Pozdrav Mići, a hvala Kasini za onaj buljuk džamija, (mada me je više interesovala ona zanimljiva kućica sa doksatom).
Nego, popodne na drugom programu beše neka emisija o auto-trkama oko Kališa i zaintrigirala me je jedna prelepa priča iz Muzeja automobilizma.
Dakle ako imate malo strpljenja bićete nagrađeni.
Pre rata u Beogradu je vozio trke neki Boža, koji je oslepeo zato što mu je tumor priklještio očni živac. Da bi nekako preživeo Boža je počeo da na ulicama prodaje benzin i ulje za kola (zejtin).
To je onaj lik sa, nama već dosta poznate fotografije.
Nekom prilikom jedan taksista mu je uvalio prazan papir veličine novčanice od 1.000 dinara pa su se taksisti razleteli po gradu da ovog prevaranta pronađu.
Kad su ga pronašli razbili su ga ko bugarsku skupštinu a sva dokumenta pocepali i prognali iz grada u njegov Kragujevac.
Kada je naišao rat, Nemci ga nisu dirali. Mesto mu je bilo u Dečanskoj ulici gde su inače i bile uglavnom radnje sa auto-delovima, a ostali prodavci benzina iz solidarnosti nisu mu zalazili u teren.
Jednom prilikom prišao mu je nemački oficir, inače austrijski lekar koji je često tu prolazio i pitao ga kako je ostao bez vida. Kada mu je ovaj ispričao, doca mu je predložio da ga on operiše, ali ne u Beogradu,
nego u njegovoj ordinaciji u Beču. Naime, lekar je radio nedelju dana u Beogradu a nedelju dana u Beču. Normalno, prevozili su ga avionom. Boža nije ima love za tu operaciju i put te se ljubazno zahvalio doktoru.
Posle izvesnog vremena oficir je došao kod njega „na pumpu” i rekao mu da se spremi jer će on da snosi troškove lečenja. Tako i bi. I prvi prizor koji je Boža ugledao bila je jedna od najelitnijih ulica u Beču.
Ali priča ne bi bila ovako dobra i životna kada ne bi imala tužan nastavak.
Posle nekoliko dana provedenih o doktorovoj bolnici Boža se „junkersom” vratio za Beograd. Sada je video kako treba, ali je u vojnom avionu gde sve bije od promaje zaradio upalu pluća i posle dva meseca umro!
A meni preostaje da se ovde bavim samo još sos "umetnost" ....
Ovo si pohakmanio! Kako si to uspeo!? Čak i ne izgleda loše! Prilično dobar utisak, liči na svet! Još kad bi malko farbnuo žuto i crveno?! Eto, može KKica rodni kraj da metne u trpezariju kod kristala! Ovo se zove humanizaija Karavurme!
Ma evo ti i jedna velika za tvoju trpezariju ili oltarčić - ekstra za seljački ukus! Zar nisam prijatelj?
Ni budućnost nije više to, šta je nekad bila! - Karl Valentin.
... nije Silvester kao što piše, nego je danas Sveti Stefan ...
... s leve na desno : Sudepač, Parđupan, Ožmikura, Kurajber, Sajkatava i Beli orao ...
Serbia,Masquerade,fancy people,old photo
http://www.youtube.com/watch?v=JahAt3D0Lss
Nisi pratio stvar od početka,naš KKica ti je predratni baletski, ovo je iz neke baletske, a kuče je baletskog šaptača...nema veze sa napisanim!
Сваки час неког саплетеш, и то ненамерно, што је најзабавније!
Није Мица него Мића...
Doći ćeš ti u Bg, neće da iskupi gajba cc!
Nego, popodne na drugom programu beše neka emisija o auto-trkama oko Kališa i zaintrigirala me je jedna prelepa priča iz Muzeja automobilizma.
Dakle ako imate malo strpljenja bićete nagrađeni.
Pre rata u Beogradu je vozio trke neki Boža, koji je oslepeo zato što mu je tumor priklještio očni živac. Da bi nekako preživeo Boža je počeo da na ulicama prodaje benzin i ulje za kola (zejtin).
To je onaj lik sa, nama već dosta poznate fotografije.
Nekom prilikom jedan taksista mu je uvalio prazan papir veličine novčanice od 1.000 dinara pa su se taksisti razleteli po gradu da ovog prevaranta pronađu.
Kad su ga pronašli razbili su ga ko bugarsku skupštinu a sva dokumenta pocepali i prognali iz grada u njegov Kragujevac.
Kada je naišao rat, Nemci ga nisu dirali. Mesto mu je bilo u Dečanskoj ulici gde su inače i bile uglavnom radnje sa auto-delovima, a ostali prodavci benzina iz solidarnosti nisu mu zalazili u teren.
Jednom prilikom prišao mu je nemački oficir, inače austrijski lekar koji je često tu prolazio i pitao ga kako je ostao bez vida. Kada mu je ovaj ispričao, doca mu je predložio da ga on operiše, ali ne u Beogradu,
nego u njegovoj ordinaciji u Beču. Naime, lekar je radio nedelju dana u Beogradu a nedelju dana u Beču. Normalno, prevozili su ga avionom. Boža nije ima love za tu operaciju i put te se ljubazno zahvalio doktoru.
Posle izvesnog vremena oficir je došao kod njega „na pumpu” i rekao mu da se spremi jer će on da snosi troškove lečenja. Tako i bi. I prvi prizor koji je Boža ugledao bila je jedna od najelitnijih ulica u Beču.
Ali priča ne bi bila ovako dobra i životna kada ne bi imala tužan nastavak.
Posle nekoliko dana provedenih o doktorovoj bolnici Boža se „junkersom” vratio za Beograd. Sada je video kako treba, ali je u vojnom avionu gde sve bije od promaje zaradio upalu pluća i posle dva meseca umro!
У даљини каснији Ферум:
Hm, "Ferum" Avrama Filipovića, bio je u zgradi DO ove prikazane (ona višespratnica koja i danas stoji - fasada u mermeru)
Прво: На једној ратној ''Наш'' замењен апотеком, има већ заобљено прочеље ...
Не знам да ли си видео малу расправу о овој верзији зграде пре неку недељу...
A meni preostaje da se ovde bavim samo još sos "umetnost" ....
Ovo si pohakmanio! Kako si to uspeo!? Čak i ne izgleda loše! Prilično dobar utisak, liči na svet! Još kad bi malko farbnuo žuto i crveno?! Eto, može KKica rodni kraj da metne u trpezariju kod kristala! Ovo se zove humanizaija Karavurme!
Ma evo ti i jedna velika za tvoju trpezariju ili oltarčić - ekstra za seljački ukus! Zar nisam prijatelj?