Ове фотографије су биле више пута и овде и онде. Међутим, не сећам се да је бар приближно датирана промена капија Старог двора. Ако је задња фотографија из Првог светског рата, тј. периода Аустро-Угарске окупације, онда су старе капије (које су чиниле по две зидане војничке стражаре спојене луком од металне шипке) замењене овим монументалним (у чијим стубовима су уклопљене стражаре) пре 1914. год. Ја не знам кад је то могло бити а можда приликом изградње зграде Новог двора у оквиру комплекса.
Мене ова обележена зграда неодољиво подсећа на једну у Београдској, са десне стране од Крунске ка Његошевој. Мада, кад боље размислим, можда сам сличне или исте зграде виђао на бар још 5 места у граду. Само, где?
Лепа фасада, нема шта. Јел' ово неко намерно радио или није било пара? :stare:
И једно и друго... :tired:
Такав је био и Праг, Варшава, Будимпешта...Фасцинира ме приступ.
Овде је прича двострука: пред рат одлучише да праве реконструкцију и у Министарству грађевина (арх. Драган Гудовић, Гојко Тодић?) направише пројекат под видиним утицајем националсоцијалистичке архитектуре којим би се потпуно сљуштила декорација, а портал добио велике размере са квадратичним ступцима.
Током бомбардовања, бомбе падну у гледалиште и само позориште бива силно оштећено. У току рата одлуче се (из политичких разлога) да се реконструкција ипак обави и догради анекс. Услед недостатка најосновнијих средстава, ипак ураде преправку оштећене фасаде и започну доградњу анекса са којим дођоше до приземља, а потом на брзину отворише позориште. Понешто од предратног наци пројекта беше уграђено у нови портал и лођу изнад, мада је оригинални предратни пројекат био још радикалнији.
После рата анекс је довршен.
Е сад, колико сам успевао да видим (барем по центру) Пеште, тамо нема баш превише модернизовања. И тамо је било разарања (не само током рата, него и током револуција педесетих), међутим, мене је фасцинирало како су Мађари успевали све то да закрпе... Праг није страдао за време Другог светског рата, а за Варшаву важи она позната прича о реконструкцији (потпуно спаљеног) центра на основу техничких снимака које је неко далековидо и визионарски урадио пред сам рат (прича се да је неки професор на архитектури то задао студентима као рад)...
Лепа фасада, нема шта. Јел' ово неко намерно радио или није било пара? :stare:
И једно и друго... :tired:
Такав је био и Праг, Варшава, Будимпешта...Фасцинира ме приступ.
Овде је прича двострука: пред рат одлучише да праве реконструкцију и у Министарству грађевина (арх. Драган Гудовић, Гојко Тодић?) направише пројекат под видиним утицајем националсоцијалистичке архитектуре којим би се потпуно сљуштила декорација, а портал добио велике размере са квадратичним ступцима.
Током бомбардовања, бомбе падну у гледалиште и само позориште бива силно оштећено. У току рата одлуче се (из политичких разлога) да се реконструкција ипак обави и догради анекс. Услед недостатка најосновнијих средстава, ипак ураде преправку оштећене фасаде и започну доградњу анекса са којим дођоше до приземља, а потом на брзину отворише позориште. Понешто од предратног наци пројекта беше уграђено у нови портал и лођу изнад, мада је оригинални предратни пројекат био још радикалнији.
После рата анекс је довршен.
Е сад, колико сам успевао да видим (барем по центру) Пеште, тамо нема баш превише модернизовања. И тамо је било разарања (не само током рата, него и током револуција педесетих), међутим, мене је фасцинирало како су Мађари успевали све то да закрпе... Праг није страдао за време Другог светског рата, а за Варшаву важи она позната прича о реконструкцији (потпуно спаљеног) центра на основу техничких снимака које је неко далековидо и визионарски урадио пред сам рат (прича се да је неки професор на архитектури то задао студентима као рад)...
Nisam siguran šta je ovo. Prvo na šta sam pomislio to je šestojanuarska diktatura, posle vidim da su ove zvanice sa strane sa lentama i ordenjem najverovatnije opunomoćenici stranih država?
Da li smo imali nekada ovu fotografiju?
Лепа фасада, нема шта. Јел' ово неко намерно радио или није било пара? :stare:
И једно и друго... :tired:
Такав је био и Праг, Варшава, Будимпешта...Фасцинира ме приступ.
Овде је прича двострука: пред рат одлучише да праве реконструкцију и у Министарству грађевина (арх. Драган Гудовић, Гојко Тодић?) направише пројекат под видиним утицајем националсоцијалистичке архитектуре којим би се потпуно сљуштила декорација, а портал добио велике размере са квадратичним ступцима.
