Mnogo ste me obradovali danas sa lepim fotografijama. Vukoman sa onim mega, njemu svojstvenim, i Kasina sa Jevrejskom ulicom.
Ja se nisam mnogo raspitivao o ovoj ulici, sem ono što sam pročitao i čuo, a što svi na ovom forumu znaju. Dakle, tu su živeli Jevreji, sitni trgovci, uglavnom siromašni. I ne samo u Jevrejskoj ulici. Ceo potez, uokviren Dubrovačkom, Dunavskom, sada već nadasve poznatom Tadeuša Košćuškog i Dušanovom nastanjivali su, još od Turaka trgovci, dakle Jevreji Serdari, Cincari, Dubrovčani... verovatno sam neke izostavio. Radnjice su bile male, kao na Kasininim fotkama (ćumur za pegle:-), ništa slađe nisam video), i tako su životarili.
Na ovoj fotografiji, koja je poslednja na kojoj se još vidi sinagoga, vide se i velike kuće sa po pet spratova u Solunskoj ulici. Sliku su napravili Nemci posle prvog napada aviona, i tu su „oduvane” zgrade na samom početku Jevrejske, neke su izgorele.
Ceo Dorćol je ostao bez prozora, a dobar deo i bez krovova. Ljudi su ogluveli od detonacija. U sledećim napadima bukvalno je zbrisan ceo jevrejski kvart sa sinagogom u sredini.
(Bioskop „Dom kulture Braća Baruh“, današnji „Rex”, da ne bude zabune, nikad nije bio sinagoga).
Kad su Nemci okupirali Beograd, sve muškarce Jevreje su deportovali (neko je na ovom forumu postavio sjajne ali jako teške za gledanje fotografije na Kalemegdanu). Do kraja 1941. u razne logore odveli su i decu i žene.
Za mene je Jevrejska ulica bila i ostala najbliži komšiluk. Prozori mi gledaju na nju. Kao klinci smo išli u već pomenuti Dom kulture, koji smo zvali „buvara” i tu redovno gledali filmove u sali koju je zimi grejala bubnjara. Voleli smo da sedimo na balkonu 1. red i bacamo semenke na ono društvo dole. Bez semenki i drops bombona nije se mogao zamisliti bioskop. Ovom ulicom sam, sa kanisterom sa benzinom odlazio leti na Dunav, a sa reke smo se njom i vraćali jer je bila u hladu. Tu smo kod koradžije kupovali kore za pite i gibanice, pomagali slepima da pređu ulicu i vodili ih ka Domu slepih. Tu su mi stanovali drugovi...
I zato mi je drago za ove slike danas.
Mnogo ste me obradovali danas sa lepim fotografijama. Vukoman sa onim mega, njemu svojstvenim, i Kasina sa Jevrejskom ulicom.
Ja se nisam mnogo raspitivao o ovoj ulici, sem ono što sam pročitao i čuo, a što svi na ovom forumu znaju. Dakle, tu su živeli Jevreji, sitni trgovci, uglavnom siromašni. I ne samo u Jevrejskoj ulici. Ceo potez, uokviren Dubrovačkom, Dunavskom, sada već nadasve poznatom Tadeuša Košćuškog i Dušanovom nastanjivali su, još od Turaka trgovci, dakle Jevreji Serdari, Cincari, Dubrovčani... verovatno sam neke izostavio. Radnjice su bile male, kao na Kasininim fotkama (ćumur za pegle:-), ništa slađe nisam video), i tako su životarili.
Na ovoj fotografiji, koja je poslednja na kojoj se još vidi sinagoga, vide se i velike kuće sa po pet spratova u Solunskoj ulici. Sliku su napravili Nemci posle prvog napada aviona, i tu su „oduvane” zgrade na samom početku Jevrejske, neke su izgorele.
Ceo Dorćol je ostao bez prozora, a dobar deo i bez krovova. Ljudi su ogluveli od detonacija. U sledećim napadima bukvalno je zbrisan ceo jevrejski kvart sa sinagogom u sredini.
(Bioskop „Dom kulture Braća Baruh“, današnji „Rex”, da ne bude zabune, nikad nije bio sinagoga).
Kad su Nemci okupirali Beograd, sve muškarce Jevreje su deportovali (neko je na ovom forumu postavio sjajne ali jako teške za gledanje fotografije na Kalemegdanu). Do kraja 1941. u razne logore odveli su i decu i žene.
