Давно смо имали ову, где се лепо види горе десно фирма Хотел Европа, али ни данас не знамо да ли је из Врњачке Бање, Крушевца или неког трећег места:
Да није неко у међувремену набавио другу слику овог хотела?
... čini mi se da smo jednom onomad već potvrdili da se radi o Vrnjačkoj Banji, ali nije zgoreg da ponovimo priču, u novom i dopunjenom izdanju naravno :D ...
... eh ta pusta Evropa, za kojom se vazda čeznulo, sve nešto kao jesmo u njoj, al' nam ipak treba i napismeno ... a u Zaječaru ona još poodavno ...
... ni Kuršumliji nije mane, Evropa, nego šta ...
.... e u Velikom Gradištu nema još Evrope, ali ima kafanče u foajeu kandidata i pridruženih članica ...
... sad smo već jako blizu, vruće, vruće, jeste banja i to Vrnjačka, ali ...
...i stigosmo konačno na cilj, Evropa, pa još u Vrnjačkoj Banji ...
... e a kad će Vrnjačka Banja u Evropu, biće da ćemo morati da priupitamo Đeknu ... u svakom slučaju, Dobro jutro :) i od Đekne i od mene ...
... da ne mislite da se baš tako lako stiže do Evrope, pa makar ona bila i u Vrnjačkoj Banji ... e trnovit je to put, ali pošto je leto i pošto nam je temu zadao Putnik, otisnuli smo se na putovanje i u potragu za narečenim hotelom i baštenskom restoracijom ...
... kako čovek da ne svrne kod Obrada i sina mu, a ima još i pozorištance - milina jedna...
... a di će da bidne kafana u Lapovu nego na stanici ...
... a u Šapcu na Đumruku ...
... a u Paraćinu, da siroti grafički radnici ne budu gladni, i ne daj bože žedni :bigsmile: ...
... a u Velikoj Plani - domaćinski, ima da se sedi, a može i s' nogu ... ...
... i da završimo ovo putešestvije upoznajući domovinu da bi je više voleo, u Vrnjačkoj Banji, a gde - e pa nije ni kasina sveznajući :D ...
Историјат са сајта ВК Црвена звезда:
Први веслачки клуб у Београду основан је 1922. године под именом ВК "Београд". Клуб се налазио на локацији ресторана "Шест топола", на кеју садашњег Београдског сајма. Први председник је био господин Ставра Трипковић, а чланови управе клуба били су угледни фабриканти и власници фирми. Клуб је од оснивања био под заштитом краљице Марије. На доњем шпицу Аде Циганлије, 26 августа 1935. године почиње да се гради нова зграда клуба где ће се клуб преселити на нову локацију. Изградња је завршена 1936. године и била је најлепша зграда ове врсте на Балкану. Значајна набавка чамаца извршена је 1931. године када је купљено 7 нових чамаца. Приликом савезничког бомбардовања 1944. године, тешко је оштећен предњи леви део зграде и том приликом су уништени сви чамци и опрема. Тадашњи секретар клуба сећа се да му је, одмах после рата, чувар веслачког друштва "Београд" Павле Март рекао: "Бомба је пала и преполовила зграду. Чамци који су били близу ње разлетели су се у парампарчад, ни љуске није остало од њих . . ."
Оснивањем Спортског друштва Црвена Звезда, 4. марта 1945. године, окупљају се предратни веслачи и остали чланови ВК "Београд", када он постаје секција Спортског друштва, а касније добија и статус клуба. Целокупно веслачко друштво је добровољно, у току првог послератног лета, прионуло на посао да се зграда обнови и направе чамци. Загрепчани су први прискочили у помоћ београдским веслачима и послали један четверац и један осмерац својим друговима из Звезде. Већ у септембру 1945. могли су да почну први тренинзи. Коначан поправак зграде је завршен 1946 године...
Пројекти - најпре ситуација...
...фасаде и попречни пресек...
