... za predstojeći 3.000 post našem SivomTićuSokoliću, ovde poznatijem kao SkoroKurajberuOdBelogOrla počeli da stižu pozdravni telegrami - uf, nešto mi to pozanto - valjda će to ovde sve da izađe na dobro :)...
Kasina је написао/ла:
... Walter Sanders na Placu u Zagrebu 1948. - mislim, fotke nisu loše :O :glasses: ... skoro ko Runde 8) ...
Краљице Нателије - Бранкова, ту на врху је зграда Српског лекарског друштва...
Ово је позната слика Конкуренти на београдским улицама Михаила С. Петровића:
Знамо ли где је то конкуренција укрстила амове и фарове?
Скоро је Милован поменуо ограду Ботаничке баште... а баш ми то треба! Има ли ко добру слику реконструисане ограде, из 1930-тих? Хвала унапред!
mislim da je konkurencija ukrstila oružje u kolarčevoj ulici. U pozadini se vidi zgrada Kolarca,a monumentalni ulaz pripada Jugoslovenskoj banci.
U oba svetska rata obustavljeno štampanje, a to se desilo i u leto 1992. godine, kad je našem listu zapretilo podržavljenje
U Prvom svetskom ratu Politika nije izlaѕila pune dve godine Foto Dokumentacija "Politike"
U porodici evropske štampe prošlog veka "Politika" se izdvaja sasvim osobenom praksom da ne izlazi u uslovima okupacije zemlje. Tako je bilo i u Prvom i u Drugom svetskom ratu, zbog čega i u digitalizovanoj verziji "Politike" koja će se naći na našem, i na sajtu Narodne biblioteke Srbije, stoji "bela mrlja" kada je reč o periodima 1915–1919. i 1941–1944. godine.
Posle napada Austro-Ugarske i prelaska austrijskih trupa preko Drine i Save u Srbiju, u leto 1914. "Politika" je nastavila da izlazi, iako su mnogi saradnici i urednici, među njima i osnivač lista Vladislav Ribnikar i njegov brat Darko Ribnikar, urednik "Politike", bili mobilisani (kao i treći brat Ribnikar, doktor Slobodan, lekar i direktor lista).
Pogibije braće Ribnikar
U broju od 1. septembra 1914. godine naš list je objavio vest da je njen urednik, rezervni kapetan Darko Ribnikar, poginuo 31. avgusta u 36. godini tokom borbi na Drini (Bela Crkva). Samo nekoliko dana kasnije, u broju od 3. i 4. septembra, "Politika" je objavila u crno uokvirenu vest da je tokom borbi u Peckoj, 1. septembra, poginuo i osnivač i urednik lista, rezervni kapetan Vladislav Ribnikar.
Uprkos tim velikim gubicima i ratnim teškoćama svake vrste, "Politika" je i dalje štampana, a kada su Austrijanci pokrenuli novu ofanzivu na Srbiju i napali na Beograd, okupirali su prestonicu.
Izlaženje "Politike" je prekinuto 14. novembra 1914. godine.
U čuvenoj operaciji pod komandom Živojina Mišića, srpska vojska je posle herojske Kolubarske bitke, izvela uspešnu kontraofanzivu i oslobodila Beograd.
"Politika" se ponovo našla pred čitaocima već 7. decembra, iako su Austrijanci potpuno uništili slagačko odeljenje i u povlačenju odveli u zarobljeništvo mašinistu Živka Stokića i još trojicu "Politikinih" tipografa.
O svemu tome list je izvestio čitaoce i posle velikih napora uloženih u osposobljavanje postrojenja i okupljanje saradnika, nastavio s redovnim izlaženjem 21. decembra 1914. godine.
Punih devet meseci, u ratnim uslovima, "Politika" je dolazila do čitalaca, čak i onda kada su neprijateljske granate, pošto je Makenzen pokrenuo novu, septembarsku ofanzivu na Srbiju, žestoko bombardovale Beograd. Uprkos tome, urednik Miomir Milenović i administrator "Politike", čika Diša Stevanović održavali su list u životu sve do 23. septembra 1915. godine.
Obustavljeno izlaženje
Povlačenje srpske vojske tada je postalo neizbežno, pa su svoje poprište morali da napuste i saradnici "Politike", urednik Milenović i čika Diša. Obustavljeno je izlaženje lista.
Ime "Politike" kolporteri su ponovo počeli da uzvikuju na ulicama 1. decembra 1919. godine, u slobodi, sada u novostvorenoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Prva dugogodišnja pauza u izlaženju lista zbog okupacije tako je bila okončana.
Do početka Drugog svetskog rata, "Politika" je potvrđena kao najuticajniji i najbolji dnevni list u Srbiji i zemlji, a poslednji broj međuratne "Politike" nosio je datum 6. april 1941. i izašao je iz rotacije dan ranije. Rano štampanje izdanja za unutrašnjost ("provincijsko" izdanje) bilo je uslovljeno promenjenim ("ratnim") redom vožnje, uvedenim nekoliko dana ranije.
