... ja nemam pojma ... a kad je to otprilike bilo ? ...
Evo, 1934., pa 1938., naručilac je (po svemu sudeći) ista porodica Antonović...
... gledao sam spisak kafana iz 1933. i nešto kasnije - nigde Orača u Cvijićevoj, a nema ga ni kod Divne, Golubovića, Kneževa - dok se ne utvrdi suprotno, notiraću ga i ja kao - nerealizovani Orač 8) ...
Ово је зграда до Евангелистичке цркве (Битеф театра) у Кнез Милетиној. Скроз десно горе се види изидани фасадни део цркве. Зграда је иначе обновљена ка уличном фронту и стоји и данас. Не знам како је у оригиналу изгледала, али ми је познато да ју је пројектовао Ђура Борошић, око 1935.
Претпостављам да се послератни архитекта трудио да је направи слично порушеном оригиналу.
Da. Tada je porušeno i Žensko radničko sklonište - vidi se na ovoj fotografiji kolike su razmere razaranja bile. Ono je popravljeno u pređašnje oblike.
Zanimljivo, na uglu Gundulićevog venca i Knez Miletine postoji i dalje pola zgrade preostale od ovog bombardovanja (vidljiva u centru poslednje fotografije). Kuća nikada nije bila ponovo restaurisana - i danas stoji kao spomenik svom ovom užasu koji se te godine sručio na grad.
Да не бих сад оптерећивао са копирањем преписке, само кратко да ти се захвалим за овај брзи одговор. Једва чекам тај преглед јединица с тим што не видим разлог зашто би нас ускратио за преглед и противничке стране. Надам се да ћеш нам причинити то задовољство и то комплетно :)
Постоји начин да се продре у тајну баш сваке старе разгледнице...
Уместо скенера коме су могућности ограничене а и квари књиге , слика се стара разгледница фотоапаратом без блица са отприлике пола метра удаљености без икаквог увећавања... Врло је важно не мрдати код се слика да би копија била јасна, а за још бољи резултат стави се функција '' успоривача'' накнадног сликања у размаку од две или десет секунди. Потребно је бар 3, а 5 милиона пиксела је сасвим довољно...
Драги Франц, хвала теби на жељи да нам помогнеш, али се бојим да ниси у праву. Није битна разлика фотоапарат-скенер, већ резолуција папирне слике коју имамо пред собом. Многе од њих имају ниску, например "штампарску"/новинску резолуцију од 72 дпи и ту никаква технологија не помаже - ни апарат од 100 мегапискела. Скен или фотографија ће бити слаби, а никаква увећања са детаљима неће бити могућа. Са друге стране, када је оргинална фотографија у високој резолуцији, тада и скенер и фотоапарат дају добру дигиталну слику.
Користим и ја фотоапарат, ево њиме сам снимио овај списак напред. Али, ту се види и његова слабост у односу на скен: доводи до деформација линија, јер снима из једне тачке, а још често фотограф (као ја) не пази па не центрира снимак добро. Скенирање не пати од тих проблема.
Што се програма тиче, ниједан од њих не смањује резолуцију без изричите наредбе. Тако у Фотошопу, на пример, видимо слику мањом него што је у стварности, али то не значи да јој је смањена резолуција, већ је то само виртуелно: слика је и даље у пуној резолуцији, а можеш јој појаву повећати без промене резолуције.
Придружићу се Путниковом размишљању, јер је репродукција фотографија путем фотоапарата један сасвим озбиљан посао који тражи посебну, скупоцену фото опрему и прибор, као и равномерно осветљење.
Наравно, за информацију може да послужи.
Добро вече и лаку ноћ!
Да се уочи разлика ево Вукоманове копије оне зграде на месту Београђанке...
Што се техничке стране репродуковања тиче све што сте Миловане, ти, Путник и Дундо навели је тачно али о томе нисам ни говорио. О фотографијама које се чувају наравно да то није препоручљиво.
Када фотографија служи као документарна база за посматрање, из жеље да се у нашем случају , рецимо, открије локација неке зграде, ова увећавања чак и лоших фотографија и те како помажу...
Оно што сам приметио, то је да Peint отвара слике у оригиналној резолуцији а остали програми, иако чињеница стоји, не мењају резолуцију слике ипак је отварају на екрану у мањем формату, а ако се слика зумира ради прегледности, губи се у оштрини што није случај са peinto-м, он омогућава да се виде неки детаљи који се на малом формату ни не примећују.
Ево примера:
Ово је копија, врло лоша из књиге Историја Београда у три тома из 70-тих година...
Представља Банатску улицу, данас Мике Аласа али није јасно где се ова рушевина налази...
Када сам ову лошу копију сликао у формату од 5 милиона пиксела или 2560 x 1920 отворивши је у Peint-у, и непотребни обод скинуо ... Добио сам ово...
Овде лепо видим складиште што и данас постоји између улица Тадеуша Кошћушка, Мике Аласа, Јеврејске и Дунавске, знам да је зграда у Мике Аласа, да је на углу, није Јеврејска, није Браће Барух, може бити рецимо Цара Уроша или Драчка...
Kasina је написао/ла:
Француз је написао/ла:
... opšta situacija 1895. od Studentskog - možda se još nešto ispili ...
Ево сад може да с гледа рецимо пола зграда лево ... Види се сам почетак Змаја од Ноћаја...
... gledao sam spisak kafana iz 1933. i nešto kasnije - nigde Orača u Cvijićevoj, a nema ga ni kod Divne, Golubovića, Kneževa - dok se ne utvrdi suprotno, notiraću ga i ja kao - nerealizovani Orač 8) ...
A ima li ga posle 1933. u Takovskoj?
Činjenica, zgrada je postojala - ali da li i kafana?