... и основе:
Изграђен објекат, на фотографијама Милоша Јуришића:
JEDAN od najvećih operskih umetnika ovog veka Fjodor Ivanovič Šaljapin (1873-1938), nezaboravni tumač Borisa Godunova, Don Kihota i Ivana Groznog, došao je u Beograd u oktobru 1935. godine. Jedan savremenik ovako je opisao Šaljapinov dolazak na beogradsku železničku stanicu:
„Stajao je na prozoru vagona - ljudeskara u kaputu sa dugim šalom oko vrata, a na glavi šešir velikog oboda. Dok su obožavaoci vikali 'Živeo Šaljapin'! - izašao je iz vagona spavaćih kola kao car sa svojom svitom, bio zasut cvećem; padali su žarki poljupci dama i onih iz koncertne agencije, kao i delegacije Narodnog pozorišta...“
Odseo je u hotelu „Srpski kralj“, kod Kalemegdana, jednom od najluksuznijih i najintimnijih beogradskih hotela. Beogradski novinar Lola Dimitrijević ga je ovako opisao:
„Pamtim da je Šaljapin za doručak pio belu kafu koju sa dijetalnim hlebom, a u nju je stavljao saharin umesto šećera. Zapazio sam Šaljapinove pune prste iskićene brilijantskim prstenjem, smaragdnim kamenjem... Tada je pevao glavnu ulogu u Don Kihotu. Posle predstave odveli smo Šaljapina na večeru u kafanu „Dva jelena“.
Uz ovaj Vladin tekst može da ide ova fotografija kao ilustracija, nekada davno postavio ju je Kasina na jednom drugom mestu:
Fjodor Šaljapin, 1935 Terazije
Овај чланак је објављен у Политици вероватно 2003. године.
Судбина (и место где се налазила) зграда из овог чланка ми је непозната. Ја зграду памтим онакву каква је била на мојој претходној слици и колико се сећам била је последња до доњег шпица Аде. Такође знам да се дуго одржала у том стању. У време писања чланка она је изгледала другачије (да ли је стара срушена па направљена нова не знам) а скоро је и та срушена због изградње моста. Једриличарски клуб Београд је сада на новој адреси.
Иначе педесетих година је члан клуба био и Игор Блуменау.
Молим чланове Форума који нешто знају о овој теми да напишу.
Dosta materijala davao mi je Pero Morača, partizanski general, tada (1960) sekretar komisije Centralnog komiteta Saveza komunista za istoriju. Zahtevao je veoma visok honorar i to u gotovom, iako je sve što nam je davao na uvid ili što je pripremao zapravo bilo vlasništvo Partije. Odneo sam mu torbu punu novaca u CK na tadašnjem Trgu Marksa i Engelsa (sada Nikole Pašića). Valjda sam ga čudno gledao dok je prebrojavao pare, jer mi je ironično rekao:
"Generali koji su pobedili u Prvom svetskom ratu gradili su Beogradu petospratnice i izdavali stanove, a ja za ovo jedva da mogu da kupim ‘fiću’."
Давно смо имали ову, где се лепо види горе десно фирма Хотел Европа, али ни данас не знамо да ли је из Врњачке Бање, Крушевца или неког трећег места:
Да није неко у међувремену набавио другу слику овог хотела?
... čini mi se da smo jednom onomad već potvrdili da se radi o Vrnjačkoj Banji, ali nije zgoreg da ponovimo priču, u novom i dopunjenom izdanju naravno :D ...
... eh ta pusta Evropa, za kojom se vazda čeznulo, sve nešto kao jesmo u njoj, al' nam ipak treba i napismeno ... a u Zaječaru ona još poodavno ...
... ni Kuršumliji nije mane, Evropa, nego šta ...
.... e u Velikom Gradištu nema još Evrope, ali ima kafanče u foajeu kandidata i pridruženih članica ...
... sad smo već jako blizu, vruće, vruće, jeste banja i to Vrnjačka, ali ...
...i stigosmo konačno na cilj, Evropa, pa još u Vrnjačkoj Banji ...
... e a kad će Vrnjačka Banja u Evropu, biće da ćemo morati da priupitamo Đeknu ... u svakom slučaju, Dobro jutro :) i od Đekne i od mene ...
... kako čovek da ne svrne kod Obrada i sina mu, a ima još i pozorištance - milina jedna...
... a di će da bidne kafana u Lapovu nego na stanici ...
... a u Šapcu na Đumruku ...
... a u Paraćinu, da siroti grafički radnici ne budu gladni, i ne daj bože žedni :bigsmile: ...
... a u Velikoj Plani - domaćinski, ima da se sedi, a može i s' nogu ... ...
... i da završimo ovo putešestvije upoznajući domovinu da bi je više voleo, u Vrnjačkoj Banji, a gde - e pa nije ni kasina sveznajući :D ...
