Крунска? Личи на Милоша великог али ме збуњује дрворед по средини. А и Крунска ми се чини шира него што је овде приказана половина улице.
Лепо сам их ТАМО замолио да кажу мало прецизније од Предграђе где је ово снимљено за време окупације 1941-44. Чекао сам десетак дана па ми дојадило. Овде има форензичара способних да то одгонетну. Мени је ово у једном моменту личило на највиши део у то време већ расељене Јатаган мале, одмах испод Клиничког центра. Али ако је предграђе, ко зна где је!!!!
И ово је ОДАНДЕ и чекао сам 10 дана на прецизнији одговор где је снимљено. Ова зидано-жичана ограда ме неодољиво асоцира на данашњи Градски Завод за јавно здравље тј. на ограду у делу Бул. деспота Стефана између Џорџа Вашингтона ("Баније" и Палмотићеве). Чак у позадини један мушкарац као да носи бели докторски мантил (мислим да није кишни јер су све жене релативно лагано обучене) и све или скоро све имају плетене корпе. Занимљиво је да су остала лица све жене и то ни једна није обучена "по варошки". Делује као нека посета болесницима у болници или некој изолацији али је улаз у објекат забрањен. У даљини, изнад дрвећа види се врх неког објекта (димњак?) а на другој страни улице је дрвена тараба, помало као да је "попустила" и нахерила се. Форензичари, имате реч! Ах, да: и ово је из времена окупације.
... e vako je to bilo ... Karaburci, amebe, a posle znate već redosled 8) ...
Aрхеолошко налазиште прaисторијска Карабурма
Приликом изградње нове Карабурме, вршена су систематска заштитна ископавања која су дала значајне резултате за проучавање праисторије Београда, ширег подручја Подунавља и Паноније. Откопано је око 100 гробова спаљених покојника, из доба келтског латена. Осим тога, откривено је 230 гробова из бронзаног доба, као и насеља из неолитског, бронзаног и гвозденог доба. Широк дијапазон праисторијских култура на тако уском терену веома је ретка појава на нашим налазиштима. Први налази из око стотину спаљених гробова везују се за Сингидунум и представљају за сада најбогатију колекцију келтске провенијенције сакупљену на једном месту, јединствену у средњој Европи. Некропола од 230 гробова највећа је, до сада откривена, на подручју Београда. Бројне урне и предмети од метала чине базу за проучавање материјалне и духовне културе бронзанодопских култура нашег тла. Један од најважнијих и до сада недовољно истражених делова Праисторијске Карабурме представљају насеља из разних временских фаза, од којих најстарије припада баденској и салкуца култури.
Karaburma arheoloska iskopavanja-sonde
На велику жалост М.З. и још понеког, морам констатовати да је све што је Касина изрекао тачно. Чак шта више, по неким ауторима, на данашњем гребену изнад Саве и Дунава у време Келта није било никаквог насеља. Келтско насеље је било на подручју Карабурме а доказ за то су управо гробни налази јер се сахрањивање никад не врши далеко од насеља. На подручју Калемегдана и Теразијског гребена нема никаквих Келтских налаза, а нема ни логике да два насеља буду тако географски близу у време кад је Европа била (по данашњим мерилима) ретко насељена. Најстарији налази на Калемегдану и околини су из римског доба, а назив римског Београда упућује на карабурске Келте као најстарије београђане. Невероватно, али Чубурци нису најстарији београђани, они су анектирани много, много касније кад су били ослобођени од Макензија (заправо Мек-Кензија).
Најстарији Београђани живели су у пећинама на Чукаричкој падини пре око 40.000 година.
На простору Београдске тврђаве трагови насеља пронађени су на простору Зиндан-капије и потичу из млађег каменог доба - пре неких 10 - 20 хиљада година.
На седници одржаној у ЦК било је речи и о насељавању Келта на ове просторе и тада је истакнуто да су се Келти бавили радиестезијом тако да су насеља подизали тамо где су била позитивна зрачења. Међутим, због ометања састанка од стране чубурске делегације том приликом није речено и то да су Келти били опрезни тако да никада насеља нису подизали на истакнутим и из далека видљивим тачкама какав је гребен изнад ушћа Саве у Дунав, већ мало повученије - по могућству у некој шуми, али увек у близини реке. Такав је био случај и са нашим Сингима који су подигли насеље на простору данашње Карабурме, мада није искључено да су имали истурену осматрачницу-стражару на простору Горњег града Тврђаве како би на време приметили да ли им долазе гости.
