Аеропут (незгодно за вокатив), хвала на овој интерпретацији аустријских слика, овај блок поменух због ове слике коју сам више пута које-куда постављао, оригинално је била на неком треду ФБ-а:
Поздрав свима на форуму. Веома је интересантан, покушавам да прочитам што више онога о чему сте писали до сада..
Заинтригирала ме је фотографија базена, видим да вам је непознаница. Ја сам одрастао у блоку 1, одлазили смо на купање на базен скоро до краја седамдесетих, фотографија која је овде постављена снимљена је сигурно после 1972, у позадини се види блок 33 који је дефинитивно завршен 1972, а изградња је почела 1969 године. На фотографији се вид бетонска конструкција зграде у блоку 34 која је грађена доста касније, нешто пре изградње Генексове куле. Базен се звао ,,4 јул'' . Надам се да ћете установити када је изграђен. Иначе димензије су му биле 25х12,5 и имао је дубљи део за скакање оријентисан ка Сави , као што сте установили посматрањем снимака. Видим да се позивате на Зорана Милера, он би евентуално могао да зна нешто о изградњи базена, а ја ћу се распитати код аутора књигеа Тајна Новог Београда ; Зорана Николића који је такође бивши извиђач као и моја маленкост....Још један поздрав свима на овим прелепим страницама....
Dobrodošao Lale! Ako možeš da razmrsiš ovu misteriju nastanka bazena, postaćeš još jedan dragocen učesnik forumaš.
Nije nam trenutno tu šef protokola, niti njegov putujući zamenik, (obojica Karaburmanci) nešto su se zamantali sa glavoboljama oko slava pa ih treba razumeti...znog toga, eto, Ulični i moja malenkost , ćista srca te dočekujemo!
Оне четири четвороспратнице на слици десно позади у блоку 33 су сазидане 1967. године (зову их генералице). Виде се и на зеленој Касининој слици са претходне стране (прелазак преко ауто пута улице Омладинских бригада). Сада су у сенци оне две куле које је Душко Радовић прозвао "силосима за кошаву".
А ово није у реду : одем на дан и по и сачека ме 14 нових страница! Чим човек окрене леђа... Како ли је тек јадним новајлијама, као Лалету (), од којих очекујемо да све прочитају и запамте, а онда их грдимо чим нешто не знају. Није у реду.
...Lale, dobrodošao :) ... baš je tako ko što veli Traveler, prema tome - samo polako i bez uzbuđavanje . 8) ..
... Bravo Vukomane ! :)... Evo Ti zlatna ! ... Svetsko prvenstvo u plivanju, vaterpolu, skokovima u vodu i umetničkom plivanju ...
Која су то времена била!!!!! Кад је одржаван Први ФИНА куп у Београду, мислим септембра 1973., често сам био у Београдској улици где ми је становао један друг. У та прекомпјутерска времена смо, како то доликује младим момцима и како је то онда било нормално, излазили из својих станова у разне авантуре. Већина такмичара је била смештена у "Славији" па су многи користили лепо, топло време и онако у тренеркама, патикама и са идентификационим картицама на грудима ишли пешке од Таша до хотела. Данас је то скоро незамисливо. Сећам се да смо једно вече, око 7-8 сати изашли "у град" (тако је то онда било, враћали смо се до поноћи па и пре, у време кад данас млади излазе "у живот") и у Београдској (Бориса Кидрича), између Његошеве и Крунске (Пролетерских бригада) "налетимо" на две такмичарке. Добацимо им две-три речи и заподенемо разговор (сви такмичари које смо у та времена зауставили и разговарали били су љубазни и орни за разговор), понудимо се као типични млади београдски џентлмени да их отпратимо до хотела, на шта су се захвалиле и рекле да није потребно .... У разговору сам 2-3 пута бацио поглед на идентификацију једне од тих девојака и упамтио име и презиме: Тереза Андерсен, репрезентативка САД. Кад смо се растали, ми одемо а где другде него на лепињу са кајмаком и пиво у Скадарлију, па свако на своју страну. Сутрадан, читајући новине, на спортским странама прочитам вест да је претходног дана репрезентативка САД у уметничком пливању Тереза Андерсен освојила златну медаљу у категорији појединачних такмичарки. Укупно је освојила 3 златне медаље: појединачно, парови и тимски.
