Најстарији јесте, али да ли је веран? Да ли је београдска тврђава заиста тако изгледала или је цртач, не знајући њен тачан изглед, нацртао нешто отприлике, неку просечну тврђаву каква би се могла налазити на југу Угарске? Јер, ова уопште нема неке особене знаке...
Čoveće!? Pa i ti si poptuno pošempija! Ma, znaš li ti šta je umetnička sloboda!? Čovek lepo seo i nacrtao kako zamišlja Bg i još napisao: to je BG! I to nešto što je tako lepo nacrtano je stvarno najstarije! Umesto da kažeš FALA ti udri sa potezom! Nacrtaj ti svog dedu iz XV veka i biće to taj tvoj deda! Nemoj, bre, stalno da cepidlačiš! Popeo si se svima na perčin sa tim cizeliranjem! Uostalom, dokaži da nije bio takav! Nacrtaj bolje i starije! Ajde, čikam te!
Какве, бре, уметничке слободе?! Овде се бавимо науком, а не уметношћу! Тражи се тачност, а не имагинација, метафора, сублимација... овако-онако...
Pa, dobro, neka ti bude! Nacrtaj još starije i lepše ali naučno tačno!
Pa, dobro, neka ti bude! Nacrtaj još starije i lepše ali naučno tačno!
Ту је разлика, драги мој: ја нећу да нацртам оно што не знам, а ти хоћеш - у пет верзија, како ти инспирација наложи.
Pa Bg jeste fikcija i inspiracija! Tvoj Bg nije isti kao tvog tate, tvog tate nije ni približan njegovom tati...Zamisli kad bi recimo KKica i ja imali isti Bg?! Pa to bi bilo strašno! Svaki Bg je ličan Beograd! Bg je subjektivna kategorija! Čak ima i onih koji ga mrze - crkli da bog da!
PS: Vratija se rundavi Šime, ček da vidimo da l će da gukne?!
Pa, dobro, neka ti bude! Nacrtaj još starije i lepše ali naučno tačno!
Ту је разлика, драги мој: ја нећу да нацртам оно што не знам, а ти хоћеш - у пет верзија, како ти инспирација наложи.
Oprosti mu KaraMZ, nije on nikada čuo sa božansku inspiraciju - nije mu ni zameriti - rođen u znaku Device drži stalno ukočeni kažiprst prema nebu,
analizira i ispituje sve na ispravnost i svrsishodnost i ...uzgred, uvek je u pravu!
Ni budućnost nije više to, šta je nekad bila! - Karl Valentin.
Pa, dobro, neka ti bude! Nacrtaj još starije i lepše ali naučno tačno!
Ту је разлика, драги мој: ја нећу да нацртам оно што не знам, а ти хоћеш - у пет верзија, како ти инспирација наложи.
Oprosti mu KaraMZ, nije on nikada čuo sa božansku inspiraciju - nije mu ni zameriti - rođen u znaku Device drži stalno ukočeni kažiprst prema nebu,
analizira i ispituje sve na ispravnost i svrsishodnost i ...uzgred, uvek je u pravu!
Sad stvarno kunoćivam! Moram da priznam, sumasumarum - niste baš tako loši ali ste nepodnošljivi! Lepo spavajte!
Добро је, отишао Ћумурац да лала. Сад' можемо да наставимо са мукотрпном науком мој друг научник Уличар и ја. (Где се деде? Опет је збрисао у ноћни живот!) Нека, сачекаће га домаћи задатак.
Тема је локација ове кафане:
Елем, ево једине кафане у Господској у списку кафана из 1862. године:
Дакле, отворена је, кажу, 1846. године. Помињу да се налази према кући Младена Ђорђевића, где према треба да значи преко пута, и близу куће Павла Станишића (овај други је државни саветник).
А где су те куће? Да покушамо. Ово је списак имања у Господској 1862. године:
Ево Ђорђевићевог и Станишићевог имања на почетку списка.
Три битне напомене:
1. од раније знамо да се у овом списку прво наводе имања са једне стране улице од почетка до краја, па онда са друге стране ка почетку,
2. Хербезово имање се налази на парној страни улице
3. Кафана Зелени венац, која је на непарној страни и прва зграда према Зеленом венцу, припадала је Алекси Симићу.
Из тога можемо закључити, потпуно без инспирације и сасвим неуметнички, да је списак полазио од Зеленог венца, ишао парном страном до Поп Лукине и затим се враћао непарном страном до Зеленог венца. Пошто је имање Младена Ђорђевића друго на парној страни и пошто се кафана Код рђавог времена налазила преко пута, то би значило да је њена локација отприлике била друго имање на непарној страни. А пошто је прво имање на непарној страни било оно Алексе Симића (кафана Зелени венац), то би значило да је наша загонетна кафана комшија или бар у близини кафане Зелени венац. Ето.