Za mene je Jevrejska ulica bila i ostala najbliži komšiluk. Prozori mi gledaju na nju. Kao klinci smo išli u već pomenuti Dom kulture, koji smo zvali „buvara” i tu redovno gledali filmove u sali koju je zimi grejala bubnjara. Voleli smo da sedimo na balkonu 1. red i bacamo semenke na ono društvo dole. Bez semenki i drops bombona nije se mogao zamisliti bioskop. Ovom ulicom sam, sa kanisterom sa benzinom odlazio leti na Dunav, a sa reke smo se njom i vraćali jer je bila u hladu. Tu smo kod koradžije kupovali kore za pite i gibanice, pomagali slepima da pređu ulicu i vodili ih ka Domu slepih. Tu su mi stanovali drugovi...
I zato mi je drago za ove slike danas.
Da li postoje neki sigurniji podaci - koliko se sećam neko je spomenuo da je sinagoga (trebalo bi da je bila najstarija u Beogradu) srušena posle rata i na njenom mestu napravljeno - igralište?
Mnogo ste me obradovali danas sa lepim fotografijama. Vukoman sa onim mega, njemu svojstvenim, i Kasina sa Jevrejskom ulicom.
Ja se nisam mnogo raspitivao o ovoj ulici, sem ono što sam pročitao i čuo, a što svi na ovom forumu znaju. Dakle, tu su živeli Jevreji, sitni trgovci, uglavnom siromašni. I ne samo u Jevrejskoj ulici. Ceo potez, uokviren Dubrovačkom, Dunavskom, sada već nadasve poznatom Tadeuša Košćuškog i Dušanovom nastanjivali su, još od Turaka trgovci, dakle Jevreji Serdari, Cincari, Dubrovčani... verovatno sam neke izostavio. Radnjice su bile male, kao na Kasininim fotkama (ćumur za pegle:-), ništa slađe nisam video), i tako su životarili.
Na ovoj fotografiji, koja je poslednja na kojoj se još vidi sinagoga, vide se i velike kuće sa po pet spratova u Solunskoj ulici. Sliku su napravili Nemci posle prvog napada aviona, i tu su „oduvane” zgrade na samom početku Jevrejske, neke su izgorele.
Ceo Dorćol je ostao bez prozora, a dobar deo i bez krovova. Ljudi su ogluveli od detonacija. U sledećim napadima bukvalno je zbrisan ceo jevrejski kvart sa sinagogom u sredini.
(Bioskop „Dom kulture Braća Baruh“, današnji „Rex”, da ne bude zabune, nikad nije bio sinagoga).
Kad su Nemci okupirali Beograd, sve muškarce Jevreje su deportovali (neko je na ovom forumu postavio sjajne ali jako teške za gledanje fotografije na Kalemegdanu). Do kraja 1941. u razne logore odveli su i decu i žene.
Za mene je Jevrejska ulica bila i ostala najbliži komšiluk. Prozori mi gledaju na nju. Kao klinci smo išli u već pomenuti Dom kulture, koji smo zvali „buvara” i tu redovno gledali filmove u sali koju je zimi grejala bubnjara. Voleli smo da sedimo na balkonu 1. red i bacamo semenke na ono društvo dole. Bez semenki i drops bombona nije se mogao zamisliti bioskop. Ovom ulicom sam, sa kanisterom sa benzinom odlazio leti na Dunav, a sa reke smo se njom i vraćali jer je bila u hladu. Tu smo kod koradžije kupovali kore za pite i gibanice, pomagali slepima da pređu ulicu i vodili ih ka Domu slepih. Tu su mi stanovali drugovi...
I zato mi je drago za ove slike danas.
Da li postoje neki sigurniji podaci - koliko se sećam neko je spomenuo da je sinagoga (trebalo bi da je bila najstarija u Beogradu) srušena posle rata i na njenom mestu napravljeno - igralište?
Za mene je ovo nešto novo. Mada me ne bi iznenadilo. Igralište, ja mislim da još uvek postoji, a da li je sinagoga srušena tek posle rata ja ne znam. Ako neko zna bilo bi dobro da postavi neke podatke.
Ja se nisam mnogo raspitivao o ovoj ulici, sem ono što sam pročitao i čuo, a što svi na ovom forumu znaju. Dakle, tu su živeli Jevreji, sitni trgovci, uglavnom siromašni. I ne samo u Jevrejskoj ulici. Ceo potez, uokviren Dubrovačkom, Dunavskom, sada već nadasve poznatom Tadeuša Košćuškog i Dušanovom nastanjivali su, još od Turaka trgovci, dakle Jevreji Serdari, Cincari, Dubrovčani... verovatno sam neke izostavio. Radnjice su bile male, kao na Kasininim fotkama (ćumur za pegle:-), ništa slađe nisam video), i tako su životarili.
