Brate Vukomane, stani! Ne znaš tačno s kim imaš posla! Ovaj Putujući je pajtos sa mojim pajtosom D.A. koji je apsolutni i neprikosnoveni kafanjeroski kafnjeros. Već prvog dana g. 'utnuković je priveden u Zoru. O tome postoij i određen zapis! Zato, neka im,neka im bude! Mora da se prizna. Možda je deblji! Osluškujem nove glasove, čim čujem da otvaraju bitniji deo kafane, ja te vodim na škembiće!!
Ово болдовано је апсолутна неистина због које ће да падне двобој! Истина је потпуно обрнута, па сам дотичног ја водио да му покажем стари локал у новом руху.
Бирај оружје! И овог пута ти неће упалити штос са сликом Марка Стојановића, као средством да са извадиш и неког одобровољиш.
Uuuuu, al si me uplašio! Uzdrhtuljio sam i zajmio valerijan kod KaraM. Ocinkariću te kod dotičnog D.A.! Onda dvoboj Kod Srbe. Bijemo se glavama iako si (priznajem) glavatiji!
У Македонској улици поново ради ресторација „Зора”, доскора некаква коцкарница. Елем у духу старијег Београда – карирани столњаци, стаклене пепељаре, дрвене столице и столови. Сала дубока скоро до биоскопа „Балкан” у два реда. Конобари уредни с беле кошуље. Унутра фин свет.
Добро си приметио, добри Вукомане. Ради већ неколико недеља. Велики проблем је то што кафана нема кухињу, па није кафана већ кафић који само личи на кафану.
...primetio i ja onomad kad smo imali sednicu u CK, i u trku fotnuo spolja ...
... izgleda stvarno dobro, ali kad mi je Putnik rekao ovo isto, nešto me prošla volja ...
... lepo je kad se prelistavaju zaboravljeni delovi zbirke - na svašta se naleti :glasses: ... obradujem se skoro kao kad u zaboravljenim pantalonama naletim na (još važeće) novčanice 8) ... za početak, malo uvećan sporni trambelaj ...
Dragi Fon Vojažer, otkako ono ispisah, stalno mi na oči izlazi tvoja veličanstvena glavatost, prilična i poprilična...nešto mislim...eto jedan Vajferd, a može i dva do tri piva kod spomenutog Srbe (Bivši Šaran - napomena za Fon Runde), ali bez D.A. i (pogotovu) bez KaraK (mnogo brate troše), pa mirna Bačka!? Mir, mir, mir, niko kriv!
Ova uramljena aksonometrija iza ovih ljudi veoma lako može biti OBLAKODER namenski projektovan za "Politiku" od strane arhitekte Dragiše Brašovana (oko 1933.)
Za ovaj projekat se dosada znalo samo iz dnevne štampe, ali o izgledu fasada ili formi objekta ništa nismo znali.
Aksonometriju na ovoj fotografiji po prvi put vidim i moguće je da smo otkrili deo vela zaborava sa ovog projekta znamenitog arhitekte.
A ja idem da uzmem jednu valerijanu da bih se smirio...
Sjajno, sjajno. Veoma sam zadovoljan. Što više slika, to više i podataka.
Ресторација пуна. Газда седи за првим столом малиганисан. Особље збуњено али љубазно. Цене умерене. Поглед на улицу прегледан. Кујна ће радити од после Божића. Грејање добро. Мокри чвор није разматран. Визуелно личи на стару ресторацију. Закључак: има наде.
... poštovani gosn.Dundo, sasvim slučajno, u potrazi za jednom drugom fotkom, srećom sam naleteo na fizički primerak fotografije, dakle nisam je nigde preuzeo sa neta, nego sam je nekom prilikom kupio na jednom od sajmova ... pošto je moj folder u kome je skenirana i pohranjena nastao pre više godina, to sudim da se već poduže nalazi u mojoj zbirci, što mi potvrđuje i kutija u kojoj je smeštena ... napominjem da starost papira, format fotografije, i opšte karakteristike upućuju da je fotografija podosta stara ... evo i poleđine fotografije ...
