Ако гледате, поређења ради , ову слику ништа нећете специјално уочити или ћете се дебело избечити...
Ја своје очи штедим...
Ово је сликано око 1870 године...
Пре ће бити да је зграда, у ствари, остатак неке аустроугарске карауле на самој граници са Србијом...
E bravo! I meni se tako činilo, al' rekoh da ne lupam : ) Ne treba isključiti mogućnost ni da je ovo pravi stari čardak, ovako iz daljine liči na tako što. Postoji dobra karta sa rasporedom i IMENIMA čardaka uz Savu na jednoj staroj mapi zemunske okoline iz "Građe zemunskih arhiva za istoriju Prvog srpskog ustanka". Meni je spakovana negde duboko, to već svako zna...
... prvo da primetim da smo za sto godina postali nepismeniji, površniji i aljkaviji ... lepo je Politika pre jednog veka pisala Rusjan, a ne kao ovi danas Rusijan i Belorusijan - bar toliko su mogli da se potrude |( ...
... kako danas neverevatno zvuče sve te reči ...
... poruka mlađim naraštajima - ne verujte petparačkim dnevno-političkim istoričarima koji pišu svoje ideološke istorije a la carte, trenutno kurentne i dobro naplative ! ... ponekad pročitajte i nešto izvorno mimo toga ...
Ne znam, Kasino, šta si tačno hteo da kažeš. Ja bih vam obratio pažnju na članak "Dom Akademije nauka", koji najavljuje početak izgradnje za 1911. i dovršetak 1913. Naravno, ovo se nije dogodilo zbog ratova i palata je završena tek 1924. (ili beše 1926?). Ovde se najavljuje i "prva pasaža" u obliku slova "T", što nije izvedeno.
... Tebe baš ne bi mogao da ubrojim u mlađe naraštaje :D ...a mlađi, kad porastu kašće im se samo ... stariji - ko razume, shvatiće ;) ...
... inače, moram da priznam da nisam uopšte uočio člančić o izgradnji - hvala kolegi oštra oka u najboljim godinama 8) ...
... piše ... TITO IN NUNTING ... a Krcun bre ! ... greškom odvalio najvećijeg i najzadriglijeg :p - e tu su počeli misanderstenzi - vidi kako nije pravo Najpreciznijem 8) ...
"Судећи по тексту новинар није одрастао у време дискотека.
Поред тога недостаје приказ домаћих дискотека.
Чињеница да је БГ, и поред тога што је био престоница прве земље "реалног социјализма" отприлике у исто време имао своје пандане у дискотекама код Лазе Шећеровића у Лоле Рибара, Taš Go-Go (касније Zeppelin), Monocle у Скадарлији, Aquarius у Делиградској и Majestic у истоименом хотелу.
Наравно да је било и других: Црвено и Црно у Милоша Поцерца, диско клуб у Реснику......"
Diskoteka kod Laze Šećera znam gde je bila, "Go-go" - jasno, ali ostale mi nisu poznate. Hajte stariji, sećate li se gde je koja bila?
Мени је главна дискотека био Цепелин у оквиру стадиона Ташмајдан. Ближи ми је био Шећеровић, али су се ту, ако се не варам, тражиле пропуснице или чланске карте, што моја младеначка демократска душа није подносила. Био сам пар пута у Моноклу и Акваријусу, али да ме убијеш не могу да се сетим зграда. И Академија (кућа Марка Стојановића) је стара дискотека.
Али, важније су нам тада биле живе свирке. Два су места била главна, ако не грешим: Еуридика у Молеровој и Градски подрум у Дечанској (данас Имаго). У ГП се свирао рок, од Елипса до Златних дечака. Било је у збудљиво за нас који смо морали да слушамо распеване Душка Јакшића и Лолу Новаковић.
[quote=Б.Гајић
Када је реч о фамозној Шкодиној танкети, приметио сам тек сада још један моменат који ми је на све претходне недоумице додао и још једну: крошње дрвећа су поприлично богате лишћем за рани април. Све друге немачке фотографије из тог периода указују да је вегетација била прилично сиромашна у то доба године, а овде - бујне крошње. Притом, и ова два војника су релативно лагано обучена за априлску кампању... Е, сад, камуфлажа танкете личи на југословенску, стубови трамвајских жица такође личе на старе београдске, ограда и мала кућица поред олупине имају тај старобеоградски "шмек", дакле, атмосфера слике је "та", београдска, или можда земунска, што каже Реља, али ме сад потпуно збунише крошње.