Ево и фотографије тих зграда, не баш из 1862, већ Јеремије Станојевића:
Најдаља приземна је кафана Зелени венац.
А Уличару преостаје само да мало детаљније разради овај списак, што му је, како је и сам рекао, животна жеља.
Постоји начин да се продре у тајну баш сваке старе разгледнице...
Уместо скенера коме су могућности ограничене а и квари књиге , слика се стара разгледница фотоапаратом без блица са отприлике пола метра удаљености без икаквог увећавања... Врло је важно не мрдати код се слика да би копија била јасна, а за још бољи резултат стави се функција '' успоривача'' накнадног сликања у размаку од две или десет секунди. Потребно је бар 3, а 5 милиона пиксела је сасвим довољно...
Ово сам већ давно саветовао али ипак понављам... Касина и Путник би могли да се опробају...
Када се фотографија пренесе у компијутер отвори се обичним програмом PEINT-ом, јер он отвара слику у оригиналној величини, остали програми је подешавају екрану, па је мања и бројни детаљи се ни не виде...
Забава је гарантована, све се види, зависно од тога шта вас интересује... Зграде, кола, рекламе,разни детаљи итд итд.
Пример...
Зграда на месту Београђанке... Ово је нормална стандардна величина... Зграда се јасно види али не и њена позадина, нити детаљи...
Велике слике можете да сецкате до миле воље али само у оригиналној величини, онда исечени део има сасвим пристојну резолуцију и не губи на јасноћи...
На овој слици која је већа, много се тога додатног види, наслућује или може чак и да се прочита и за слабији вид...
Видим рецимо : ''Десно да је већ изграђена Педагошка академија, видим део бившег Немачког посланства а лево степенике у Масариковој које показују разлику између нивоа улице и тротоара, киоск за новине, бандеру са реклама за неки филм, да је ту био и фризер а иза канделабра се види Вазнесењска црква у улици Кнеза Милоша и стуб моста Краља Александра, итд итд ''...
Пошто је доњи део слике мрачнији слика у оигиналу се исече на пола, па се само тај, доњи део, осветли...
Бећ већег напрезања читам на фасади десно у сутерену ... '' софа и отомана''...
Ово је само пример... све ово зависи од апарата и ваше вештине, може и много боље да изгледа!
Karadjordjeva
Djumruk ponovo zivi ,ali u novom okruzenju :)
Pozdrav za sve stare drugare !
Zex.
http://www.beobuild.rs/forum/viewtopic.php?id=1441&p=1
JESTE!
Најстарији јесте, али да ли је веран? Да ли је београдска тврђава заиста тако изгледала или је цртач, не знајући њен тачан изглед, нацртао нешто отприлике, неку просечну тврђаву каква би се могла налазити на југу Угарске? Јер, ова уопште нема неке особене знаке...
Čoveće!? Pa i ti si poptuno pošempija! Ma, znaš li ti šta je umetnička sloboda!? Čovek lepo seo i nacrtao kako zamišlja Bg i još napisao: to je BG! I to nešto što je tako lepo nacrtano je stvarno najstarije! Umesto da kažeš FALA ti udri sa potezom! Nacrtaj ti svog dedu iz XV veka i biće to taj tvoj deda! Nemoj, bre, stalno da cepidlačiš! Popeo si se svima na perčin sa tim cizeliranjem! Uostalom, dokaži da nije bio takav! Nacrtaj bolje i starije! Ajde, čikam te!
Какве, бре, уметничке слободе?! Овде се бавимо науком, а не уметношћу! Тражи се тачност, а не имагинација, метафора, сублимација... овако-онако...
Pa, dobro, neka ti bude! Nacrtaj još starije i lepše ali naučno tačno!
Pa, dobro, neka ti bude! Nacrtaj još starije i lepše ali naučno tačno!
Ту је разлика, драги мој: ја нећу да нацртам оно што не знам, а ти хоћеш - у пет верзија, како ти инспирација наложи.
Pa, dobro, neka ti bude! Nacrtaj još starije i lepše ali naučno tačno!
Ту је разлика, драги мој: ја нећу да нацртам оно што не знам, а ти хоћеш - у пет верзија, како ти инспирација наложи.