... ponavljam, žao mi je što je došlo do neprijatne situacije, pre svega po mene rekao bih, ali da budem sasvim precizan - ovaj primerak, nikako ne negativ i autorska prava, dakle ovaj primerak fotografije i fizički se nalazi u mojoj zbirci ...
... žao mi je što ću ovim razočarati neke koji su seirili kako je Kasina uhvaćen u nepodobštini, i da dodam, među više od 100.000 starih razglednica i fotografija (u preko 8.000 foldera), od čega je već oko 14.000 emitovano samo na SSC i ovde, bilo bi pravo čudo da mi se nisu potkrale greške, mada se trudim da ih bude što manje ... moglo je biti i drugačije - npr. da sam objavio samo jedan posto fotki ( što bi bilo140 - takođe ne tako loše) i da iz prikrajka vrebam ko je kada i gde pogrešio, ali - to nije moja krvna grupa ... ja bih rekao srećom, drugi se možda baš i ne bi složili, ali - šta ću im ja ...
... dakle, nije Kasina ništa jednostavno kopirao i postao vlasnik, nego je platio, kupio i postao vlasnik ovog primerka fotografije ...
Поштовани господине Касина, жао ми је што је дошло како до неспоразума, тако и до мало жучније дискусије око појма „власништво“ кад се ради о фотографијама. Моје иницијално питање је било побуђено Вашим коришћењем овог појма у најширем смислу, чак и за једну фотографију коју никада нигде нисам публиковао. Моја радозналост се проширила и на питање, како сте не само Ви, већ и неки други, често мени непознати људи, долазили до неких фотографија из моје приватне збирке, фотографија које леже у кутијама и које нисам никад објавио на инернету. Прецизније речено, нисам био први који је те фотографије објавио.
Уверавам Вас да све ово није било усмерено против Вас. Жао ми је што су се кола сломила на Вама. Да није било потписа „Власништво...“ не бих уопште реаговао. Већ пре неколико година, док још нисам сејао фотографије по интернету, наишао сам на сајту Општине Врачар (и нека страна света, исток или запад, ко ће га знати) на једну фотографију железничке станице Топчидер без икаквих даљих података. То ме је баш заголицало, али нисам могао да добијем одговор (мислим да сајт у међувремену више не постоји). Откривање слика из збирке мог оца по свим могућим форумима прешло ми је већ у навику (пре неки дан појавила се и на овом форуму једна „дивља“ слика без имена аутора). Никоме до сада нисам оспорио право на коришћење тих фотографија (не знам ни како бих јер су слике старе ¾ века). Највише шта сам некипут чинио, било је питање одакле Вам та слика. Желео сам да се зна име аутора. Ако ништа друго то нам налаже етика. О неком власништву нисам никад размишљао. По мом мишљењу је власништво над неком старом фотографијом (пре свега копијом) нонсенс. Можда грешим. Зато сам Вам и поставио питање.
Ако уздуж и попреко преписујем из неке књиге, нико ме неће питати да ли сам купио ту књигу или позајмио из библиотеке.
Ни мало Вам не пребацујем што нисте навели аутора. Нисте ни могли да знате ко је аутор.
Ваш одговор је био више него дирљив, више него пријатељски. Морам да Вас обавестим да сам иницијалну поруку написао непосредно по повратку са четворонедељне рехабилитације, у тренутку кад сам био затрпан многим пословима и обавезама, а исто тако и оптимизмом да ћу савладати све „материјале“ са форума. Овај оптимизам се брзо распршио и велики број страна форума морао сам да прескочим. Тек сам данас прочитао некадашњу дискусију о власништву. Можда сте очекивали моју реакцију, али она је из већ поменутих разлога изостала. Молим Вас да ми опростите овај пропуст.
