Трећи излог ме је привлачио због чињенице да сам са оцем долазио у ту радњу кад год би нешто купили у центру попут ципела, панталона итд. (куповине које сам мрзео и биле ми кулук пошто је мој отац био врло избирљив кад је квалитет у питању). Реч је о посластичарници које више нема а налазила се у Македонској, преко пута кафане "Зора" а поред продавнице капа и шешира. Продавница капа и шешира је опстала још дуго, а "моја" посластичарница је нестала приликом изградње зграде осигуравајућег друштва. на крају, кад су ме већ ухватиле ове сентиш успомене, сетио сам се једног детаља одмах ту поред "Зоре" а на месту данашњег "Стакленца". Ту је било једно дугачко двориште са високим зидом према парку. Дуж тог зида био је низ барака - продавница (мислим чак и једна ПКБ са виршлама) али је улаз у двориште био кроз капију у Македонској. Капија је била од металне решетке а у дворишту стаза од беле ризле дуж које су били разапети различити шатори. Поред стазе су биле ниске светиљке које су увече помало романтично осветљавале овај "камп" у коме ми се чини чак да је био један плитки базен са водом оивичен камењем. Као дете бих увек увече застао пред затвореном капијом и гледао овај призор опчињен његовом необичношћу. Никад нисам питао родитеље шта та група шатора представља и никад нисам сазнао шта је ту било.