...Nemačko-srpska i i Nemačka građanska škola u Beogradu...
Француз је написао/ла:
Varos Kapija је написао/ла:
Ресавска улица- у дворишту...
Кад господин Јуришић буде видео ову слику... Баш смо о овој згради он и ја дискутовали...
Ево је овде...
И данас ... Стрелица показује улаз из Ресавске...
То је овде иза ове капије... На којој и пише ''Гимназија''. Баш у то двориште и вероватно у ту зграду, сам, чини ми се, као клинац, долазио на неке позоришне представе за децу.
Четврта мушка гимназија била је по оснивању смештена у згради Савамалске основне школе, где су биле само учионице, док су учила и књиге позајмљивани од других гимназија. Министарство просвете је 1911. године ступило у преговоре са Друштвом за потпомагање и васпитање сирочади (између два светска рата звало се Друштво за заштиту и васпитање југословенске деце), и 1. маја 1914. године, пошто је извршена адаптација, ова гимназија уселила се у зграду Друштва. Та зграда и данас постоји (у њој се сада налази ОШ „Стефан Дечански“). У тој згради је Четврта мушка гимназија била до 1941. године, када је намачка војска реквирирала зграду, а школа је усељена у зграду Француско-српске основне школе. Године 1945. нашој гимназији додељена је зграда бивше Немачке школе у Ресавској (Генерала Жданова) 58, где се Гимназија „Свети Сава“ и данас налази.
Немачко-српска школа пре Другог светског рада
– данашња зграда Гимназије ''Свети Сава''
Гимназија „Свети Сава“, дакле, баштини традицију славне и угледне Четврте мушке гимназије. То значи и да се поноси својим бившим професорима, од којих су многи били славне и истакнуте личности – политичари, књижевници, историчари, универзитетски професори, теолози, научници, уметници. Један од директора ове гимназије био је Лука Лазаревић, писац и политичар, министар просвете у Краљевини Србији.
Међу првим професорима ове школе, одмах по оснивању, били су песник Сима Пандуровић, каснији митрополит Јосиф Цвијовић, композитор Милоје Милојевић, сликар Љуба Ивановић, математичар и револуционар Сима Марковић. Између два светска рата професори ове гимназије били су књижевници Стеван Јаковљевић, Милош Црњански, Момчило Настасијевић, Душан Матић, Никола Трајковић и Владимир Вујић; књижевни историчар Радосав Меденица; историчар Васо Чубриловић; црквени историчар Ђоко Слијепчевић; теолог Радован Казимировић; сликар Коста Хакман.
И после Другог светског рата, иако у мањој мери, било је неколико угледних професора који су име стекли и на другим пољима: геолог Петар Шобајић, књижевник Анте Цетинео, етнограф Петар Булат, сликар Живан Вулић, преводилац Јаков Салечић.
Из ове гимназије потекли су и многи ученици који су, касније, без обзира на свој успех или неуспех у школовању, постали истакнуте личности у српском и југословенском друштву. До Другог светског рата ову гимназију похађали су, краће или дуже, новинар Предраг Милојевић; фудбалер и револуционар Милутин Ивковић; историчар уметности Радивоје Љубинковић; књижевници Десимир Благојевић, Ђорђе Јовановић „Јарац“, Чедомир Миндеровић, Оскар Давичо, Никола Шоп; патријарх српски господин Павле (Гојко Стојчевић); револуционар и политичар Вељко Влаховић; глумци Милан Срдоч и Северин Бијелић; редитељ Војислав Нановић; боксерски тренер Бруно Храстински. Није мањи број славних личности који су у нашој гимназији учили после Другог светског рата: редитељ Ђорђе Кадијевић; сликар Леонид Шејка; редитељ Дејан Ћорковић; драмски писац Александар Обреновић; фудбалски тренер Гојко Зец; књижевник Радомир Смиљанић; новинар Бранислав Вукашиновић; глумац Јован Јанићијевић Јанаћко; глумац Павле Вујисић; градоначелник Београда Александар Бакочевић; књижевник Момо Капор; новинар и књижевник Богдан Тирнанић; позоришни редитељ Љубомир Муци Драшкић; сликар Бојан Бем; амерички бизнисмен српског порекла Ден Тана (Добривоје Танасијевић); филозоф Миладин Животић; књижевник Филип Давид; композитор Светислав Божић; историчарка уметности Ирина Суботић (рођена Јовановић); редитељ и једини наш оскаровац Душан Вукотић; песник Мирко Магарашевић; филмски редитељ Милан Јелић; џез музичар Миша Блам...
... Die Deutsche Schule in Belgrad ...
... evo nešto i za Milovana ...
Anmerkung zum Neubau der Deutschen Schule in Belgrad:
Nachdem im Jahre 1931 das Baugelände in der Zrinjskoga ulica 30 bis 32 erworben war, wurde nach Überprüfung und Durchberatung zahlreicher Projekte der Entwurf des Architekten Rudolf Noller aus Belgrad endgültig angenommen.
Es entstand ein stattlicher Neubau, ein schönes Zeugnis deutschen Schulbauens, lange Zeit der modernste Schulbau auf dem Balkan.
Am 23. April 1933 wurde er eingeweiht.
Da li ja to dobro razumem - nemačka škola trebala bi biti ovde:
a ne u susednom bloku...
Runde rundavi, priznajem da je slučajnost, dakle, omaklo mi se...
Шта ти се омакло? Пао си доле?
gledaju dal da me vade?!
Ау, МЗ, црчох од смеха. Просуо сам и кафу. Фантастичан потпис за слику.
Кад господин Јуришић буде видео ову слику... Баш смо о овој згради он и ја дискутовали...
Ево је овде...
И данас ... Стрелица показује улаз из Ресавске...
То је овде иза ове капије... На којој и пише ''Гимназија''. Баш у то двориште и вероватно у ту зграду, сам, чини ми се, као клинац, долазио на неке позоришне представе за децу.
Немачко-српска школа пре Другог светског рада
... Die Deutsche Schule in Belgrad ...
... evo nešto i za Milovana ...
Es entstand ein stattlicher Neubau, ein schönes Zeugnis deutschen Schulbauens, lange Zeit der modernste Schulbau auf dem Balkan.
Am 23. April 1933 wurde er eingeweiht.
... Bonđorno :)...
Сутра – наставак