Нисам уверен да би Немци оставили олупину (поготово корисну јер може да се оспособи) на улици толико дуго да дочека лето, а и отпад около тако типично указује да је све још "фришко" након нереда, што значи да је трофеј сликан "тазе", али, слободно размишљам, можда је могуће да ово и није у Југославији уопште...?
Досадисмо више свима са Шкодом, али да исправим одмах себе од малочас:
мало сам проверавао чешке изворе - модел са Фамозне слике је направљен само у 8 примерака ексклузивно за К.Југославију, и није се налазио у употреби било које друге земље. Чеси тврде да је у борбама код Тополе уништено само 4 комада, а да 4 нису уопште стигла да напусте Земун, и да су касније као заплењена возила кориштена у немачкој служби. Ево и слике која то доказује:
Овде се виде 3 комада, сада у немачким бојама и ознакама. Снимак настао по заплени возила, дакле одмах у априлу 1941. Судећи према окружењу односно изгледу и украсима ове прве зграде, (не могу да јасно прочитам шта пише на прочењу локала), ово је Земун. Можда ће неко успети да и лоцира које су ово зграде, сигуран сам да је то одмах уз некадашњу касарну...
Али, обратите пажњу, крошња дрвета је потпуно гола.
Што значи - мистерија "наше" Шкоде се тек увећава.
Ове танкете су биле стациониране у Коњичкој школи пошто су припадале коњици. Ја станујем једно педесетак метара од касарне и ове зграде ми делују непознате, јесте да се около градило свашта али не бих рекао да је ово у околини касарне. Ако је сликано у Земуну можда ми могло бити негде у околини пијаце, можда преко пута зграде општине, причам напамет, само на основу неког општег утиска. Проверићу на терену да ли се нешто уклапа...
Moram reći da mi ovo nimalo ne liči na Zemun, ni po stilu gradnje ni po stanju ulica. Da sam na tvojm mestu, ja bih ovu lokaciju tražio po užoj Srbiji.
[/quote]
Разговарао сам јуче са Бојаном Димитријевићем, војним историчарем који управо спрема књигу о тенковима и оклопним возилима 2. светског рата у Југославији, и он ми је након што је пажљиво прегледао ову фотографију рекао да је могуће да је снимљена у Крагујевцу где је било немачко сабиралиште за оштећену и заплењену технику у априлском рату. Архитектура ове прве зграде има одлике домаћег "провинцијалног " стила - прозори и украси испод њих. Димитријевић каже да је ова слика апсолутно до сада била непозната и да је по први пут видео ове танкете са немачким ознакама, што значи да смо набасали на раритет у правом смислу те речи (бар за нас што волимо тенкиће). Колега Баукампф који је архитекта по професији такође сматра да је ова зграда из неке вароши у Србији, а покушавамо да установимо шта пише на прочељу локала, то би нам можда олакшало лоцирање.
Дакле, Крагујевац, највероватније. Помислио сам и на фамозну Тополу, у главној улици има таквих зграда, као и нешто модерне попут ове суседне, јер сам сматрао да су Немци успели да на лицу места оспособе 2 од укупно 4 Шкоде Т32 са којима су се сукобили у овом градићу, и да су их одмах ту и сликали. У прилог овој теорији ми је указивао детаљ са задње стране ове прве танкете где се види да је испод немачког "фелдграу" премаза изведеног у пољским условима остао део оригиналне камуфлаже. Ипак, за викенд сам послом пролазио кроз Тополу и није ми било тешко да на 10 минута станем и "чекирам" главну улицу: једна зграда слична овој "сведеној" модерни постоји али се до ње уместо ове "провинцијалке" налази неки новоизграђени објекат, што значи да ако је ово и била локација у Тополи то више не може никако да се утврди...
Али, у сваком случају, једну интригантну и мистериозну војно-историјско-техничку тему смо овако добрано начели. Ето, мени се то на овом форуму баш и допада...