Мислим да ми је Ваша порука #12091 помогла да нађем решење како су фотографије из наше породичне збирке доспеле на бувљаке, у антикварнице и на аукције. После смрти наше маме 1984. године морали смо да распремимо и ослободимо њен стан. То је био најтежи и најтужнији посао у мом животу. Наилазио сам на више места на фотографије, скоро искључиво дупликате, које сам спаковао у једно дрвено сандуче, у нади да ћу га понети кад се све заврши. По стану су се мували и неки „лешинари“ који су се интересовали за евентуалан откуп нечега шта им се допадне. Не знам шта се у тим тешким тренуцима десило са сандучетом: или је грешком бачено или га је неко од „лешинара“ мазнуо. Кад сам касније питао сестру и зета, нису ни они знали шта се десило. Ово ми изгледа као најлогичније објашњење.
... poštovani gosn. Dundo, potpuno razumem Vaše objašnjenje , i prihvatam izvinjenje ... moram da priznam da mi je bilo silno neprijatno, jer sam ne našavši fotografiju u zbirci na svom mestu (što nažalost nije retkost) na mah pomislio da sam je greškom svrstao i rasporedio u folder gde inače isključivo držim skenove iz svoje kolekcije - i onda je kao privatnu fotku još tako i krstio ... malo sam bio iznenađen intonacijom Vašeg posta, jer mi se čini da verovatno najčešće na ovom forumu uporno navodim, ne samo izvor fotografija, već i i ko se potrudio da ih postuje, ukoliko ih ja ponavljam ... pala mi je stena sa srca kad sam video da se fotografija nalazi u mojoj zbirci, pa još kad sam uporednom analizom utvrdio da se gotovo sigurno radi o originalnom predratnom primerku (dakle ne naknadnom reprintu ili tako nešto) :)...
... brinulo me i što uopšte ne reagujete na nekoliko postova kojima sam Vam se direktno obraćao, pa do zlo bude još gore, jedan odgovor na moj post naslovili ste malo nespretno sa BLABLA, tako da sam baš bio neveseo ... hvala Bogu, sad su stvari mnogo jasnije - idemo dalje :)...
Brate Vukomane, stani! Ne znaš tačno s kim imaš posla! Ovaj Putujući je pajtos sa mojim pajtosom D.A. koji je apsolutni i neprikosnoveni kafanjeroski kafnjeros. Već prvog dana g. 'utnuković je priveden u Zoru. O tome postoij i određen zapis! Zato, neka im,neka im bude! Mora da se prizna. Možda je deblji! Osluškujem nove glasove, čim čujem da otvaraju bitniji deo kafane, ja te vodim na škembiće!!
Ово болдовано је апсолутна неистина због које ће да падне двобој! Истина је потпуно обрнута, па сам дотичног ја водио да му покажем стари локал у новом руху.
Бирај оружје! И овог пута ти неће упалити штос са сликом Марка Стојановића, као средством да са извадиш и неког одобровољиш.
Uuuuu, al si me uplašio! Uzdrhtuljio sam i zajmio valerijan kod KaraM. Ocinkariću te kod dotičnog D.A.! Onda dvoboj Kod Srbe. Bijemo se glavama iako si (priznajem) glavatiji!
У Македонској улици поново ради ресторација „Зора”, доскора некаква коцкарница. Елем у духу старијег Београда – карирани столњаци, стаклене пепељаре, дрвене столице и столови. Сала дубока скоро до биоскопа „Балкан” у два реда. Конобари уредни с беле кошуље. Унутра фин свет.
Добро си приметио, добри Вукомане. Ради већ неколико недеља. Велики проблем је то што кафана нема кухињу, па није кафана већ кафић који само личи на кафану.
...primetio i ja onomad kad smo imali sednicu u CK, i u trku fotnuo spolja ...
