Vrata kuće Deroko bila su otvorena za goste u određeno vreme i određene dane. Gosti su dovodili i svoje prijatelje, pa je tu zujalo dosta sveta. Red je nalagao da se donese kafa i piće. Tako sam i ja u nekoliko navrata bio tamo, upoznao dosta neočekivanog sveta, bio čak i u proleće te godine kada je umro. Tada mi je ukazao čast i pokazao jedan crtež Pikasa koji je čuvao na posebnom mestu. Nažalost bio sam i na sahrani i to je bila veoma tužna sahrana. Čuvena Osma sed. je bila završena, pobedile su "napredne" snage ali nikakvih naznaka napretka nije bilo, počele su prve vidljive međurepubličke čarke, vojska je i dalje bila stub otadžbine. Na sahrani je bilo mnoštvo, pokojnikova želja je bila opelo, kao zaslužan vojnik, imao je pravo na vojne počasti...Kod samog groba došlo je do incidenta, komandant počasnog stroja odbio je da postroji vojsku i ispali počasnu paljbu, vojna muzika se povukla - još uvek je bio na snazi neki vojni propis po kome se ne može zajedno sa popovima! Nije vredela ni intervencija ministra prosvete, čuvenog Dače Ž. Markovića, zbunjeno smo gledali tu vojsku kako žustro odlazi.
Мислим да сам ову фотографију доста давно видео као аеродром НОВ и ПОЈ на Вису. Додуше, има књига и часописа у којима се појављују фотографисани детаљи са једног места а у потпису се наводи друго место али постоји и могућност да сам ја нешто "презупчио".
Не престаје да ме интригира ова фотографија. Данас сам пролазио кроз Тополу. Наравно, стао сам на претпостављеном месту и - ништа на тој локацији нема везе са оним што се налази на овој слици, чак ни у траговима... Дакле, храбри ескадрон је јуначки изгинуо у Тополи заустављајући немачке нападаче, али возило са ове слике, Шкодина танкета Т32 није било у тој групи.
Верујем да сада можемо да будемо сигурни да историја немачког запоседања Београда априла 1941. има још једну непознату и неиспричану епизоду. Ову Шкоду је нешто уништило у борби, и ту нема дилеме. Да ли се та борба одвијала на тргу Мостар, како претпоставља Баукампф... па, и то све више верујем да је тачно. Гледајући ове две фотографије, могао бих да лоцирам Шкоду у овом шумарку десно, пре раскрснице, под условом да у њему постоји нека уска уличица која избија на трг, како је то Бађунов сјајно установио. Зграде у позадини, ограда, нивелација улица, трамваји, кружна електрична мрежа (мада се стубови не виде) чак и ова вишеспратница у позадини - као да је то то.
Дакле, мит о деветорици СС-оваца под командом капетана Клингенберга који су у једном дану, 12. априла, потпуно сами "храбро" освојили Београд може и даље да стоји укорењен као сага о "војничкој бриљантности", посебно по стотинама форума и сајтова, али ова наша Шкода на Мостару убедљиво говори нешто друго. Да се Београд у свеопштем расулу ипак бранио, како и колико је могао.
У светлу овог нашег откривања једне потпуно избрисане ратне приче, морам да поменем и чињеницу да је чувени немачки генерал Фон Клајст (онај командант чија су три оклопна возила уништиле краљевске Шкоде испод Опленца) у Београд ушао са јужне стране, дакле преко трга Мостар, на челу 11. оклопне дивизије. Можда је ова Шкода тако на београдској калдрми уместо шумадијског блата до краја поделила идентичну судбину свог херојски избрисаног ескадрона, и то у судару са истом непријатељском јединицом.
Izvinjavamo na ovim dlačicama gore
Vrata kuće Deroko bila su otvorena za goste u određeno vreme i određene dane. Gosti su dovodili i svoje prijatelje, pa je tu zujalo dosta sveta. Red je nalagao da se donese kafa i piće. Tako sam i ja u nekoliko navrata bio tamo, upoznao dosta neočekivanog sveta, bio čak i u proleće te godine kada je umro. Tada mi je ukazao čast i pokazao jedan crtež Pikasa koji je čuvao na posebnom mestu. Nažalost bio sam i na sahrani i to je bila veoma tužna sahrana. Čuvena Osma sed. je bila završena, pobedile su "napredne" snage ali nikakvih naznaka napretka nije bilo, počele su prve vidljive međurepubličke čarke, vojska je i dalje bila stub otadžbine. Na sahrani je bilo mnoštvo, pokojnikova želja je bila opelo, kao zaslužan vojnik, imao je pravo na vojne počasti...Kod samog groba došlo je do incidenta, komandant počasnog stroja odbio je da postroji vojsku i ispali počasnu paljbu, vojna muzika se povukla - još uvek je bio na snazi neki vojni propis po kome se ne može zajedno sa popovima! Nije vredela ni intervencija ministra prosvete, čuvenog Dače Ž. Markovića, zbunjeno smo gledali tu vojsku kako žustro odlazi.
Olga Stojanovič, balkon u Kneziški
RogozarskyIK-3_PetarBosnic
????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????
Мислим да сам ову фотографију доста давно видео као аеродром НОВ и ПОЈ на Вису. Додуше, има књига и часописа у којима се појављују фотографисани детаљи са једног места а у потпису се наводи друго место али постоји и могућност да сам ја нешто "презупчио".
Не престаје да ме интригира ова фотографија. Данас сам пролазио кроз Тополу. Наравно, стао сам на претпостављеном месту и - ништа на тој локацији нема везе са оним што се налази на овој слици, чак ни у траговима... Дакле, храбри ескадрон је јуначки изгинуо у Тополи заустављајући немачке нападаче, али возило са ове слике, Шкодина танкета Т32 није било у тој групи.
Верујем да сада можемо да будемо сигурни да историја немачког запоседања Београда априла 1941. има још једну непознату и неиспричану епизоду. Ову Шкоду је нешто уништило у борби, и ту нема дилеме. Да ли се та борба одвијала на тргу Мостар, како претпоставља Баукампф... па, и то све више верујем да је тачно. Гледајући ове две фотографије, могао бих да лоцирам Шкоду у овом шумарку десно, пре раскрснице, под условом да у њему постоји нека уска уличица која избија на трг, како је то Бађунов сјајно установио. Зграде у позадини, ограда, нивелација улица, трамваји, кружна електрична мрежа (мада се стубови не виде) чак и ова вишеспратница у позадини - као да је то то.
Дакле, мит о деветорици СС-оваца под командом капетана Клингенберга који су у једном дану, 12. априла, потпуно сами "храбро" освојили Београд може и даље да стоји укорењен као сага о "војничкој бриљантности", посебно по стотинама форума и сајтова, али ова наша Шкода на Мостару убедљиво говори нешто друго. Да се Београд у свеопштем расулу ипак бранио, како и колико је могао.
У светлу овог нашег откривања једне потпуно избрисане ратне приче, морам да поменем и чињеницу да је чувени немачки генерал Фон Клајст (онај командант чија су три оклопна возила уништиле краљевске Шкоде испод Опленца) у Београд ушао са јужне стране, дакле преко трга Мостар, на челу 11. оклопне дивизије. Можда је ова Шкода тако на београдској калдрми уместо шумадијског блата до краја поделила идентичну судбину свог херојски избрисаног ескадрона, и то у судару са истом непријатељском јединицом.