... dakle to je to ! ... čini mi se da smo i tada navodili da je moguće kod Orača, ali koliko me pamćenje služi, nismo fiksirali ... e sad pošto smo jednu grešku eliminisali, jednu enigmatulju raskrinkali, red je da se malo i počastimo, pošto već dugo nismo, jelte 8) ...
Не волем да се нешто потежем по оној авлији, али када јуче крену ова прича око Орача, сетих се, моја маленкост даде овај прилог још ономад када је г. Милош даровао слику:
Данас у 17:30, Други програм РТС. Ево најаве са сајта РТС:
17:30
Прошлост на точковима
Последња трка грађанског Београда
Последња трка грађанског Београда из серијала Прошлост на точковима открива недовољно познате детаље из прошлости престонице који су у вези са развојем аутомобилизма. Београд је био домаћин трке аутомобила, претеча данашње формуле 1, два дана после почетка Другог светског рата.
Трка је организована поводом рођендана престолонаследника Петра II (6.IX 1939) па је због тога била заборављена по ослобођењу. Тај догађај је тек пре неколико година добио свој прави значај, али још увек није довољно присутан у нашој јавности. Општа је оцена да је Велика награда Београда, 3.IX 1939. године била најбоље организовано аутомобилско такмичење до тада, али је историјска судбина била таква да је то била последња трка Европе која је до тада постојала и последња трка грађанског Београда.
Победник је био италијански возач Тацио Нуволари. У емисији Последња трка грађанског Београда, имамо прилику да сазнамо како се продавао бензин пре Другог светског рата, да смо и тада имали најскупљи бензин у региону.
Београд је увек обиловао занимљивостима па је тако имао бензинску "Пумпу код слепог шофера'' - тај човек био је Божа Твдишић и њеогова судбина је јединствена - казује нам Браца Петковић.
Краљица Марија је била страстан шофер, возила је ауто на релацији Букурешт-Београд, затим је возила од Београда до Париза. Краљица је дуго држала брзински рекорд на релацији од Београда до Авале.
У Музеју аутомобила у Београду је један необичан порше...
Казивање о старим аутомобилима осветљава време из непознатих углова и обавезује нас према прецима и потомцима да следимо дух савремених цивилизацијских кретања.
... dakle to je to ! ... čini mi se da smo i tada navodili da je moguće kod Orača, ali koliko me pamćenje služi, nismo fiksirali ... e sad pošto smo jednu grešku eliminisali, jednu enigmatulju raskrinkali, red je da se malo i počastimo, pošto već dugo nismo, jelte 8) ...
Не волем да се нешто потежем по оној авлији, али када јуче крену ова прича око Орача, сетих се, моја маленкост даде овај прилог још ономад када је г. Милош даровао слику:
Она постоји и данас у броју 42, ево је, дозидана су јој 3 спрата ... Пре рата је била двоспратница као што се горе назире...
Jel levo od nje ona dugačka zgradurina iz ranog posleratnog doba - bez ijednog balkona - samo sa nizom prozora?
Јесте!
Cве ово ...
Сад је ово...
На ратној слици зид лево је калкан оне велике зграде у броју 46-48...
Рушевина у средини је данашњи број 44, ту су била два кућерка старе Абаџијске чаршије...
Ево овог лево а десни се назире на твојој слици...
Сад је ту ова зграда...
Nisam baš istraživala porodično stablo tako daleko u prošlost,ali volim sređenu dokumentaciju.Sve ima svoje mesto,svoj folder prema delu grada koji je na fotografijii lako se nalazi kada zatreba.Ovo je inače moj kraj.Odrasla sam gledajući upravo onu zgradurinu sa svojih prozora.Kroz njeno dvorište se nekad moglo proći i znatno skratiti put do Terazija.Sad je tu neki fensi fitnes centar i stavili su interfon,pa to sad više nije moguće.
Ovo smo već doktorirali... bez Nuvolarija i sa njim...
Vratio bih se na zanimljiv projekat pristaništa, koji se meni lično dopada jer sam oduvek želeo da vidim Beograd priljubljen uz reku.
Sada sam već verovatno postao dosadan, ali me ova ideja neodoljivo podseća na Sidnejski Darling Harbour, s tim što njegov vozić, doduše turistički ide iznad, a ne ispod lučkog priobalja.
Prednost Beograda je u silueti tvrđave i starog jezgra oko Kosančićevog venca i Saborne crkve. Jedina je nepoznanica nivo Save koji je nepredvidiv.
Ako bi se sredila Karađorđeva sa novom-starom Đumrukanom mislim da bi bio pun pogodak.
Ма нема шта да се посебно репризира, само сам (копајући мало по биографији С. Сремца) нашао податак да му је екипа из кафане Орач поставила спомен плочу у самој кафани, па сам навео да је у питању Орач (додуше са знаком питања). Јес' мало смешно, Ти си постовао ту слику г. Милоша, после тога иде Путников жал да је мало боља резолуција а обојица сте Банови.
П.С. Пошто је још увек товар Твојих а и Путникових постова тамо присутан, имате сва права бар да их гледате, додуше не као улоговани корисници већ као трећа лица, шта да се ради (кад мало село нема Џаз оркестар)...
Поздрав Бановима.
... Johann Gabriel Friedrich Poppel 1807.-1892. ...