... izgleda stvarno dobro, ali kad mi je Putnik rekao ovo isto, nešto me prošla volja ...
Đorđe Vajfert, Tića Marković, advokat, Mihailo Bogićević, gradonč. BG, Dimitrije Radović, pred. apelac. suda
Dragi Fon Vojažer, otkako ono ispisah, stalno mi na oči izlazi tvoja veličanstvena glavatost, prilična i poprilična...nešto mislim...eto jedan Vajferd, a može i dva do tri piva kod spomenutog Srbe (Bivši Šaran - napomena za Fon Runde), ali bez D.A. i (pogotovu) bez KaraK (mnogo brate troše), pa mirna Bačka!? Mir, mir, mir, niko kriv!
... a taman sam se spremao da pustim nešto iz predgrađa :steve: ...
... btw. ko je taj D.A. a još da troši ki moja malenkost ...
U redakciji: Kostica Stepanović & ?
Bravo, čuburski brate napaćeni...
Mislim da ću se sada ONESVESTITI od radosti.
Ova uramljena aksonometrija iza ovih ljudi veoma lako može biti OBLAKODER namenski projektovan za "Politiku" od strane arhitekte Dragiše Brašovana (oko 1933.)
Za ovaj projekat se dosada znalo samo iz dnevne štampe, ali o izgledu fasada ili formi objekta ništa nismo znali.
Aksonometriju na ovoj fotografiji po prvi put vidim i moguće je da smo otkrili deo vela zaborava sa ovog projekta znamenitog arhitekte.
A ja idem da uzmem jednu valerijanu da bih se smirio...
Sjajno, sjajno. Veoma sam zadovoljan. Što više slika, to više i podataka.
Ресторација пуна. Газда седи за првим столом малиганисан. Особље збуњено али љубазно. Цене умерене. Поглед на улицу прегледан. Кујна ће радити од после Божића. Грејање добро. Мокри чвор није разматран. Визуелно личи на стару ресторацију. Закључак: има наде.
Поздрав!... a taman sam se spremao da pustim nešto iz predgrađa :steve: ...
... btw. ko je taj D.A. a još da troši ki moja malenkost ...
Dobro, dobro, ne daš se zaobići! Imaš dva Kod Srbu, i ni makac, ne budi aljav! Brinem za tvoje zdravstveno!
... poštovani gosn.Dundo, sasvim slučajno, u potrazi za jednom drugom fotkom, srećom sam naleteo na fizički primerak fotografije, dakle nisam je nigde preuzeo sa neta, nego sam je nekom prilikom kupio na jednom od sajmova ... pošto je moj folder u kome je skenirana i pohranjena nastao pre više godina, to sudim da se već poduže nalazi u mojoj zbirci, što mi potvrđuje i kutija u kojoj je smeštena ... napominjem da starost papira, format fotografije, i opšte karakteristike upućuju da je fotografija podosta stara ... evo i poleđine fotografije ...
... ponavljam, žao mi je što je došlo do neprijatne situacije, pre svega po mene rekao bih, ali da budem sasvim precizan - ovaj primerak, nikako ne negativ i autorska prava, dakle ovaj primerak fotografije i fizički se nalazi u mojoj zbirci ...
... žao mi je što ću ovim razočarati neke koji su seirili kako je Kasina uhvaćen u nepodobštini, i da dodam, među više od 100.000 starih razglednica i fotografija (u preko 8.000 foldera), od čega je već oko 14.000 emitovano samo na SSC i ovde, bilo bi pravo čudo da mi se nisu potkrale greške, mada se trudim da ih bude što manje ... moglo je biti i drugačije - npr. da sam objavio samo jedan posto fotki ( što bi bilo140 - takođe ne tako loše) i da iz prikrajka vrebam ko je kada i gde pogrešio, ali - to nije moja krvna grupa ... ja bih rekao srećom, drugi se možda baš i ne bi složili, ali - šta ću im ja ...