Таква су то времена била. Могли сте да сретнете на улици светског првака или првакињу у спортској опреми пола сата по уручењу златне медаље. И ни један инцидент није забележен за време такмичења.
1948 italy yugoslavia
Поздрав свима на форуму. Веома је интересантан, покушавам да прочитам што више онога о чему сте писали до сада..
Заинтригирала ме је фотографија базена, видим да вам је непознаница. Ја сам одрастао у блоку 1, одлазили смо на купање на базен скоро до краја седамдесетих, фотографија која је овде постављена снимљена је сигурно после 1972, у позадини се види блок 33 који је дефинитивно завршен 1972, а изградња је почела 1969 године. На фотографији се вид бетонска конструкција зграде у блоку 34 која је грађена доста касније, нешто пре изградње Генексове куле. Базен се звао ,,4 јул'' . Надам се да ћете установити када је изграђен. Иначе димензије су му биле 25х12,5 и имао је дубљи део за скакање оријентисан ка Сави , као што сте установили посматрањем снимака. Видим да се позивате на Зорана Милера, он би евентуално могао да зна нешто о изградњи базена, а ја ћу се распитати код аутора књигеа Тајна Новог Београда ; Зорана Николића који је такође бивши извиђач као и моја маленкост....Још један поздрав свима на овим прелепим страницама....
Dobrodošao Lale! Ako možeš da razmrsiš ovu misteriju nastanka bazena, postaćeš još jedan dragocen učesnik forumaš.
Nije nam trenutno tu šef protokola, niti njegov putujući zamenik, (obojica Karaburmanci) nešto su se zamantali sa glavoboljama oko slava pa ih treba razumeti...znog toga, eto, Ulični i moja malenkost , ćista srca te dočekujemo!
Оне четири четвороспратнице на слици десно позади у блоку 33 су сазидане 1967. године (зову их генералице). Виде се и на зеленој Касининој слици са претходне стране (прелазак преко ауто пута улице Омладинских бригада). Сада су у сенци оне две куле које је Душко Радовић прозвао "силосима за кошаву".
Ђурђа Бједов опипава ташмајданску воду
Какао да не. Нисам сигуран ко је песму наручио, ал' знам да ју је лепи Цане платио...
...Lale, dobrodošao :) ... baš je tako ko što veli Traveler, prema tome - samo polako i bez uzbuđavanje . 8) ..
Какао да не. Нисам сигуран ко је песму наручио, ал' знам да ју је лепи Цане платио...
... AP, pa di si se krio svih ovih godina 8) ... iskido sam se od smeha
Која су то времена била!!!!! Кад је одржаван Први ФИНА куп у Београду, мислим септембра 1973., често сам био у Београдској улици где ми је становао један друг. У та прекомпјутерска времена смо, како то доликује младим момцима и како је то онда било нормално, излазили из својих станова у разне авантуре. Већина такмичара је била смештена у "Славији" па су многи користили лепо, топло време и онако у тренеркама, патикама и са идентификационим картицама на грудима ишли пешке од Таша до хотела. Данас је то скоро незамисливо. Сећам се да смо једно вече, око 7-8 сати изашли "у град" (тако је то онда било, враћали смо се до поноћи па и пре, у време кад данас млади излазе "у живот") и у Београдској (Бориса Кидрича), између Његошеве и Крунске (Пролетерских бригада) "налетимо" на две такмичарке. Добацимо им две-три речи и заподенемо разговор (сви такмичари које смо у та времена зауставили и разговарали били су љубазни и орни за разговор), понудимо се као типични млади београдски џентлмени да их отпратимо до хотела, на шта су се захвалиле и рекле да није потребно .... У разговору сам 2-3 пута бацио поглед на идентификацију једне од тих девојака и упамтио име и презиме: Тереза Андерсен, репрезентативка САД. Кад смо се растали, ми одемо а где другде него на лепињу са кајмаком и пиво у Скадарлију, па свако на своју страну. Сутрадан, читајући новине, на спортским странама прочитам вест да је претходног дана репрезентативка САД у уметничком пливању Тереза Андерсен освојила златну медаљу у категорији појединачних такмичарки. Укупно је освојила 3 златне медаље: појединачно, парови и тимски.
Таква су то времена била. Могли сте да сретнете на улици светског првака или првакињу у спортској опреми пола сата по уручењу златне медаље. И ни један инцидент није забележен за време такмичења.