... a lepo me je naš povremeni spoljni saradnik Peđa Đorđević onomad u Zabavištu podsetio da bi bilo fino da malo obeležimo ovaj tragični događaj na njegovu stogodišnjicu, ali, kao što rekoh, ako se odmah ne zabeleži, često ode u nepovrat ... da ipak popravimo koliko se to može i podsetimo se malo mojih nekadašnjih postova od pre godinu i po dana ...
A gde je ovo? Nisam pročitao čitav Kasinin članak, možda piše u njemu. Zanimljivo je da je ovaj krst nad vratima vrlo sličan oznaci vazduhoplovstva Kraljevine SHS kasnije (da li i Srbije?).
То је Таковски крст, не бих знао од када и одакле вуче порекло, (ваљда би требало да има везе са Таковом и Таковским устанком) али није дизајниран посебно за потребе знака ваздухопловства него је "позајмљен" .
Aha, to nisam znao. Pa mogao je da bude pozajmljen samo od istoimenog ordena, nema drugog Takovskog krsta.
Сад нам треба неки хералдичар или ко сличан, да ли је Таковски крст дизајниран за орден или је узет са неког другог места.
По својој форми, Таковски крст онако како стоји на орденима од 1865. па на даље, заправо је у хералдици познат као Малтешки крст са карактеристичним "V" завршетком сваког крака (а и краци су били сужени према центру). Ако неко не верује а не може да нађе слику ордења, могу да искенирам и поставим овде из књиге Миле Пилетић: ОДЛИКОВАЊА југословенских народа 19. и прве половине 20. века (до 1941.) из збирке Војног музеја у Београду, Војни музеј - Београд, Београд 1987.
Колико се сећам, ознака РВ Краљевине Србије, потом СХС и Југославије (а и данас Републике Србије) нема таковски крст већ стилизовану елису.
У хералдици, крст који лежи преко стилизованих кругова, обруча, венаца и преплета (као на слици где износе тело Русјана из зграде) назива се Келтским крстом али је чест у употреби и у овим нашим просторима због своје декоративности (нарочито кад је у питању кружни преплет витица). А над улазом у зграду је постављен јер је то вероватно била капела или мртвачница.
Ако гледате, поређења ради , ову слику ништа нећете специјално уочити или ћете се дебело избечити...
Ја своје очи штедим...
Ово је сликано око 1870 године...
Пре ће бити да је зграда, у ствари, остатак неке аустроугарске карауле на самој граници са Србијом...
E bravo! I meni se tako činilo, al' rekoh da ne lupam : ) Ne treba isključiti mogućnost ni da je ovo pravi stari čardak, ovako iz daljine liči na tako što. Postoji dobra karta sa rasporedom i IMENIMA čardaka uz Savu na jednoj staroj mapi zemunske okoline iz "Građe zemunskih arhiva za istoriju Prvog srpskog ustanka". Meni je spakovana negde duboko, to već svako zna...
... prvo da primetim da smo za sto godina postali nepismeniji, površniji i aljkaviji ... lepo je Politika pre jednog veka pisala Rusjan, a ne kao ovi danas Rusijan i Belorusijan - bar toliko su mogli da se potrude |( ...
... kako danas neverevatno zvuče sve te reči ...
... poruka mlađim naraštajima - ne verujte petparačkim dnevno-političkim istoričarima koji pišu svoje ideološke istorije a la carte, trenutno kurentne i dobro naplative ! ... ponekad pročitajte i nešto izvorno mimo toga ...
Ne znam, Kasino, šta si tačno hteo da kažeš. Ja bih vam obratio pažnju na članak "Dom Akademije nauka", koji najavljuje početak izgradnje za 1911. i dovršetak 1913. Naravno, ovo se nije dogodilo zbog ratova i palata je završena tek 1924. (ili beše 1926?). Ovde se najavljuje i "prva pasaža" u obliku slova "T", što nije izvedeno.
... Tebe baš ne bi mogao da ubrojim u mlađe naraštaje :D ...a mlađi, kad porastu kašće im se samo ... stariji - ko razume, shvatiće ;) ...
... inače, moram da priznam da nisam uopšte uočio člančić o izgradnji - hvala kolegi oštra oka u najboljim godinama 8) ...