Марија Карађорђевић (1900-1961) из младих дана:
Историјат са сајта ВК Црвена звезда:
Први веслачки клуб у Београду основан је 1922. године под именом ВК "Београд". Клуб се налазио на локацији ресторана "Шест топола", на кеју садашњег Београдског сајма. Први председник је био господин Ставра Трипковић, а чланови управе клуба били су угледни фабриканти и власници фирми. Клуб је од оснивања био под заштитом краљице Марије. На доњем шпицу Аде Циганлије, 26 августа 1935. године почиње да се гради нова зграда клуба где ће се клуб преселити на нову локацију. Изградња је завршена 1936. године и била је најлепша зграда ове врсте на Балкану. Значајна набавка чамаца извршена је 1931. године када је купљено 7 нових чамаца. Приликом савезничког бомбардовања 1944. године, тешко је оштећен предњи леви део зграде и том приликом су уништени сви чамци и опрема. Тадашњи секретар клуба сећа се да му је, одмах после рата, чувар веслачког друштва "Београд" Павле Март рекао: "Бомба је пала и преполовила зграду. Чамци који су били близу ње разлетели су се у парампарчад, ни љуске није остало од њих . . ."
Оснивањем Спортског друштва Црвена Звезда, 4. марта 1945. године, окупљају се предратни веслачи и остали чланови ВК "Београд", када он постаје секција Спортског друштва, а касније добија и статус клуба. Целокупно веслачко друштво је добровољно, у току првог послератног лета, прионуло на посао да се зграда обнови и направе чамци. Загрепчани су први прискочили у помоћ београдским веслачима и послали један четверац и један осмерац својим друговима из Звезде. Већ у септембру 1945. могли су да почну први тренинзи. Коначан поправак зграде је завршен 1946 године...
Пројекти - најпре ситуација...
...фасаде и попречни пресек...
... и основе:
Изграђен објекат, на фотографијама Милоша Јуришића:
И за крај - садашње стање:
JEDAN od najvećih operskih umetnika ovog veka Fjodor Ivanovič Šaljapin (1873-1938), nezaboravni tumač Borisa Godunova, Don Kihota i Ivana Groznog, došao je uBeograd u oktobru 1935. godine. Jedan savremenik ovako je opisao Šaljapinov dolazak na beogradsku železničku stanicu:
„Stajao je na prozoru vagona - ljudeskara u kaputu sa dugim šalom oko vrata, a na glavi šešir velikog oboda. Dok su obožavaoci vikali 'Živeo Šaljapin'! - izašao je iz vagona spavaćih kola kao car sa svojom svitom, bio zasut cvećem; padali su žarki poljupci dama i onih iz koncertne agencije, kao i delegacije Narodnog pozorišta...“
Odseo je u hotelu „Srpski kralj“, kod Kalemegdana, jednom od najluksuznijih i najintimnijih beogradskih hotela. Beogradski novinar Lola Dimitrijević ga je ovako opisao:
„Pamtim da je Šaljapin za doručak pio belu kafu koju sa dijetalnim hlebom, a u nju je stavljao saharin umesto šećera. Zapazio sam Šaljapinove pune prste iskićene brilijantskim prstenjem, smaragdnim kamenjem... Tada je pevao glavnu ulogu u Don Kihotu. Posle predstave odveli smo Šaljapina na večeru u kafanu „Dva jelena“.
http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:291323-Ajnstajn-otkrio-kafanu
Fjodor Šaljapin, 1935 Terazije
Судбина (и место где се налазила) зграда из овог чланка ми је непозната. Ја зграду памтим онакву каква је била на мојој претходној слици и колико се сећам била је последња до доњег шпица Аде. Такође знам да се дуго одржала у том стању. У време писања чланка она је изгледала другачије (да ли је стара срушена па направљена нова не знам) а скоро је и та срушена због изградње моста. Једриличарски клуб Београд је сада на новој адреси.
Иначе педесетих година је члан клуба био и Игор Блуменау.
Молим чланове Форума који нешто знају о овој теми да напишу.
Dosta materijala davao mi je Pero Morača, partizanski general, tada (1960) sekretar komisije Centralnog komiteta Saveza komunista za istoriju. Zahtevao je veoma visok honorar i to u gotovom, iako je sve što nam je davao na uvid ili što je pripremao zapravo bilo vlasništvo Partije. Odneo sam mu torbu punu novaca u CK na tadašnjem Trgu Marksa i Engelsa (sada Nikole Pašića). Valjda sam ga čudno gledao dok je prebrojavao pare, jer mi je ironično rekao:
"Generali koji su pobedili u Prvom svetskom ratu gradili su Beogradu petospratnice i izdavali stanove, a ja za ovo jedva da mogu da kupim ‘fiću’."
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=941856
A koje su to petospratnice?