Током бомбардовања, бомбе падну у гледалиште и само позориште бива силно оштећено. У току рата одлуче се (из политичких разлога) да се реконструкција ипак обави и догради анекс. Услед недостатка најосновнијих средстава, ипак ураде преправку оштећене фасаде и започну доградњу анекса са којим дођоше до приземља, а потом на брзину отворише позориште. Понешто од предратног наци пројекта беше уграђено у нови портал и лођу изнад, мада је оригинални предратни пројекат био још радикалнији.
После рата анекс је довршен.
Е сад, колико сам успевао да видим (барем по центру) Пеште, тамо нема баш превише модернизовања. И тамо је било разарања (не само током рата, него и током револуција педесетих), међутим, мене је фасцинирало како су Мађари успевали све то да закрпе... Праг није страдао за време Другог светског рата, а за Варшаву важи она позната прича о реконструкцији (потпуно спаљеног) центра на основу техничких снимака које је неко далековидо и визионарски урадио пред сам рат (прича се да је неки професор на архитектури то задао студентима као рад)...
Угао Пушкинове и улице Шандора Бродија, гледано од ограде Народног музеја. Све је исто и данас, само закрпљено и уместо оне мале кућице је неки паркинг.
У некадашњем празничном маниру Трг је окићен државним, републичким и партијским заставама (у то време Југославија је још увек била држава а републике само административне јединице). Ми старији добро памтимо да од 7. јула до 29. новембра није било празника у Србији па ме интересује којим поводом су окачене све три врсте застава крајем септембра. Четири дана раније је Алжир прогласио независност (а ослободилачки покрет је Југославија подржавала и њихови рањеници су лечени код нас, понекад и уз непримерене коментаре као знак захвалности). Нешто баш нисам убеђен да би тим поводом Београд био искићен. Можда се овде ипак ради о неком другом датуму или је друг ЈБТ долазио са неког важног миротворног пута?
На снимку из 1967. нема ових жардињера око паркинга испред Градске кафане а ни на острву. Тих жардињера се одлично сећам из знатно каснијих времена па бих (да није наведен датум) лако упао у грешку да снимак датирам и касније али ме ипак буни овај "фића" старог типа са првобитним вешањем врата која се отварају од напред док "буба" (кабриолет?) чини ми се има равну шофершајбну. Уједно, обратите пажњу на улично осветљење, одавно нема таквих светиљки и оне су давале одређени "шмек" једном времену. Мислим да су ми се најдубље урезале у памћење на разгледницама разних сајмова.
Ове фотографије су биле више пута и овде и онде. Међутим, не сећам се да је бар приближно датирана промена капија Старог двора. Ако је задња фотографија из Првог светског рата, тј. периода Аустро-Угарске окупације, онда су старе капије (које су чиниле по две зидане војничке стражаре спојене луком од металне шипке) замењене овим монументалним (у чијим стубовима су уклопљене стражаре) пре 1914. год. Ја не знам кад је то могло бити а можда приликом изградње зграде Новог двора у оквиру комплекса.
Мене ова обележена зграда неодољиво подсећа на једну у Београдској, са десне стране од Крунске ка Његошевој. Мада, кад боље размислим, можда сам сличне или исте зграде виђао на бар још 5 места у граду. Само, где?
Такав је био и Праг, Варшава, Будимпешта...Фасцинира ме приступ.
Овде је прича двострука: пред рат одлучише да праве реконструкцију и у Министарству грађевина (арх. Драган Гудовић, Гојко Тодић?) направише пројекат под видиним утицајем националсоцијалистичке архитектуре којим би се потпуно сљуштила декорација, а портал добио велике размере са квадратичним ступцима.
Током бомбардовања, бомбе падну у гледалиште и само позориште бива силно оштећено. У току рата одлуче се (из политичких разлога) да се реконструкција ипак обави и догради анекс. Услед недостатка најосновнијих средстава, ипак ураде преправку оштећене фасаде и започну доградњу анекса са којим дођоше до приземља, а потом на брзину отворише позориште. Понешто од предратног наци пројекта беше уграђено у нови портал и лођу изнад, мада је оригинални предратни пројекат био још радикалнији.
После рата анекс је довршен.
Е сад, колико сам успевао да видим (барем по центру) Пеште, тамо нема баш превише модернизовања. И тамо је било разарања (не само током рата, него и током револуција педесетих), међутим, мене је фасцинирало како су Мађари успевали све то да закрпе... Праг није страдао за време Другог светског рата, а за Варшаву важи она позната прича о реконструкцији (потпуно спаљеног) центра на основу техничких снимака које је неко далековидо и визионарски урадио пред сам рат (прича се да је неки професор на архитектури то задао студентима као рад)...
29 septembra 1962.
(fotografija jednog prijatelja)Такав је био и Праг, Варшава, Будимпешта...Фасцинира ме приступ.
