Čovek bi rekao da se ništa nije desilo i da sve teče kako je i nekad bilo. Ljudi hodaju ulicom, saobraćajac na raskrsnici, zgrade su tu.
Zavese u prozorima prizemlja hotela "Balkan".
Ipak, pažljivijim posmatranjem može se videti da su se privatna vozila svela na tek poneki primerak, verovatno namenjen okupatoru ili članovima vlade. Ni traga od predratne vreve koja se mogla videti na fotografiji iz sličnog ugla, nastaloj pre rata.
Pored zgrade Izvozne banke i do palate Albanija, sakrivene, zjape prazni prostori na mestu zgrada srušenih u bombardovanju.
Ljudi u senci, okrenuti leđima tiho koračaju. Dve žene levo izgledaju potpuno mirne, dok je lice one pri samom rubu prekriveno mrtvom ozbiljnošću - kao da se na njemu čita sav pritisak, beda i siromaštvo.
Zasebno vozilo koje liči na neki sklepani sanduk na točkovima zaokreće oko samog centra Terazija. Razmišljao sam - da nije u pitanju odvoz smeća?
Pozdrav Mići, a hvala Kasini za onaj buljuk džamija, (mada me je više interesovala ona zanimljiva kućica sa doksatom).
Nego, popodne na drugom programu beše neka emisija o auto-trkama oko Kališa i zaintrigirala me je jedna prelepa priča iz Muzeja automobilizma.
Dakle ako imate malo strpljenja bićete nagrađeni.
Pre rata u Beogradu je vozio trke neki Boža, koji je oslepeo zato što mu je tumor priklještio očni živac. Da bi nekako preživeo Boža je počeo da na ulicama prodaje benzin i ulje za kola (zejtin).
To je onaj lik sa, nama već dosta poznate fotografije.
Nekom prilikom jedan taksista mu je uvalio prazan papir veličine novčanice od 1.000 dinara pa su se taksisti razleteli po gradu da ovog prevaranta pronađu.
Kad su ga pronašli razbili su ga ko bugarsku skupštinu a sva dokumenta pocepali i prognali iz grada u njegov Kragujevac.
Kada je naišao rat, Nemci ga nisu dirali. Mesto mu je bilo u Dečanskoj ulici gde su inače i bile uglavnom radnje sa auto-delovima, a ostali prodavci benzina iz solidarnosti nisu mu zalazili u teren.
Jednom prilikom prišao mu je nemački oficir, inače austrijski lekar koji je često tu prolazio i pitao ga kako je ostao bez vida. Kada mu je ovaj ispričao, doca mu je predložio da ga on operiše, ali ne u Beogradu,
nego u njegovoj ordinaciji u Beču. Naime, lekar je radio nedelju dana u Beogradu a nedelju dana u Beču. Normalno, prevozili su ga avionom. Boža nije ima love za tu operaciju i put te se ljubazno zahvalio doktoru.
Posle izvesnog vremena oficir je došao kod njega „na pumpu” i rekao mu da se spremi jer će on da snosi troškove lečenja. Tako i bi. I prvi prizor koji je Boža ugledao bila je jedna od najelitnijih ulica u Beču.
Ali priča ne bi bila ovako dobra i životna kada ne bi imala tužan nastavak.
Posle nekoliko dana provedenih o doktorovoj bolnici Boža se „junkersom” vratio za Beograd. Sada je video kako treba, ali je u vojnom avionu gde sve bije od promaje zaradio upalu pluća i posle dva meseca umro!
Dragocena fotografija iz doba okupacije.
Čovek bi rekao da se ništa nije desilo i da sve teče kako je i nekad bilo. Ljudi hodaju ulicom, saobraćajac na raskrsnici, zgrade su tu.
Zavese u prozorima prizemlja hotela "Balkan".
Ipak, pažljivijim posmatranjem može se videti da su se privatna vozila svela na tek poneki primerak, verovatno namenjen okupatoru ili članovima vlade. Ni traga od predratne vreve koja se mogla videti na fotografiji iz sličnog ugla, nastaloj pre rata.
Pored zgrade Izvozne banke i do palate Albanija, sakrivene, zjape prazni prostori na mestu zgrada srušenih u bombardovanju.
Ljudi u senci, okrenuti leđima tiho koračaju. Dve žene levo izgledaju potpuno mirne, dok je lice one pri samom rubu prekriveno mrtvom ozbiljnošću - kao da se na njemu čita sav pritisak, beda i siromaštvo.
Zasebno vozilo koje liči na neki sklepani sanduk na točkovima zaokreće oko samog centra Terazija. Razmišljao sam - da nije u pitanju odvoz smeća?
Nego, popodne na drugom programu beše neka emisija o auto-trkama oko Kališa i zaintrigirala me je jedna prelepa priča iz Muzeja automobilizma.
Dakle ako imate malo strpljenja bićete nagrađeni.
Pre rata u Beogradu je vozio trke neki Boža, koji je oslepeo zato što mu je tumor priklještio očni živac. Da bi nekako preživeo Boža je počeo da na ulicama prodaje benzin i ulje za kola (zejtin).
To je onaj lik sa, nama već dosta poznate fotografije.
Nekom prilikom jedan taksista mu je uvalio prazan papir veličine novčanice od 1.000 dinara pa su se taksisti razleteli po gradu da ovog prevaranta pronađu.
Kad su ga pronašli razbili su ga ko bugarsku skupštinu a sva dokumenta pocepali i prognali iz grada u njegov Kragujevac.
Kada je naišao rat, Nemci ga nisu dirali. Mesto mu je bilo u Dečanskoj ulici gde su inače i bile uglavnom radnje sa auto-delovima, a ostali prodavci benzina iz solidarnosti nisu mu zalazili u teren.
Jednom prilikom prišao mu je nemački oficir, inače austrijski lekar koji je često tu prolazio i pitao ga kako je ostao bez vida. Kada mu je ovaj ispričao, doca mu je predložio da ga on operiše, ali ne u Beogradu,
nego u njegovoj ordinaciji u Beču. Naime, lekar je radio nedelju dana u Beogradu a nedelju dana u Beču. Normalno, prevozili su ga avionom. Boža nije ima love za tu operaciju i put te se ljubazno zahvalio doktoru.
Posle izvesnog vremena oficir je došao kod njega „na pumpu” i rekao mu da se spremi jer će on da snosi troškove lečenja. Tako i bi. I prvi prizor koji je Boža ugledao bila je jedna od najelitnijih ulica u Beču.
Ali priča ne bi bila ovako dobra i životna kada ne bi imala tužan nastavak.
Posle nekoliko dana provedenih o doktorovoj bolnici Boža se „junkersom” vratio za Beograd. Sada je video kako treba, ali je u vojnom avionu gde sve bije od promaje zaradio upalu pluća i posle dva meseca umro!
Ajde Kkice da se istakneš!
... nege kako - U Knezu, na početku, sa leve strane, a pre Name ...
Kadsi već tu: Gde MkaraM?
Kасина јеси ли сигуран да је у питању иста џамија на ове две последње слике? Да ли има неки припратни текст или објашњење?
Di mogu da budu iste? Lupio (pa fala B) ostao živ!
Pitam se da li je ona reklama na Balkanu za "SIMENS"?
Kadsi već tu: Gde MkaraM?
Tu sam.
Ovo bi trebao biti balkon francuske ambasade, zar ne?
Kadsi već tu: Gde MkaraM?
Tu sam.
Ovo bi trebao biti balkon francuske ambasade, zar ne?
Blizu!