YUGOSLAVIA - ORIGINAL PHOTO Scena iz kluba - Scene from the club
Scena iz restorana nocu - Scene from the restaurant at night
SERBIA, YOUNG BEAUTY in CARNIVAL COSTUME, SEXY, EROTIC, VINTAGE PHOTO PC
NOVI PAZAR, YOUNG WOMEN in CARNIVAL COSTUMES, VINTAGE PHOTO PC
"Судећи по тексту новинар није одрастао у време дискотека.
Поред тога недостаје приказ домаћих дискотека.
Чињеница да је БГ, и поред тога што је био престоница прве земље "реалног социјализма" отприлике у исто време имао своје пандане у дискотекама код Лазе Шећеровића у Лоле Рибара, Taš Go-Go (касније Zeppelin), Monocle у Скадарлији, Aquarius у Делиградској и Majestic у истоименом хотелу.
Наравно да је било и других: Црвено и Црно у Милоша Поцерца, диско клуб у Реснику......"
Diskoteka kod Laze Šećera znam gde je bila, "Go-go" - jasno, ali ostale mi nisu poznate. Hajte stariji, sećate li se gde je koja bila?
Мени је главна дискотека био Цепелин у оквиру стадиона Ташмајдан. Ближи ми је био Шећеровић, али су се ту, ако се не варам, тражиле пропуснице или чланске карте, што моја младеначка демократска душа није подносила. Био сам пар пута у Моноклу и Акваријусу, али да ме убијеш не могу да се сетим зграда. И Академија (кућа Марка Стојановића) је стара дискотека.
Али, важније су нам тада биле живе свирке. Два су места била главна, ако не грешим: Еуридика у Молеровој и Градски подрум у Дечанској (данас Имаго). У ГП се свирао рок, од Елипса до Златних дечака. Било је у збудљиво за нас који смо морали да слушамо распеване Душка Јакшића и Лолу Новаковић.
Када је реч о фамозној Шкодиној танкети, приметио сам тек сада још један моменат који ми је на све претходне недоумице додао и још једну: крошње дрвећа су поприлично богате лишћем за рани април. Све друге немачке фотографије из тог периода указују да је вегетација била прилично сиромашна у то доба године, а овде - бујне крошње. Притом, и ова два војника су релативно лагано обучена за априлску кампању... Е, сад, камуфлажа танкете личи на југословенску, стубови трамвајских жица такође личе на старе београдске, ограда и мала кућица поред олупине имају тај старобеоградски "шмек", дакле, атмосфера слике је "та", београдска, или можда земунска, што каже Реља, али ме сад потпуно збунише крошње.
Нисам уверен да би Немци оставили олупину (поготово корисну јер може да се оспособи) на улици толико дуго да дочека лето, а и отпад около тако типично указује да је све још "фришко" након нереда, што значи да је трофеј сликан "тазе", али, слободно размишљам, можда је могуће да ово и није у Југославији уопште...?
Досадисмо више свима са Шкодом, али да исправим одмах себе од малочас:
мало сам проверавао чешке изворе - модел са Фамозне слике је направљен само у 8 примерака ексклузивно за К.Југославију, и није се налазио у употреби било које друге земље. Чеси тврде да је у борбама код Тополе уништено само 4 комада, а да 4 нису уопште стигла да напусте Земун, и да су касније као заплењена возила кориштена у немачкој служби. Ево и слике која то доказује:
Овде се виде 3 комада, сада у немачким бојама и ознакама. Снимак настао по заплени возила, дакле одмах у априлу 1941. Судећи према окружењу односно изгледу и украсима ове прве зграде, (не могу да јасно прочитам шта пише на прочењу локала), ово је Земун. Можда ће неко успети да и лоцира које су ово зграде, сигуран сам да је то одмах уз некадашњу касарну...
Али, обратите пажњу, крошња дрвета је потпуно гола.
Што значи - мистерија "наше" Шкоде се тек увећава.
Ове танкете су биле стациониране у Коњичкој школи пошто су припадале коњици. Ја станујем једно педесетак метара од касарне и ове зграде ми делују непознате, јесте да се около градило свашта али не бих рекао да је ово у околини касарне. Ако је сликано у Земуну можда ми могло бити негде у околини пијаце, можда преко пута зграде општине, причам напамет, само на основу неког општег утиска. Проверићу на терену да ли се нешто уклапа...