... dakle, nije Kasina ništa jednostavno kopirao i postao vlasnik, nego je platio, kupio i postao vlasnik ovog primerka fotografije ...
Поштовани господине Касина, жао ми је што је дошло како до неспоразума, тако и до мало жучније дискусије око појма „власништво“ кад се ради о фотографијама. Моје иницијално питање је било побуђено Вашим коришћењем овог појма у најширем смислу, чак и за једну фотографију коју никада нигде нисам публиковао. Моја радозналост се проширила и на питање, како сте не само Ви, већ и неки други, често мени непознати људи, долазили до неких фотографија из моје приватне збирке, фотографија које леже у кутијама и које нисам никад објавио на инернету. Прецизније речено, нисам био први који је те фотографије објавио.
Уверавам Вас да све ово није било усмерено против Вас. Жао ми је што су се кола сломила на Вама. Да није било потписа „Власништво...“ не бих уопште реаговао. Већ пре неколико година, док још нисам сејао фотографије по интернету, наишао сам на сајту Општине Врачар (и нека страна света, исток или запад, ко ће га знати) на једну фотографију железничке станице Топчидер без икаквих даљих података. То ме је баш заголицало, али нисам могао да добијем одговор (мислим да сајт у међувремену више не постоји). Откривање слика из збирке мог оца по свим могућим форумима прешло ми је већ у навику (пре неки дан појавила се и на овом форуму једна „дивља“ слика без имена аутора). Никоме до сада нисам оспорио право на коришћење тих фотографија (не знам ни како бих јер су слике старе ¾ века). Највише шта сам некипут чинио, било је питање одакле Вам та слика. Желео сам да се зна име аутора. Ако ништа друго то нам налаже етика. О неком власништву нисам никад размишљао. По мом мишљењу је власништво над неком старом фотографијом (пре свега копијом) нонсенс. Можда грешим. Зато сам Вам и поставио питање.
Ако уздуж и попреко преписујем из неке књиге, нико ме неће питати да ли сам купио ту књигу или позајмио из библиотеке.
Ни мало Вам не пребацујем што нисте навели аутора. Нисте ни могли да знате ко је аутор.
Ваш одговор је био више него дирљив, више него пријатељски. Морам да Вас обавестим да сам иницијалну поруку написао непосредно по повратку са четворонедељне рехабилитације, у тренутку кад сам био затрпан многим пословима и обавезама, а исто тако и оптимизмом да ћу савладати све „материјале“ са форума. Овај оптимизам се брзо распршио и велики број страна форума морао сам да прескочим. Тек сам данас прочитао некадашњу дискусију о власништву. Можда сте очекивали моју реакцију, али она је из већ поменутих разлога изостала. Молим Вас да ми опростите овај пропуст.
Мислим да ми је Ваша порука #12091 помогла да нађем решење како су фотографије из наше породичне збирке доспеле на бувљаке, у антикварнице и на аукције. После смрти наше маме 1984. године морали смо да распремимо и ослободимо њен стан. То је био најтежи и најтужнији посао у мом животу. Наилазио сам на више места на фотографије, скоро искључиво дупликате, које сам спаковао у једно дрвено сандуче, у нади да ћу га понети кад се све заврши. По стану су се мували и неки „лешинари“ који су се интересовали за евентуалан откуп нечега шта им се допадне. Не знам шта се у тим тешким тренуцима десило са сандучетом: или је грешком бачено или га је неко од „лешинара“ мазнуо. Кад сам касније питао сестру и зета, нису ни они знали шта се десило. Ово ми изгледа као најлогичније објашњење.
... brinulo me i što uopšte ne reagujete na nekoliko postova kojima sam Vam se direktno obraćao, pa do zlo bude još gore, jedan odgovor na moj post naslovili ste malo nespretno sa BLABLA, tako da sam baš bio neveseo ... hvala Bogu, sad su stvari mnogo jasnije - idemo dalje :)...