Pa Bg jeste fikcija i inspiracija! Tvoj Bg nije isti kao tvog tate, tvog tate nije ni približan njegovom tati...Zamisli kad bi recimo KKica i ja imali isti Bg?! Pa to bi bilo strašno! Svaki Bg je ličan Beograd! Bg je subjektivna kategorija! Čak ima i onih koji ga mrze - crkli da bog da!
PS: Vratija se rundavi Šime, ček da vidimo da l će da gukne?!
Pa, dobro, neka ti bude! Nacrtaj još starije i lepše ali naučno tačno!
Ту је разлика, драги мој: ја нећу да нацртам оно што не знам, а ти хоћеш - у пет верзија, како ти инспирација наложи.
Oprosti mu KaraMZ, nije on nikada čuo sa božansku inspiraciju - nije mu ni zameriti - rođen u znaku Device drži stalno ukočeni kažiprst prema nebu,
analizira i ispituje sve na ispravnost i svrsishodnost i ...uzgred, uvek je u pravu!
Pa, dobro, neka ti bude! Nacrtaj još starije i lepše ali naučno tačno!
Ту је разлика, драги мој: ја нећу да нацртам оно што не знам, а ти хоћеш - у пет верзија, како ти инспирација наложи.
Oprosti mu KaraMZ, nije on nikada čuo sa božansku inspiraciju - nije mu ni zameriti - rođen u znaku Device drži stalno ukočeni kažiprst prema nebu,
analizira i ispituje sve na ispravnost i svrsishodnost i ...uzgred, uvek je u pravu!
Sad stvarno kunoćivam! Moram da priznam, sumasumarum - niste baš tako loši ali ste nepodnošljivi! Lepo spavajte!
Тема је локација ове кафане:
Елем, ево једине кафане у Господској у списку кафана из 1862. године:
Дакле, отворена је, кажу, 1846. године. Помињу да се налази према кући Младена Ђорђевића, где према треба да значи преко пута, и близу куће Павла Станишића (овај други је државни саветник).
А где су те куће? Да покушамо. Ово је списак имања у Господској 1862. године:
Ево Ђорђевићевог и Станишићевог имања на почетку списка.
Три битне напомене:
1. од раније знамо да се у овом списку прво наводе имања са једне стране улице од почетка до краја, па онда са друге стране ка почетку,
2. Хербезово имање се налази на парној страни улице
3. Кафана Зелени венац, која је на непарној страни и прва зграда према Зеленом венцу, припадала је Алекси Симићу.
Из тога можемо закључити, потпуно без инспирације и сасвим неуметнички,
Ево и фотографије тих зграда, не баш из 1862, већ Јеремије Станојевића:
Најдаља приземна је кафана Зелени венац.
А Уличару преостаје само да мало детаљније разради овај списак, што му је, како је и сам рекао, животна жеља.
Уместо скенера коме су могућности ограничене а и квари књиге , слика се стара разгледница фотоапаратом без блица са отприлике пола метра удаљености без икаквог увећавања... Врло је важно не мрдати код се слика да би копија била јасна, а за још бољи резултат стави се функција '' успоривача'' накнадног сликања у размаку од две или десет секунди. Потребно је бар 3, а 5 милиона пиксела је сасвим довољно...
Ово сам већ давно саветовао али ипак понављам... Касина и Путник би могли да се опробају...
Када се фотографија пренесе у компијутер отвори се обичним програмом PEINT-ом, јер он отвара слику у оригиналној величини, остали програми је подешавају екрану, па је мања и бројни детаљи се ни не виде...
Забава је гарантована, све се види, зависно од тога шта вас интересује... Зграде, кола, рекламе,разни детаљи итд итд.
Пример...
Зграда на месту Београђанке... Ово је нормална стандардна величина... Зграда се јасно види али не и њена позадина, нити детаљи...
Велике слике можете да сецкате до миле воље али само у оригиналној величини, онда исечени део има сасвим пристојну резолуцију и не губи на јасноћи...
На овој слици која је већа, много се тога додатног види, наслућује или може чак и да се прочита и за слабији вид...
Видим рецимо : ''Десно да је већ изграђена Педагошка академија, видим део бившег Немачког посланства а лево степенике у Масариковој које показују разлику између нивоа улице и тротоара, киоск за новине, бандеру са реклама за неки филм, да је ту био и фризер а иза канделабра се види Вазнесењска црква у улици Кнеза Милоша и стуб моста Краља Александра, итд итд ''...
Пошто је доњи део слике мрачнији слика у оигиналу се исече на пола, па се само тај, доњи део, осветли...
Бећ већег напрезања читам на фасади десно у сутерену ... '' софа и отомана''...
Ово је само пример... све ово зависи од апарата и ваше вештине, може и много боље да изгледа!
Приземље...