic - poète et diplomate serbe -1902
Фала на питању ја сам добро, ал' софтвер није.
BELGRADE AFTER WW2 PHOTO PRINT 1947 UNRRA
Фала на питању ја сам добро, ал' софтвер није.
... da malo oraspoložimo softver, nadam se da neće prepoznati OT :)...
... jes, baš tako ... možda iz druge, da ne kažem treće, budemo imali više sreće :)... za početak, identifikovali smo druga VIL-a :steve: ...
Zar to nije berza?!
... jes, baš tako ... možda iz druge, da ne kažem treće, budemo imali više sreće :)... za početak, identifikovali smo druga VIL-a :steve: ...
Zar to nije berza?!
... jeste Berza, ali reč je o tome gde je ta sala ...