Узгред, и назив "Сава" је келтског порекла и значи "дугачка река".
Добро јутро и пријатан дан!
Ma ljudi, sve ste u pravu! Slažem se! Ja se samo uplašio za KKcino poreklo!? Uprkos svemu, taj đavo nije tako crn kako se predstavlja!
... posto si opako opasan :steve: ... istu sam lagerovo da ponovim, špijaš me, a ... neodoljiva u svakom pogledu - jedna od mojih favorita za The best of ... a bliži se kraj stare, nije greda da tako nešto i ponovimo - KaraResavac, ne shvataj ovaj predlog preozbiljno 8) ...
Морам и ја да се убацим коментаром, иначе бих пукао. Од свега ми се на овој фотографији (која је већ виђена раније) допада то што ми је помало чудна и та чудноватост ми на први поглед пада у очи. А кад сам мало боље почео да разгледам допада ми се атмосфера измаглице у позадини појачана селективним коришћењем дубинске оштрине што се код модерних дигиталних фото апарата не може постићи без дораде у компјутеру (руку на срце, у 19. веку је савршена оштрина била идеал свих фотографа, вероватно зато што је била недостижна). Елем, необично ми је то да је позадина лево од овог киоска (типичног за 1960-те године и какве су користили "Дуван", Лутрија и "Штампа") ипак мало мутнија него десно од киоска.или ми се то само чини због оштрог контраста тамног грмља на светлом "белгијанцу". Ако је то само утисак, чињеница да је ово лоше намештена фотографија а никако спонтана, квари ми целокупни утисак. Погледајте сенке које баца киоск а још више сенке ове госпођице. Никакво улично осветљење а ни фарови возила у пролазу не праве овако оштру сенку (овде је некад тротоар био широк и фарови аутомобила ипак не долазе у обзир). Очигледно је овде у питању коришћење два рефлектора или синхронизована блица под правим углом са релативно блиског растојања без дифузора па су сенке оштре. У фотографији се ове "укрштене" сенке сматрају почетничким грешкама па макар их и мајстори правили.
Ја рекох, а ви сад удрите по мени.
Ekspertiza o ovoj fotografiji me prijatno iznenadila. Ja sam je doduše malo frizirao (popravio perspektivu, obrisao fleke i belu vertikalnu liniju sasvim levo). Bio sam zadovoljan sa maglovitom atmosferom kasne beogradske jeseni, koju sam nekada toliko volio.
Vertikalna bela linija rešava zagonetku - ona je nastala na filmu u projektoru!
Zajedno sa ukrštenim svetlima reflektora postaje jasno, da se radi o postavljenoj sceni -
devojka, deluje malo ukočeno, čeka na momka...ali i ovaj put je Kasina ostao kod njegovog kompjutera!
Svaka fotografija laže, važna je njena emocionalna istinitost! Ali to je druga tema, koja zaslužuje posebni esej.
P.S. Kadriranje scene podseća me na rukopis Aleksandra Petkovića, koji je 1963. snimao za Aleksandra Petrovića film "Dani".
Ni budućnost nije više to, šta je nekad bila! - Karl Valentin.
Крунска? Личи на Милоша великог али ме збуњује дрворед по средини. А и Крунска ми се чини шира него што је овде приказана половина улице.
Лепо сам их ТАМО замолио да кажу мало прецизније од Предграђе где је ово снимљено за време окупације 1941-44. Чекао сам десетак дана па ми дојадило. Овде има форензичара способних да то одгонетну. Мени је ово у једном моменту личило на највиши део у то време већ расељене Јатаган мале, одмах испод Клиничког центра. Али ако је предграђе, ко зна где је!!!!
И ово је ОДАНДЕ и чекао сам 10 дана на прецизнији одговор где је снимљено. Ова зидано-жичана ограда ме неодољиво асоцира на данашњи Градски Завод за јавно здравље тј. на ограду у делу Бул. деспота Стефана између Џорџа Вашингтона ("Баније" и Палмотићеве). Чак у позадини један мушкарац као да носи бели докторски мантил (мислим да није кишни јер су све жене релативно лагано обучене) и све или скоро све имају плетене корпе. Занимљиво је да су остала лица све жене и то ни једна није обучена "по варошки". Делује као нека посета болесницима у болници или некој изолацији али је улаз у објекат забрањен. У даљини, изнад дрвећа види се врх неког објекта (димњак?) а на другој страни улице је дрвена тараба, помало као да је "попустила" и нахерила се. Форензичари, имате реч! Ах, да: и ово је из времена окупације.