Johan je imao rođenog mlađeg brata koji je živeo u Engleskoj i bio veoma privržen Srbiji i Beogradu. Zvao se Džordž! Uzmi Yu leksikon, pisao Krleža detaljno!
Ono gore je današnje Ministarstvo finansija u Kneza Miloša. ono dole, tvoji prolaze pored škole Nikola Tesla u Narodnog fronta!
Eto, nateraste me da se upišem u forenzičare?!
... dakle to je to ! ... čini mi se da smo i tada navodili da je moguće kod Orača, ali koliko me pamćenje služi, nismo fiksirali ... e sad pošto smo jednu grešku eliminisali, jednu enigmatulju raskrinkali, red je da se malo i počastimo, pošto već dugo nismo, jelte 8) ...
Не волем да се нешто потежем по оној авлији, али када јуче крену ова прича око Орача, сетих се, моја маленкост даде овај прилог још ономад када је г. Милош даровао слику:
www.skyscrapercity.com/showpost.php
17:30
Прошлост на точковима
Последња трка грађанског Београда
Последња трка грађанског Београда из серијала Прошлост на точковима открива недовољно познате детаље из прошлости престонице који су у вези са развојем аутомобилизма. Београд је био домаћин трке аутомобила, претеча данашње формуле 1, два дана после почетка Другог светског рата.
Трка је организована поводом рођендана престолонаследника Петра II (6.IX 1939) па је због тога била заборављена по ослобођењу. Тај догађај је тек пре неколико година добио свој прави значај, али још увек није довољно присутан у нашој јавности. Општа је оцена да је Велика награда Београда, 3.IX 1939. године била најбоље организовано аутомобилско такмичење до тада, али је историјска судбина била таква да је то била последња трка Европе која је до тада постојала и последња трка грађанског Београда.
Победник је био италијански возач Тацио Нуволари. У емисији Последња трка грађанског Београда, имамо прилику да сазнамо како се продавао бензин пре Другог светског рата, да смо и тада имали најскупљи бензин у региону.
Београд је увек обиловао занимљивостима па је тако имао бензинску "Пумпу код слепог шофера'' - тај човек био је Божа Твдишић и њеогова судбина је јединствена - казује нам Браца Петковић.
Краљица Марија је била страстан шофер, возила је ауто на релацији Букурешт-Београд, затим је возила од Београда до Париза. Краљица је дуго држала брзински рекорд на релацији од Београда до Авале.
У Музеју аутомобила у Београду је један необичан порше...
Казивање о старим аутомобилима осветљава време из непознатих углова и обавезује нас према прецима и потомцима да следимо дух савремених цивилизацијских кретања.
Аутор: Драган Коларевић
... dakle to je to ! ... čini mi se da smo i tada navodili da je moguće kod Orača, ali koliko me pamćenje služi, nismo fiksirali ... e sad pošto smo jednu grešku eliminisali, jednu enigmatulju raskrinkali, red je da se malo i počastimo, pošto već dugo nismo, jelte 8) ...
Не волем да се нешто потежем по оној авлији, али када јуче крену ова прича око Орача, сетих се, моја маленкост даде овај прилог још ономад када је г. Милош даровао слику:
www.skyscrapercity.com/showpost.php
... Slučajni, ako možeš molim Te da se repriziraš i ovde, jerbo iz poznatih razloga ne mogu ovo da otvorim sa mog kompa - thanks :)...
Она постоји и данас у броју 42, ево је, дозидана су јој 3 спрата ... Пре рата је била двоспратница као што се горе назире...
Jel levo od nje ona dugačka zgradurina iz ranog posleratnog doba - bez ijednog balkona - samo sa nizom prozora?
Јесте!
Cве ово ...
Сад је ово...
На ратној слици зид лево је калкан оне велике зграде у броју 46-48...
Рушевина у средини је данашњи број 44, ту су била два кућерка старе Абаџијске чаршије...
Ево овог лево а десни се назире на твојој слици...
Сад је ту ова зграда...
Vratio bih se na zanimljiv projekat pristaništa, koji se meni lično dopada jer sam oduvek želeo da vidim Beograd priljubljen uz reku.
Sada sam već verovatno postao dosadan, ali me ova ideja neodoljivo podseća na Sidnejski Darling Harbour, s tim što njegov vozić, doduše turistički ide iznad, a ne ispod lučkog priobalja.
Prednost Beograda je u silueti tvrđave i starog jezgra oko Kosančićevog venca i Saborne crkve. Jedina je nepoznanica nivo Save koji je nepredvidiv.
Ako bi se sredila Karađorđeva sa novom-starom Đumrukanom mislim da bi bio pun pogodak.
П.С. Пошто је још увек товар Твојих а и Путникових постова тамо присутан, имате сва права бар да их гледате, додуше не као улоговани корисници већ као трећа лица, шта да се ради (кад мало село нема Џаз оркестар)...
Поздрав Бановима.
Johan je imao rođenog mlađeg brata koji je živeo u Engleskoj i bio veoma privržen Srbiji i Beogradu. Zvao se Džordž! Uzmi Yu leksikon, pisao Krleža detaljno!
Шта је ово?...
Породична
Ја и моји постери
Шта је ово?...
Породична
Ono gore je današnje Ministarstvo finansija u Kneza Miloša. ono dole, tvoji prolaze pored škole Nikola Tesla u Narodnog fronta!
Eto, nateraste me da se upišem u forenzičare?!