Delikatesna prodavnica u Knezu. Ja se tada još nisam rodio, ali i kasnije je bila slična. Ja sam kao klinac blejao u one voziće koji su pičili iza izloga američke čitaonice oko Božića i Nove godine. Mogao sam ceo dan da ih gledam.
Као мали, али на станици 13-тице, данашње линије 31, код ''Москве'' буљио сам и буквално испијао онај некадашњи мали излог играчака, до апотеке.
Да бих му пришао морао сам да скочим на неки степеник, мени малом доста висок, ''одобрење'' да гледам играчке зависило је од тога када ће аутобус да наиђе ...
Понекад сам и плакао јер је 13-тица сувише брзо наишла па се нисам сит излога ни нагледао...
Али мислим да сам као мали највише плакао кад је Звезда изгубила од Борусије у финалу купа УЕФА, и поред оног Шестићевог гола...
Ulica Dr. Subotića Starijeg - Dekanat Medicinskog fakulteta - letnja pauza 1969.
Од како су постављене бисте оснивача Медицинског факултета испред деканата, увек ме увесељава натпис испод попрсја др Суботића који се по том натпису презива "Субботић"
Prijatelji, da li je neko čuo nešto o knjizi "Odbrana Beograda 1914-1915" Mihaila Živkovića? Vidim da je na nekoj internet aukciji pa se pitam da li da uzimam, vredi li ili mi neće reći ništa novo?
Delikatesna prodavnica u Knezu. Ja se tada još nisam rodio, ali i kasnije je bila slična. Ja sam kao klinac blejao u one voziće koji su pičili iza izloga američke čitaonice oko Božića i Nove godine. Mogao sam ceo dan da ih gledam.
Као мали, али на станици 13-тице, данашње линије 31, код ''Москве'' буљио сам и буквално испијао онај некадашњи мали излог играчака, до апотеке.
Да бих му пришао морао сам да скочим на неки степеник, мени малом доста висок, ''одобрење'' да гледам играчке зависило је од тога када ће аутобус да наиђе ...
Понекад сам и плакао јер је 13-тица сувише брзо наишла па се нисам сит излога ни нагледао...
Али мислим да сам као мали највише плакао кад је Звезда изгубила од Борусије у финалу купа УЕФА, и поред оног Шестићевог гола...
Ту, на Теразијама, поред апотеке дуго су биле играчке. Већ сам био "матор коњ" кад сам ујутро рано чекао управо "31" да бих отишао на посао 1980-их година а из излога ме изазовно гледала кутија модела за склапање авиона ЈАК и велика кутија са деловима бојног брода "Ришеље". А као дете су ме привлачила 3 излога: у Призренској, негде између "Теразијског парка" (или боље речено "Подтеразијског" ) и Рељине била је ваљда нека туристичка агенција са прелепим великим моделом аутобуса у излогу, оних аутобуса што су имали гепек на крову и лествице са задње стране (али без хаубе напред). Када би смо ту пролазили, моји родитељи би ме једва одвојили од излога. Други омиљени излог био је излог агенције ЈЖ на углу Гаврила Принципа и Милована Миловановића. Ту је, иза стакла био (чини ми се до пре десетак година) леп модел мини железнице са све брдима, тунелима, железничком станицом, па је ту било и једно мало језерце. Кад сам ја био дете, тај модел је чак и радио, прилично редовно. Наравно да су ме и одатле једва родитељи одвајали . Трећи излог ме је привлачио због чињенице да сам са оцем долазио у ту радњу кад год би нешто купили у центру попут ципела, панталона итд. (куповине које сам мрзео и биле ми кулук пошто је мој отац био врло избирљив кад је квалитет у питању). Реч је о посластичарници које више нема а налазила се у Македонској, преко пута кафане "Зора" а поред продавнице капа и шешира. Продавница капа и шешира је опстала још дуго, а "моја" посластичарница је нестала приликом изградње зграде осигуравајућег друштва. на крају, кад су ме већ ухватиле ове сентиш успомене, сетио сам се једног детаља одмах ту поред "Зоре" а на месту данашњег "Стакленца". Ту је било једно дугачко двориште са високим зидом према парку. Дуж тог зида био је низ барака - продавница (мислим чак и једна ПКБ са виршлама) али је улаз у двориште био кроз капију у Македонској. Капија је била од металне решетке а у дворишту стаза од беле ризле дуж које су били разапети различити шатори. Поред стазе су биле ниске светиљке које су увече помало романтично осветљавале овај "камп" у коме ми се чини чак да је био један плитки базен са водом оивичен камењем. Као дете бих увек увече застао пред затвореном капијом и гледао овај призор опчињен његовом необичношћу. Никад нисам питао родитеље шта та група шатора представља и никад нисам сазнао шта је ту било.
Ух, ала сам се расписао, почела је да ме мучи меланхолија. Бежим, знате да будете погубни по душу.
Ulica Dr. Subotića Starijeg - Dekanat Medicinskog fakulteta - letnja pauza 1969.
Од како су постављене бисте оснивача Медицинског факултета испред деканата, увек ме увесељава натпис испод попрсја др Суботића који се по том натпису презива "Субботић"
To nije greška. I Jovan Subotić, pisac i političar, se tako potpisivao. Moram da priznam da mi nije jasno zašto. Samo razlikovanja radi? Neke latinske pretenzije?
1938. g. Pedeset godina mature.