Ali poznata lokacija, Srpska kruna (a gde drugo kad je MS u pitanju), a govori nam ukras iza desnog ramena
Ali poznata lokacija, Srpska kruna (a gde drugo kad je MS u pitanju), a govori nam ukras iza desnog ramena
U pravu si! Nije taj mnogo mrdao od preko puta svoje kuće!
Evo, 1934., pa 1938., naručilac je (po svemu sudeći) ista porodica Antonović...
... gledao sam spisak kafana iz 1933. i nešto kasnije - nigde Orača u Cvijićevoj, a nema ga ni kod Divne, Golubovića, Kneževa - dok se ne utvrdi suprotno, notiraću ga i ja kao - nerealizovani Orač 8) ...
Ово је зграда до Евангелистичке цркве (Битеф театра) у Кнез Милетиној. Скроз десно горе се види изидани фасадни део цркве. Зграда је иначе обновљена ка уличном фронту и стоји и данас. Не знам како је у оригиналу изгледала, али ми је познато да ју је пројектовао Ђура Борошић, око 1935.
Претпостављам да се послератни архитекта трудио да је направи слично порушеном оригиналу.
Da. Tada je porušeno i Žensko radničko sklonište - vidi se na ovoj fotografiji kolike su razmere razaranja bile. Ono je popravljeno u pređašnje oblike.
Zanimljivo, na uglu Gundulićevog venca i Knez Miletine postoji i dalje pola zgrade preostale od ovog bombardovanja (vidljiva u centru poslednje fotografije). Kuća nikada nije bila ponovo restaurisana - i danas stoji kao spomenik svom ovom užasu koji se te godine sručio na grad.
... di se već povlačiš ... skoro da sam primio Tvoje čestitke, al mi suvo gr-oce belo pa ni glasa da ispustim da Ti se zahvalim 8) ...
Уместо скенера коме су могућности ограничене а и квари књиге , слика се стара разгледница фотоапаратом без блица са отприлике пола метра удаљености без икаквог увећавања... Врло је важно не мрдати код се слика да би копија била јасна, а за још бољи резултат стави се функција '' успоривача'' накнадног сликања у размаку од две или десет секунди. Потребно је бар 3, а 5 милиона пиксела је сасвим довољно...
Драги Франц, хвала теби на жељи да нам помогнеш, али се бојим да ниси у праву. Није битна разлика фотоапарат-скенер, већ резолуција папирне слике коју имамо пред собом. Многе од њих имају ниску, например "штампарску"/новинску резолуцију од 72 дпи и ту никаква технологија не помаже - ни апарат од 100 мегапискела. Скен или фотографија ће бити слаби, а никаква увећања са детаљима неће бити могућа. Са друге стране, када је оргинална фотографија у високој резолуцији, тада и скенер и фотоапарат дају добру дигиталну слику.
Користим и ја фотоапарат, ево њиме сам снимио овај списак напред. Али, ту се види и његова слабост у односу на скен: доводи до деформација линија, јер снима из једне тачке, а још често фотограф (као ја) не пази па не центрира снимак добро. Скенирање не пати од тих проблема.
Што се програма тиче, ниједан од њих не смањује резолуцију без изричите наредбе. Тако у Фотошопу, на пример, видимо слику мањом него што је у стварности, али то не значи да јој је смањена резолуција, већ је то само виртуелно: слика је и даље у пуној резолуцији, а можеш јој појаву повећати без промене резолуције.
Придружићу се Путниковом размишљању, јер је репродукција фотографија путем фотоапарата један сасвим озбиљан посао који тражи посебну, скупоцену фото опрему и прибор, као и равномерно осветљење.
Наравно, за информацију може да послужи.
Добро вече и лаку ноћ!
Да се уочи разлика ево Вукоманове копије оне зграде на месту Београђанке...
Што се техничке стране репродуковања тиче све што сте Миловане, ти, Путник и Дундо навели је тачно али о томе нисам ни говорио. О фотографијама које се чувају наравно да то није препоручљиво.
Када фотографија служи као документарна база за посматрање, из жеље да се у нашем случају , рецимо, открије локација неке зграде, ова увећавања чак и лоших фотографија и те како помажу...
Оно што сам приметио, то је да Peint отвара слике у оригиналној резолуцији а остали програми, иако чињеница стоји, не мењају резолуцију слике ипак је отварају на екрану у мањем формату, а ако се слика зумира ради прегледности, губи се у оштрини што није случај са peinto-м, он омогућава да се виде неки детаљи који се на малом формату ни не примећују.
Ево примера:
Ово је копија, врло лоша из књиге Историја Београда у три тома из 70-тих година...
Представља Банатску улицу, данас Мике Аласа али није јасно где се ова рушевина налази...
Када сам ову лошу копију сликао у формату од 5 милиона пиксела или 2560 x 1920 отворивши је у Peint-у, и непотребни обод скинуо ... Добио сам ово...
Овде лепо видим складиште што и данас постоји између улица Тадеуша Кошћушка, Мике Аласа, Јеврејске и Дунавске, знам да је зграда у Мике Аласа, да је на углу, није Јеврејска, није Браће Барух, може бити рецимо Цара Уроша или Драчка...
... opšta situacija 1895. od Studentskog - možda se još nešto ispili ...
Ево сад може да с гледа рецимо пола зграда лево ... Види се сам почетак Змаја од Ноћаја...
... gledao sam spisak kafana iz 1933. i nešto kasnije - nigde Orača u Cvijićevoj, a nema ga ni kod Divne, Golubovića, Kneževa - dok se ne utvrdi suprotno, notiraću ga i ja kao - nerealizovani Orač 8) ...
A ima li ga posle 1933. u Takovskoj?
Činjenica, zgrada je postojala - ali da li i kafana?