Фотографије из краткотрајног периода мира између Другог балканског и Првог светског рата, када је у данашњој Македонији (Стара Србија) успостављана власт Краљевине Србије (Вардарски пук)...
Ne razumem samo, zašto čubursko roblje za tehnička pitanja još nije položilo kurs za retuširanje sa Photoshop-om?
Ма, он је експерт за покретне слике и ту чини чуда.
Ček, ček, nešto ovde nije u redu?! Traveler, DRunde je mislio na mene, ja sam taj neki čuburski, ja - onaj grozni razbarušeni, onaj najgori, nešto si se zabunio! Mene braniš?! U svakom slučaju, oprezan sam: čuvaj se Karaburmanaca i kad darove donose!
... ne sećam se da smo imali ... taze sam skinuo sa jednog belgijskog trambelajskog sajta ... slika dok je stigla tamo malo se pokvarila 8) , tako da po kvalitetu nije ni blizu onoj seriji Juniora, ali svakako pripada tu tematski i linijski ...pa, dok se ne nađe neka bolja, šta je - tu je ...
... PS ako je bila, šalili smo se 8) , podsetite me samo gde i kada, a ukoliko je bolja, da je ponovimo :)...
Преко пута Официрског дома, Официрска задруга (после рата дуго година робна кућа "Клуз") или можда чак у Краља Милана. Стубови предбаштице указују да би баш ово друго могло бити у питању, али на слици постоји и известан пад који је можда баш онај какав постоји у Ресавској...
Оно о чему се мање прича је да су на библиотеку пале само две бомбе у нивоу кровне етаже које је, веле људи, било могуће угасити без претераног ангажовања и то приручним средствима.
И разумљиво: на авио снимку од 6. априла, сам Косанчићев венац није страдао (страдали су објекти око Великих степеница, на пример, што је већ подоста даље).
Међутим, постоји прича о чувару библиотеке који је савршено замандалио сва врата и решетке, а то јутро, у току бомбардовања, отперјао пут бежаније ко зна где, и кога, разумљиво, нико није могао да пронађе.
После тога следи она друга наша, већ веома добро позната, неразумна прича о неангажовању, бесвести, летаргији и грађанској "куражи": решетке су се могле пресећи, врата развалити... Немци нису пуцали у народ при заузимању града, штавише, сама одбрана није ни постојала, а британски извори тврде да су дочекани са хлебом и сољу...
После тога следи она друга наша, већ веома добро позната, неразумна прича о неангажовању, бесвести, летаргији и грађанској "куражи": решетке су се могле пресећи, врата развалити... Немци нису пуцали у народ при заузимању града...
Али... али...
Svaki put kad neko pokrene tu priču "a niko nije ništa pokušao" ja ga pitam:
Ko je spreman da provali u zgradu na koju su pale bombe da vidi da li su na vreme iznešeni srednjovekovni rukopisi, a iznad grada talasi aviona, grad gori, ljudi umiru, država se raspada...?
Sramota je da je i posle toliko godina to mesto obeleženo tako što je razapeta improvizovana krpa sa nekoliko prigodnih rečenica.
Исти дан иста ствар али са друге стране...
Исти дан иста ствар али са друге стране...
Фотографије из краткотрајног периода мира између Другог балканског и Првог светског рата, када је у данашњој Македонији (Стара Србија) успостављана власт Краљевине Србије (Вардарски пук)...
Gde???????????????????????????????????
Ne razumem samo, zašto čubursko roblje za tehnička pitanja još nije položilo kurs za retuširanje sa Photoshop-om?
Ма, он је експерт за покретне слике и ту чини чуда.
Ček, ček, nešto ovde nije u redu?! Traveler, DRunde je mislio na mene, ja sam taj neki čuburski, ja - onaj grozni razbarušeni, onaj najgori, nešto si se zabunio! Mene braniš?! U svakom slučaju, oprezan sam: čuvaj se Karaburmanaca i kad darove donose!
... ne sećam se da smo imali ... taze sam skinuo sa jednog belgijskog trambelajskog sajta ... slika dok je stigla tamo malo se pokvarila 8) , tako da po kvalitetu nije ni blizu onoj seriji Juniora, ali svakako pripada tu tematski i linijski ...pa, dok se ne nađe neka bolja, šta je - tu je ...
... PS ako je bila, šalili smo se 8) , podsetite me samo gde i kada, a ukoliko je bolja, da je ponovimo :)...
ili ovaj
Ili nedaj Bože ovaj
Moj najnoviji kućni svetac zaštitnik - ustoličen anno domini 1972.
Gde???????????????????????????????????
Преко пута Официрског дома, Официрска задруга (после рата дуго година робна кућа "Клуз") или можда чак у Краља Милана. Стубови предбаштице указују да би баш ово друго могло бити у питању, али на слици постоји и известан пад који је можда баш онај какав постоји у Ресавској...
Оно о чему се мање прича је да су на библиотеку пале само две бомбе у нивоу кровне етаже које је, веле људи, било могуће угасити без претераног ангажовања и то приручним средствима.
И разумљиво: на авио снимку од 6. априла, сам Косанчићев венац није страдао (страдали су објекти око Великих степеница, на пример, што је већ подоста даље).
Међутим, постоји прича о чувару библиотеке који је савршено замандалио сва врата и решетке, а то јутро, у току бомбардовања, отперјао пут бежаније ко зна где, и кога, разумљиво, нико није могао да пронађе.
После тога следи она друга наша, већ веома добро позната, неразумна прича о неангажовању, бесвести, летаргији и грађанској "куражи": решетке су се могле пресећи, врата развалити... Немци нису пуцали у народ при заузимању града, штавише, сама одбрана није ни постојала, а британски извори тврде да су дочекани са хлебом и сољу...
Али... али...
После тога следи она друга наша, већ веома добро позната, неразумна прича о неангажовању, бесвести, летаргији и грађанској "куражи": решетке су се могле пресећи, врата развалити... Немци нису пуцали у народ при заузимању града...
Али... али...
Svaki put kad neko pokrene tu priču "a niko nije ništa pokušao" ja ga pitam:
Ko je spreman da provali u zgradu na koju su pale bombe da vidi da li su na vreme iznešeni srednjovekovni rukopisi, a iznad grada talasi aviona, grad gori, ljudi umiru, država se raspada...?
Sramota je da je i posle toliko godina to mesto obeleženo tako što je razapeta improvizovana krpa sa nekoliko prigodnih rečenica.