Prva fotografija je Jeremijina , zasigurno iz Kneza Miloše, u daljini se vidi kupola zgrade ministarstva-
Крунска? Личи на Милоша великог али ме збуњује дрворед по средини. А и Крунска ми се чини шира него што је овде приказана половина улице.
И мене помало збуњује овај дрворед - међутим, пред нама се јасно види Теокаревићева вила у Кнеза Милоша (и купола Министарства шума и руда, пољопривреде и вода)...
Крунска? Личи на Милоша великог али ме збуњује дрворед по средини. А и Крунска ми се чини шира него што је овде приказана половина улице.
И мене помало збуњује овај дрворед - међутим, пред нама се јасно види Теокаревићева вила у Кнеза Милоша (и купола Министарства шума и руда, пољопривреде и вода)...
... bio je nekad dvostruki drvored u Miloša Velikog, ako se ne varam, u nekim delima i trostruki ... nema dileme - Kodža himself :)...
Крунска? Личи на Милоша великог али ме збуњује дрворед по средини. А и Крунска ми се чини шира него што је овде приказана половина улице.
Лепо сам их ТАМО замолио да кажу мало прецизније од Предграђе где је ово снимљено за време окупације 1941-44. Чекао сам десетак дана па ми дојадило. Овде има форензичара способних да то одгонетну. Мени је ово у једном моменту личило на највиши део у то време већ расељене Јатаган мале, одмах испод Клиничког центра. Али ако је предграђе, ко зна где је!!!!
И ово је ОДАНДЕ и чекао сам 10 дана на прецизнији одговор где је снимљено. Ова зидано-жичана ограда ме неодољиво асоцира на данашњи Градски Завод за јавно здравље тј. на ограду у делу Бул. деспота Стефана између Џорџа Вашингтона ("Баније" и Палмотићеве). Чак у позадини један мушкарац као да носи бели докторски мантил (мислим да није кишни јер су све жене релативно лагано обучене) и све или скоро све имају плетене корпе. Занимљиво је да су остала лица све жене и то ни једна није обучена "по варошки". Делује као нека посета болесницима у болници или некој изолацији али је улаз у објекат забрањен. У даљини, изнад дрвећа види се врх неког објекта (димњак?) а на другој страни улице је дрвена тараба, помало као да је "попустила" и нахерила се. Форензичари, имате реч! Ах, да: и ово је из времена окупације.
Aрхеолошко налазиште прaисторијска Карабурма
Karaburma arheoloska iskopavanja-sonde
На велику жалост М.З. и још понеког, морам констатовати да је све што је Касина изрекао тачно. Чак шта више, по неким ауторима, на данашњем гребену изнад Саве и Дунава у време Келта није било никаквог насеља. Келтско насеље је било на подручју Карабурме а доказ за то су управо гробни налази јер се сахрањивање никад не врши далеко од насеља. На подручју Калемегдана и Теразијског гребена нема никаквих Келтских налаза, а нема ни логике да два насеља буду тако географски близу у време кад је Европа била (по данашњим мерилима) ретко насељена. Најстарији налази на Калемегдану и околини су из римског доба, а назив римског Београда упућује на карабурске Келте као најстарије београђане. Невероватно, али Чубурци нису најстарији београђани, они су анектирани много, много касније кад су били ослобођени од Макензија (заправо Мек-Кензија).
Најстарији Београђани живели су у пећинама на Чукаричкој падини пре око 40.000 година.
На простору Београдске тврђаве трагови насеља пронађени су на простору Зиндан-капије и потичу из млађег каменог доба - пре неких 10 - 20 хиљада година.
На седници одржаној у ЦК било је речи и о насељавању Келта на ове просторе и тада је истакнуто да су се Келти бавили радиестезијом тако да су насеља подизали тамо где су била позитивна зрачења. Међутим, због ометања састанка од стране чубурске делегације том приликом није речено и то да су Келти били опрезни тако да никада насеља нису подизали на истакнутим и из далека видљивим тачкама какав је гребен изнад ушћа Саве у Дунав, већ мало повученије - по могућству у некој шуми, али увек у близини реке. Такав је био случај и са нашим Сингима који су подигли насеље на простору данашње Карабурме, мада није искључено да су имали истурену осматрачницу-стражару на простору Горњег града Тврђаве како би на време приметили да ли им долазе гости.
Узгред, и назив "Сава" је келтског порекла и значи "дугачка река".