Tirke - Moša - Crnko...a na to i dr. Andrejka, ne znaš šta te čeka! Samo će da zeleno zijaš. Diži rukice i nogice od baleta! Idi u Barandu!
Zalud se mučite sa nemačkim grobljem i piramidom. Ta groblja se zapostavljaju i nestaju. Retka opstaju!
Без ове, по ко зна који пут приказане, ништа не би било исто... :bigsmile:
Као мали, али на станици 13-тице, данашње линије 31, код ''Москве'' буљио сам и буквално испијао онај некадашњи мали излог играчака, до апотеке.
Да бих му пришао морао сам да скочим на неки степеник, мени малом доста висок, ''одобрење'' да гледам играчке зависило је од тога када ће аутобус да наиђе ...
Понекад сам и плакао јер је 13-тица сувише брзо наишла па се нисам сит излога ни нагледао...
Али мислим да сам као мали највише плакао кад је Звезда изгубила од Борусије у финалу купа УЕФА, и поред оног Шестићевог гола...
Ulica Dr. Subotića Starijeg - Dekanat Medicinskog fakulteta - letnja pauza 1969.
Од како су постављене бисте оснивача Медицинског факултета испред деканата, увек ме увесељава натпис испод попрсја др Суботића који се по том натпису презива "Субботић"
Tirke - Moša - Crnko...a na to i dr. Andrejka, ne znaš šta te čeka! Samo će da zeleno zijaš. Diži rukice i nogice od baleta! Idi u Barandu!
... e nemo da mi se zaklanjaš iza veličina - pazi ovo ... napravili Čuburu u Barandi od Knaufa - od sad si skraćeno samo KČBK ...:bigsmile: ...
Hvala!
Као мали, али на станици 13-тице, данашње линије 31, код ''Москве'' буљио сам и буквално испијао онај некадашњи мали излог играчака, до апотеке.
Да бих му пришао морао сам да скочим на неки степеник, мени малом доста висок, ''одобрење'' да гледам играчке зависило је од тога када ће аутобус да наиђе ...
Понекад сам и плакао јер је 13-тица сувише брзо наишла па се нисам сит излога ни нагледао...
Али мислим да сам као мали највише плакао кад је Звезда изгубила од Борусије у финалу купа УЕФА, и поред оног Шестићевог гола...
Ту, на Теразијама, поред апотеке дуго су биле играчке. Већ сам био "матор коњ" кад сам ујутро рано чекао управо "31" да бих отишао на посао 1980-их година а из излога ме изазовно гледала кутија модела за склапање авиона ЈАК и велика кутија са деловима бојног брода "Ришеље". А као дете су ме привлачила 3 излога: у Призренској, негде између "Теразијског парка" (или боље речено "Подтеразијског"
) и Рељине била је ваљда нека туристичка агенција са прелепим великим моделом аутобуса у излогу, оних аутобуса што су имали гепек на крову и лествице са задње стране (али без хаубе напред). Када би смо ту пролазили, моји родитељи би ме једва одвојили од излога. Други омиљени излог био је излог агенције ЈЖ на углу Гаврила Принципа и Милована Миловановића. Ту је, иза стакла био (чини ми се до пре десетак година) леп модел мини железнице са све брдима, тунелима, железничком станицом, па је ту било и једно мало језерце. Кад сам ја био дете, тај модел је чак и радио, прилично редовно. Наравно да су ме и одатле једва родитељи одвајали 
. Трећи излог ме је привлачио због чињенице да сам са оцем долазио у ту радњу кад год би нешто купили у центру попут ципела, панталона итд. (куповине које сам мрзео и биле ми кулук пошто је мој отац био врло избирљив кад је квалитет у питању). Реч је о посластичарници које више нема а налазила се у Македонској, преко пута кафане "Зора" а поред продавнице капа и шешира. Продавница капа и шешира је опстала још дуго, а "моја" посластичарница је нестала приликом изградње зграде осигуравајућег друштва. на крају, кад су ме већ ухватиле ове сентиш успомене, сетио сам се једног детаља одмах ту поред "Зоре" а на месту данашњег "Стакленца". Ту је било једно дугачко двориште са високим зидом према парку. Дуж тог зида био је низ барака - продавница (мислим чак и једна ПКБ са виршлама) али је улаз у двориште био кроз капију у Македонској. Капија је била од металне решетке а у дворишту стаза од беле ризле дуж које су били разапети различити шатори. Поред стазе су биле ниске светиљке које су увече помало романтично осветљавале овај "камп" у коме ми се чини чак да је био један плитки базен са водом оивичен камењем. Као дете бих увек увече застао пред затвореном капијом и гледао овај призор опчињен његовом необичношћу. Никад нисам питао родитеље шта та група шатора представља и никад нисам сазнао шта је ту било.
Ух, ала сам се расписао, почела је да ме мучи меланхолија. Бежим, знате да будете погубни по душу.
Ulica Dr. Subotića Starijeg - Dekanat Medicinskog fakulteta - letnja pauza 1969.
Од како су постављене бисте оснивача Медицинског факултета испред деканата, увек ме увесељава натпис испод попрсја др Суботића који се по том натпису презива "Субботић"
To nije greška. I Jovan Subotić, pisac i političar, se tako potpisivao. Moram da priznam da mi nije jasno zašto. Samo razlikovanja radi? Neke latinske pretenzije?