Moram reći da mi ovo nimalo ne liči na Zemun, ni po stilu gradnje ni po stanju ulica. Da sam na tvojm mestu, ja bih ovu lokaciju tražio po užoj Srbiji.
[/quote]
Разговарао сам јуче са Бојаном Димитријевићем, војним историчарем који управо спрема књигу о тенковима и оклопним возилима 2. светског рата у Југославији, и он ми је након што је пажљиво прегледао ову фотографију рекао да је могуће да је снимљена у Крагујевцу где је било немачко сабиралиште за оштећену и заплењену технику у априлском рату. Архитектура ове прве зграде има одлике домаћег "провинцијалног " стила - прозори и украси испод њих. Димитријевић каже да је ова слика апсолутно до сада била непозната и да је по први пут видео ове танкете са немачким ознакама, што значи да смо набасали на раритет у правом смислу те речи (бар за нас што волимо тенкиће). Колега Баукампф који је архитекта по професији такође сматра да је ова зграда из неке вароши у Србији, а покушавамо да установимо шта пише на прочељу локала, то би нам можда олакшало лоцирање.
Дакле, Крагујевац, највероватније. Помислио сам и на фамозну Тополу, у главној улици има таквих зграда, као и нешто модерне попут ове суседне, јер сам сматрао да су Немци успели да на лицу места оспособе 2 од укупно 4 Шкоде Т32 са којима су се сукобили у овом градићу, и да су их одмах ту и сликали. У прилог овој теорији ми је указивао детаљ са задње стране ове прве танкете где се види да је испод немачког "фелдграу" премаза изведеног у пољским условима остао део оригиналне камуфлаже. Ипак, за викенд сам послом пролазио кроз Тополу и није ми било тешко да на 10 минута станем и "чекирам" главну улицу: једна зграда слична овој "сведеној" модерни постоји али се до ње уместо ове "провинцијалке" налази неки новоизграђени објекат, што значи да ако је ово и била локација у Тополи то више не може никако да се утврди...
Али, у сваком случају, једну интригантну и мистериозну војно-историјско-техничку тему смо овако добрано начели. Ето, мени се то на овом форуму баш и допада...
... a lepo me je naš povremeni spoljni saradnik Peđa Đorđević onomad u Zabavištu podsetio da bi bilo fino da malo obeležimo ovaj tragični događaj na njegovu stogodišnjicu, ali, kao što rekoh, ako se odmah ne zabeleži, često ode u nepovrat ... da ipak popravimo koliko se to može i podsetimo se malo mojih nekadašnjih postova od pre godinu i po dana ...
A gde je ovo? Nisam pročitao čitav Kasinin članak, možda piše u njemu. Zanimljivo je da je ovaj krst nad vratima vrlo sličan oznaci vazduhoplovstva Kraljevine SHS kasnije (da li i Srbije?).
То је Таковски крст, не бих знао од када и одакле вуче порекло, (ваљда би требало да има везе са Таковом и Таковским устанком) али није дизајниран посебно за потребе знака ваздухопловства него је "позајмљен" .
Aha, to nisam znao. Pa mogao je da bude pozajmljen samo od istoimenog ordena, nema drugog Takovskog krsta.
Сад нам треба неки хералдичар или ко сличан, да ли је Таковски крст дизајниран за орден или је узет са неког другог места.
По својој форми, Таковски крст онако како стоји на орденима од 1865. па на даље, заправо је у хералдици познат као Малтешки крст са карактеристичним "V" завршетком сваког крака (а и краци су били сужени према центру). Ако неко не верује а не може да нађе слику ордења, могу да искенирам и поставим овде из књиге Миле Пилетић: ОДЛИКОВАЊА југословенских народа 19. и прве половине 20. века (до 1941.) из збирке Војног музеја у Београду, Војни музеј - Београд, Београд 1987.
Колико се сећам, ознака РВ Краљевине Србије, потом СХС и Југославије (а и данас Републике Србије) нема таковски крст већ стилизовану елису.
У хералдици, крст који лежи преко стилизованих кругова, обруча, венаца и преплета (као на слици где износе тело Русјана из зграде) назива се Келтским крстом али је чест у употреби и у овим нашим просторима због своје декоративности (нарочито кад је у питању кружни преплет витица). А над улазом у зграду је постављен јер је то вероватно била капела или мртвачница.