"Као да рушења није било доста и као да у рату нема пречих ствари од урбанистичког дотеривања града, власт је убрзо по бомбардовању решила да изврши проширење коловоза и померање троторара на парној страни Дечанске довођењем зграда на регулациону линију, што је донело и грађевинске жртве. Тако је требало срушити готово целу зграду у броју 10, на углу са Нушићевом, који је некада користила продавница аутомобила Неш, а у коме су се сада, 1942. године, налазили апотека и инсталатерска радња за водовод и канализацију. План реконструкције смањене зграде и кафане Аквариум, бивше Руске круне, приказан је на следећем цртежу:

И поред отпора власника Арсенија Фотирића и погођених закупаца локала, власт је била чврста и вишак преко регулационе линије срушен је у пролеће 1942. године о трошку самих власника, а коловоз проширен. Власника Фотирића, бившег народног посланика који се налазио у заробљеништву, заступала је супруга.

Такви потези говоре да приче о изградњи нове велелепне Дечанске улице нису представљале тек пропаганду окупационих власти, већ да је било и истине. Лист Српски народ писао је августа 1942. године: “Нова Дечанска улица биће једна од најпространијих улица Београда, нешто мало ужа од Александрове. Питање нових околних зграда... препушта се приватној иницијативи сопственика плацева, односно будућих кућа које ће се ту изградити.” И заиста, неки су, као већ поменути Симићи и Сотировићи и током окупације скупљали папире ради градње великих зграда у Дечанској."