Цело време ме гризе савест што сам дошао празних руку. Можда ми се то не би десило да ме није снашао један белај, који је кошмар сваког власника рачунара. Пре две недеље прешао сам на неки нови DSL са брзином 100 MBit/s. Кад ми је Телеком нудио то чудо, понашали су се као грчки келнери: на свако питање одговор „Oh yes“, све има и све може. Онда пребацише на ново, а ја остадох без интернета. Телефонирао, телефонирао, све без успеха. Једно јутро, око 6,30, пробуди ме телефон: „слушајте, Вама треба нов рутер; можете од нас да добијете под кирију“. Хајде добро, стиже и тај рутер. Већ пет дана ми изеда џигерицу, час ради час не ради. Управо сад ради (да не урекнем) па да пошаљем једну слику Београда којег више нема. Uploaded with ImageShack.us Ово је некадашњи сењачки парк, дивна мирна оаза, види се колико људи ту седи и одмара се. У средини песак за децу. Иза леђа фотографа почињу лепе виле са још лепшим баштама. Од свега тога остала је још само фабрика хартије. Улице су испремештане, виле порушене, а на месту где је некад био леп парк, пружа се „минутна“ (тзв. Удбашка) зграда. Грађани су је прозвали „минутна“ зато што је некада трамвај пролазио поред ње читав минут (данашњим возовима треба више бремена). Е, а она персона у предњем плану је моја маленкост. Имам више таквих фотографија где сам служио оцу за „допуњавање“ предњег плана његових фотографија.

Београд не чине, а нису га ни у прошлости чиниле, само зграде: старе, нове, срушене, дозидане, реновиране... Не мање важни били су и људи који су у њему живели. Личности, великани, богаташи, научници, уметници – али и они по уџерицама, капијама, плочницима, парковима... Можда ће нашим данашњим малишанима чудно изгледати овај дечак са шајкачом и корпом. Uploaded with ImageShack.us Некада су из пасивних крајева долазила деца у Београд, где су по улицама продавала, зависно од годишњег доба, почев од куваних кукуруза па до семенки, све што се тренутно тражило за освежење, загревање или једноставно за грицкање. Многи грађани су у зимским данима управо од те деце куповали зимско воће, док су се други радовали врућем свеже печеном кестењу. На слици је један од таквих дечака који је продавао печене кикирики у љусци. Снимак је начињен у Топчидерском парку 1936. године. Са сигурношћу Београд којег више нема.

ne kapiram baš najbolje ovo čudo

:( probam

:(( Ne mogu da pronađem ulaz?! Upomoć!

Не знам да ли је Милан Марковић Баџа осим свог посла суфлера у Народном позоришту свирао приде и неки инструмент, али се у српској дискографији појављује надимак једног Баџе. Да ли је то једна те иста особа, остаје запетљано за идентификацију.

Пошто се већ мучимо око идентификације кадра са трамвајем који хита узбрдо (иначе, једна од мојих најомиљенијих фотографија), заокружио сам два детаља која би се могла учинити згодним при идентификацији. Први је неки кровић "у дворишту" који прекрива по свему судећи неки дрвени елемент испод, а на врху има нешто што мене понајвише подсећа на завршетке данашњих цркава и крст одозго. Тај елемент, по свему судећи, може бити бунар у дворишту и томе слична направа али и округле основе (колико се са слике може назрети, кров као да иде "около наоколо"). Други је поприлична косина улице која накнадно прелази у раван део и то се са слике може назрети. Да ли би можда ово могао бити сам превој Париске код Калемегдана? Да ли је мистериозни елемент у дворишту неки бунар? Кров "одушка" лагума којих на овом делу и падини према Карађорђевој има поприлично? Ако неко има стару фотографију Париске од превоја код Саборне па надоле, можда би могао бити од помоћи. Интересантно, на фотографији сликаној мобилним телефоном види се сасвим лево калкан неке много више зграде који је, по свему судећи, ретуширан (избељен).

Добро јутро свима од Намћора овдашњег. Ево и мене са вама, овога пута са својим надимком. Писаћемо се још, само да позавршавам јутарње обавезе.

Ovaj aero je češki, preteća škode, igrao je u Maratonci trče počasni krug - pozorišna predstava. Bio je vlasništvo Branka Baletića, reditelja, koji ga je i sredio, danas je u Muzeju Brace Petkovića. Nemam pojma o automobilima, ali znam ljude, čak sam se i vozikao svojevremeno ovim čudom.

Dobro došao Namćore!!!!