Добро јутро и пријатан дан!
Ma ljudi, sve ste u pravu! Slažem se! Ja se samo uplašio za KKcino poreklo!? Uprkos svemu, taj đavo nije tako crn kako se predstavlja!
Neodoljiva, zar ne?
... posto si opako opasan :steve: ... istu sam lagerovo da ponovim, špijaš me, a ... neodoljiva u svakom pogledu - jedna od mojih favorita za The best of ... a bliži se kraj stare, nije greda da tako nešto i ponovimo - KaraResavac, ne shvataj ovaj predlog preozbiljno 8) ...
Ја рекох, а ви сад удрите по мени.
Ekspertiza o ovoj fotografiji me prijatno iznenadila. Ja sam je doduše malo frizirao (popravio perspektivu, obrisao fleke i belu vertikalnu liniju sasvim levo). Bio sam zadovoljan sa maglovitom atmosferom kasne beogradske jeseni, koju sam nekada toliko volio.
Vertikalna bela linija rešava zagonetku - ona je nastala na filmu u projektoru!
Zajedno sa ukrštenim svetlima reflektora postaje jasno, da se radi o postavljenoj sceni -
devojka, deluje malo ukočeno, čeka na momka...ali i ovaj put je Kasina ostao kod njegovog kompjutera!
Svaka fotografija laže, važna je njena emocionalna istinitost! Ali to je druga tema, koja zaslužuje posebni esej.
P.S. Kadriranje scene podseća me na rukopis Aleksandra Petkovića, koji je 1963. snimao za Aleksandra Petrovića film "Dani".
Gde su se održavale sajamske izložbe pre 1937?te=mz]
Крунска? Личи на Милоша великог али ме збуњује дрворед по средини. А и Крунска ми се чини шира него што је овде приказана половина улице.
Лепо сам их ТАМО замолио да кажу мало прецизније од Предграђе где је ово снимљено за време окупације 1941-44. Чекао сам десетак дана па ми дојадило. Овде има форензичара способних да то одгонетну. Мени је ово у једном моменту личило на највиши део у то време већ расељене Јатаган мале, одмах испод Клиничког центра. Али ако је предграђе, ко зна где је!!!!
И ово је ОДАНДЕ и чекао сам 10 дана на прецизнији одговор где је снимљено. Ова зидано-жичана ограда ме неодољиво асоцира на данашњи Градски Завод за јавно здравље тј. на ограду у делу Бул. деспота Стефана између Џорџа Вашингтона ("Баније" и Палмотићеве). Чак у позадини један мушкарац као да носи бели докторски мантил (мислим да није кишни јер су све жене релативно лагано обучене) и све или скоро све имају плетене корпе. Занимљиво је да су остала лица све жене и то ни једна није обучена "по варошки". Делује као нека посета болесницима у болници или некој изолацији али је улаз у објекат забрањен. У даљини, изнад дрвећа види се врх неког објекта (димњак?) а на другој страни улице је дрвена тараба, помало као да је "попустила" и нахерила се. Форензичари, имате реч! Ах, да: и ово је из времена окупације.
Ivcuz, ja sam mačkar u pravom smislu! Što zanči da ne slušam Per Ginta I ivu Robića, kao ni Katarinu Valente, sa mačkama
+1
Isto takođe.
Молим вас да пазите шта пишете. Ми маце смо јако осетљиве. Мрррррр
Крунска? Личи на Милоша великог али ме збуњује дрворед по средини. А и Крунска ми се чини шира него што је овде приказана половина улице.
Drvored nije na sredini, vec je dvostruki drvored sa obe (?) strane ulice. Ovo sto se vidi nije kolovoz. Bar ne glavni.
Крунска? Личи на Милоша великог али ме збуњује дрворед по средини. А и Крунска ми се чини шира него што је овде приказана половина улице.
И мене помало збуњује овај дрворед - међутим, пред нама се јасно види Теокаревићева вила у Кнеза Милоша (и купола Министарства шума и руда, пољопривреде и вода)...
Крунска? Личи на Милоша великог али ме збуњује дрворед по средини. А и Крунска ми се чини шира него што је овде приказана половина улице.
И мене помало збуњује овај дрворед - међутим, пред нама се јасно види Теокаревићева вила у Кнеза Милоша (и купола Министарства шума и руда, пољопривреде и вода)...
... bio je nekad dvostruki drvored u Miloša Velikog, ako se ne varam, u nekim delima i trostruki ... nema dileme - Kodža himself :)...