Na ovoj fotografiji, koja je poslednja na kojoj se još vidi sinagoga, vide se i velike kuće sa po pet spratova u Solunskoj ulici. Sliku su napravili Nemci posle prvog napada aviona, i tu su „oduvane” zgrade na samom početku Jevrejske, neke su izgorele.
Ceo Dorćol je ostao bez prozora, a dobar deo i bez krovova. Ljudi su ogluveli od detonacija. U sledećim napadima bukvalno je zbrisan ceo jevrejski kvart sa sinagogom u sredini.
(Bioskop „Dom kulture Braća Baruh“, današnji „Rex”, da ne bude zabune, nikad nije bio sinagoga).
Kad su Nemci okupirali Beograd, sve muškarce Jevreje su deportovali (neko je na ovom forumu postavio sjajne ali jako teške za gledanje fotografije na Kalemegdanu). Do kraja 1941. u razne logore odveli su i decu i žene.
Za mene je Jevrejska ulica bila i ostala najbliži komšiluk. Prozori mi gledaju na nju. Kao klinci smo išli u već pomenuti Dom kulture, koji smo zvali „buvara” i tu redovno gledali filmove u sali koju je zimi grejala bubnjara. Voleli smo da sedimo na balkonu 1. red i bacamo semenke na ono društvo dole. Bez semenki i drops bombona nije se mogao zamisliti bioskop. Ovom ulicom sam, sa kanisterom sa benzinom odlazio leti na Dunav, a sa reke smo se njom i vraćali jer je bila u hladu. Tu smo kod koradžije kupovali kore za pite i gibanice, pomagali slepima da pređu ulicu i vodili ih ka Domu slepih. Tu su mi stanovali drugovi...
I zato mi je drago za ove slike danas.
Ja se nisam mnogo raspitivao o ovoj ulici, sem ono što sam pročitao i čuo, a što svi na ovom forumu znaju. Dakle, tu su živeli Jevreji, sitni trgovci, uglavnom siromašni. I ne samo u Jevrejskoj ulici. Ceo potez, uokviren Dubrovačkom, Dunavskom, sada već nadasve poznatom Tadeuša Košćuškog i Dušanovom nastanjivali su, još od Turaka trgovci, dakle Jevreji Serdari, Cincari, Dubrovčani... verovatno sam neke izostavio. Radnjice su bile male, kao na Kasininim fotkama (ćumur za pegle:-), ništa slađe nisam video), i tako su životarili.
Na ovoj fotografiji, koja je poslednja na kojoj se još vidi sinagoga, vide se i velike kuće sa po pet spratova u Solunskoj ulici. Sliku su napravili Nemci posle prvog napada aviona, i tu su „oduvane” zgrade na samom početku Jevrejske, neke su izgorele.
Ceo Dorćol je ostao bez prozora, a dobar deo i bez krovova. Ljudi su ogluveli od detonacija. U sledećim napadima bukvalno je zbrisan ceo jevrejski kvart sa sinagogom u sredini.
(Bioskop „Dom kulture Braća Baruh“, današnji „Rex”, da ne bude zabune, nikad nije bio sinagoga).
Kad su Nemci okupirali Beograd, sve muškarce Jevreje su deportovali (neko je na ovom forumu postavio sjajne ali jako teške za gledanje fotografije na Kalemegdanu). Do kraja 1941. u razne logore odveli su i decu i žene.
Za mene je Jevrejska ulica bila i ostala najbliži komšiluk. Prozori mi gledaju na nju. Kao klinci smo išli u već pomenuti Dom kulture, koji smo zvali „buvara” i tu redovno gledali filmove u sali koju je zimi grejala bubnjara. Voleli smo da sedimo na balkonu 1. red i bacamo semenke na ono društvo dole. Bez semenki i drops bombona nije se mogao zamisliti bioskop. Ovom ulicom sam, sa kanisterom sa benzinom odlazio leti na Dunav, a sa reke smo se njom i vraćali jer je bila u hladu. Tu smo kod koradžije kupovali kore za pite i gibanice, pomagali slepima da pređu ulicu i vodili ih ka Domu slepih. Tu su mi stanovali drugovi...
I zato mi je drago za ove slike danas.
Da li postoje neki sigurniji podaci - koliko se sećam neko je spomenuo da je sinagoga (trebalo bi da je bila najstarija u Beogradu) srušena posle rata i na njenom mestu napravljeno - igralište?