Овде је прича двострука: пред рат одлучише да праве реконструкцију и у Министарству грађевина (арх. Драган Гудовић, Гојко Тодић?) направише пројекат под видиним утицајем националсоцијалистичке архитектуре којим би се потпуно сљуштила декорација, а портал добио велике размере са квадратичним ступцима.
Током бомбардовања, бомбе падну у гледалиште и само позориште бива силно оштећено. У току рата одлуче се (из политичких разлога) да се реконструкција ипак обави и догради анекс. Услед недостатка најосновнијих средстава, ипак ураде преправку оштећене фасаде и започну доградњу анекса са којим дођоше до приземља, а потом на брзину отворише позориште. Понешто од предратног наци пројекта беше уграђено у нови портал и лођу изнад, мада је оригинални предратни пројекат био још радикалнији.
После рата анекс је довршен.
Е сад, колико сам успевао да видим (барем по центру) Пеште, тамо нема баш превише модернизовања. И тамо је било разарања (не само током рата, него и током револуција педесетих), међутим, мене је фасцинирало како су Мађари успевали све то да закрпе... Праг није страдао за време Другог светског рата, а за Варшаву важи она позната прича о реконструкцији (потпуно спаљеног) центра на основу техничких снимака које је неко далековидо и визионарски урадио пред сам рат (прича се да је неки професор на архитектури то задао студентима као рад)...
Nisam siguran šta je ovo. Prvo na šta sam pomislio to je šestojanuarska diktatura, posle vidim da su ove zvanice sa strane sa lentama i ordenjem najverovatnije opunomoćenici stranih država?
Da li smo imali nekada ovu fotografiju?
Такав је био и Праг, Варшава, Будимпешта...Фасцинира ме приступ.
Овде је прича двострука: пред рат одлучише да праве реконструкцију и у Министарству грађевина (арх. Драган Гудовић, Гојко Тодић?) направише пројекат под видиним утицајем националсоцијалистичке архитектуре којим би се потпуно сљуштила декорација, а портал добио велике размере са квадратичним ступцима.
Током бомбардовања, бомбе падну у гледалиште и само позориште бива силно оштећено. У току рата одлуче се (из политичких разлога) да се реконструкција ипак обави и догради анекс. Услед недостатка најосновнијих средстава, ипак ураде преправку оштећене фасаде и започну доградњу анекса са којим дођоше до приземља, а потом на брзину отворише позориште. Понешто од предратног наци пројекта беше уграђено у нови портал и лођу изнад, мада је оригинални предратни пројекат био још радикалнији.
После рата анекс је довршен.
Е сад, колико сам успевао да видим (барем по центру) Пеште, тамо нема баш превише модернизовања. И тамо је било разарања (не само током рата, него и током револуција педесетих), међутим, мене је фасцинирало како су Мађари успевали све то да закрпе... Праг није страдао за време Другог светског рата, а за Варшаву важи она позната прича о реконструкцији (потпуно спаљеног) центра на основу техничких снимака које је неко далековидо и визионарски урадио пред сам рат (прича се да је неки професор на архитектури то задао студентима као рад)...
Угао Пушкинове и улице Шандора Бродија, гледано од ограде Народног музеја. Све је исто и данас, само закрпљено и уместо оне мале кућице је неки паркинг.
29 septembra 1962.
(fotografija jednog prijatelja)У некадашњем празничном маниру Трг је окићен државним, републичким и партијским заставама (у то време Југославија је још увек била држава а републике само административне јединице). Ми старији добро памтимо да од 7. јула до 29. новембра није било празника у Србији па ме интересује којим поводом су окачене све три врсте застава крајем септембра. Четири дана раније је Алжир прогласио независност (а ослободилачки покрет је Југославија подржавала и њихови рањеници су лечени код нас, понекад и уз непримерене коментаре као знак захвалности). Нешто баш нисам убеђен да би тим поводом Београд био искићен. Можда се овде ипак ради о неком другом датуму или је друг ЈБТ долазио са неког важног миротворног пута?
На снимку из 1967. нема ових жардињера око паркинга испред Градске кафане а ни на острву. Тих жардињера се одлично сећам из знатно каснијих времена па бих (да није наведен датум) лако упао у грешку да снимак датирам и касније али ме ипак буни овај "фића" старог типа са првобитним вешањем врата која се отварају од напред док "буба" (кабриолет?) чини ми се има равну шофершајбну. Уједно, обратите пажњу на улично осветљење, одавно нема таквих светиљки и оне су давале одређени "шмек" једном времену. Мислим да су ми се најдубље урезале у памћење на разгледницама разних сајмова.
29 septembra 1962.
(fotografija jednog prijatelja)Можда се овде ипак ради о неком другом датуму или је друг ЈБТ долазио са неког важног миротворног пута?
Drugi datum je moguć, ali samo do 5.oktobra 1962!