Beogradsko (jutarnje) izdanje lista za 6. april 1941. bilo je pripremano do duboko u noć, maltene do samog jutra, jer je dežurni urednik tog broja, Slobodan Nešović, nastojao da dođe do teksta ugovora o prijateljstvu i nenapadanju, potpisanog te noći u Moskvi, između SSSR-a i Kraljevine Jugoslavije, ali Nešovićeva nastojanja da dođe i do teksta sporazuma nisu urodila plodom. Bez tog važnog dokumenta rotacija je bila spremna da izbaci prve primerke, ali su u zoru 6. aprila bombarderi nacističke Nemačke počeli da sipaju smrtonosni tovar na Beograd.
"Politikina" zgrada je srušena, uništeni su nova rotaciona mašina i mnogo druge opreme, skladište hartije pogođeno bombama gorelo je danima. Tako "Politika" nije objavila vesti o Hitlerovom napadu na Jugoslaviju i bombardovanju Beograda.
Nova okupacija
Vladislav Sl. Ribnikar bio je izložen snažnim pritiscima okupacionih vlasti da "Politika" i dalje bude štampana, ali je u složenoj igri to izbegnuto. Tako je i pod drugom okupacijom, za šta je Ribnikar imao snažnu podršku Josipa Broza Tita, obustavljeno izlaženje lista.
Odmah posle oslobođenja Beograda 20. oktobra 1944. godine, Vladislav Sl. Ribnikar je okupio petnaestak saradnika "Politike" i osamdesetak štamparskih radnika predvođenih Ignjatom Kriškom.
Čuveni noćni meter lista, Nikola Dinić zvani Dendeles, sačuvao je tokom okupacije mesingani logo lista.
"Politika" se tako ponovo pojavila pred čitaocima u subotu, 28. oktobra 1944. godine u oslobođenom Beogradu.
Naročitu epizodu u istoriji lista predstavlja "Londonska Politika" koju je u primitivnoj tehnici štampao u Londonu 1942. godine Mihailo S. Petrović, saradnik lista od 1924. godine, stalni dopisnik "Politike" iz Pariza od 1935. godine. Posle okupacije Francuske prešao je u London, postavši komentator na Bi-Bi-Siju.
"Londonska Politika" koju je Petrović pokrenuo sa suprugom Radojkom bila je kratkog daha. Vlada Kraljevine Jugoslavije u emigraciji izdejstvovala je njenu zabranu.
Dogodilo se još jednom da "Politika" obustavi izlaženje. Naš list se nije pojavio na kioscima zbog štrajka u leto 1992. godine.
Zaposleni su se na taj način snažno usprotivili ideji ondašnjeg premijera Srbije Radomana Božovića da list i kuća pređu u državno vlasništvo.
Dobro, dobro, ispadoste nekako postmoderna mangupi ili drtava manguparija, kao, nikad nije kasno za mangupiranje! Još se falite! Još vam samo fali fala da jurite sojke ili trebe!! Imate neku rundavu Macu na svakom palilulskom ćošku!? Možda bi i tramvajokešanje?! Pij to pivo i ćuti! Nije baš tako strašno biti mator!
И шта кажеш: ово Бора, а оно Матија? Ово ми је освежило дан! Нисам се тако смејао од ондак када сам прочитао ону твоју реченицу да је двојка отишла... знаш већ где.
BELGRADE AFTER WW2 PHOTO PRINT 1947 UNRRA
Di se sad pogubi onaj putujući?! Otišao da trenira mangupiranje? Uvek ga nema kad je najbolje?!
Ово је позната слика Конкуренти на београдским улицама Михаила С. Петровића:
Знамо ли где је то конкуренција укрстила амове и фарове?
Скоро је Милован поменуо ограду Ботаничке баште... а баш ми то треба! Има ли ко добру слику реконструисане ограде, из 1930-тих? Хвала унапред!
Dobro, dobro, ispadoste nekako postmoderna mangupi ili drtava manguparija, kao, nikad nije kasno za mangupiranje! Još se falite! Još vam samo fali fala da jurite sojke ili trebe!! Imate neku rundavu Macu na svakom palilulskom ćošku!? Možda bi i tramvajokešanje?! Pij to pivo i ćuti! Nije baš tako strašno biti mator!
И шта кажеш: ово Бора, а оно Матија? Ово ми је освежило дан! Нисам се тако смејао од ондак када сам прочитао ону твоју реченицу да је двојка отишла... знаш већ где.
Di se sad pogubi onaj putujući?! Otišao da trenira mangupiranje? Uvek ga nema kad je najbolje?!