Ja se nisam mnogo raspitivao o ovoj ulici, sem ono što sam pročitao i čuo, a što svi na ovom forumu znaju. Dakle, tu su živeli Jevreji, sitni trgovci, uglavnom siromašni. I ne samo u Jevrejskoj ulici. Ceo potez, uokviren Dubrovačkom, Dunavskom, sada već nadasve poznatom Tadeuša Košćuškog i Dušanovom nastanjivali su, još od Turaka trgovci, dakle Jevreji Serdari, Cincari, Dubrovčani... verovatno sam neke izostavio. Radnjice su bile male, kao na Kasininim fotkama (ćumur za pegle:-), ništa slađe nisam video), i tako su životarili.
Na ovoj fotografiji, koja je poslednja na kojoj se još vidi sinagoga, vide se i velike kuće sa po pet spratova u Solunskoj ulici. Sliku su napravili Nemci posle prvog napada aviona, i tu su „oduvane” zgrade na samom početku Jevrejske, neke su izgorele.
Ceo Dorćol je ostao bez prozora, a dobar deo i bez krovova. Ljudi su ogluveli od detonacija. U sledećim napadima bukvalno je zbrisan ceo jevrejski kvart sa sinagogom u sredini.
(Bioskop „Dom kulture Braća Baruh“, današnji „Rex”, da ne bude zabune, nikad nije bio sinagoga).
Kad su Nemci okupirali Beograd, sve muškarce Jevreje su deportovali (neko je na ovom forumu postavio sjajne ali jako teške za gledanje fotografije na Kalemegdanu). Do kraja 1941. u razne logore odveli su i decu i žene.
Za mene je Jevrejska ulica bila i ostala najbliži komšiluk. Prozori mi gledaju na nju. Kao klinci smo išli u već pomenuti Dom kulture, koji smo zvali „buvara” i tu redovno gledali filmove u sali koju je zimi grejala bubnjara. Voleli smo da sedimo na balkonu 1. red i bacamo semenke na ono društvo dole. Bez semenki i drops bombona nije se mogao zamisliti bioskop. Ovom ulicom sam, sa kanisterom sa benzinom odlazio leti na Dunav, a sa reke smo se njom i vraćali jer je bila u hladu. Tu smo kod koradžije kupovali kore za pite i gibanice, pomagali slepima da pređu ulicu i vodili ih ka Domu slepih. Tu su mi stanovali drugovi...
I zato mi je drago za ove slike danas.
Da li postoje neki sigurniji podaci - koliko se sećam neko je spomenuo da je sinagoga (trebalo bi da je bila najstarija u Beogradu) srušena posle rata i na njenom mestu napravljeno - igralište?
Za mene je ovo nešto novo. Mada me ne bi iznenadilo. Igralište, ja mislim da još uvek postoji, a da li je sinagoga srušena tek posle rata ja ne znam. Ako neko zna bilo bi dobro da postavi neke podatke.
BELGRADE SCENE FROM THE RESTAURANT 1925-40.
Kasina, htedoh da te upitam - da li je "delcampe" aukcijski sajt? Ako jeste, da li je ova licitacija bila tu skoro ili je ovo bilo već poodavno...
... sajt je aukcijski, razglednica trenutno u ponudi - samo nemo da se koljemo 8) ...
BELGRADE SCENE FROM THE RESTAURANT 1925-40.
Kasina, htedoh da te upitam - da li je "delcampe" aukcijski sajt? Ako jeste, da li je ova licitacija bila tu skoro ili je ovo bilo već poodavno...
... sajt je aukcijski, razglednica trenutno u ponudi - samo nemo da se koljemo 8) ...
Kasina, poslao sam ti poruku na PP...
Ne se koljemo...
BELGRADE SCENE FROM THE RESTAURANT 1925-40.
Ovi prozori su mi nešto poznati... Možda se neko doseti koja je ovo kafana prema tome.
"Нови Београд" у Макензијевој.
... svaka čast :) ... prvo sam mislio da se zezaš, znamo već zbog koga, a kad sam pogledao, imao sam šta da vidim :O ...
BELGRADE SCENE FROM THE RESTAURANT 1925-40.
Ovi prozori su mi nešto poznati... Možda se neko doseti koja je ovo kafana prema tome.
"Нови Београд" у Макензијевој.
... svaka čast :) ... prvo sam mislio da se zezaš, znamo već zbog koga, a kad sam pogledao, imao sam šta da vidim :O ...
Da nije to ona Makenzijeva na Čuburi?