Кад сам данас / јуче, пред крај радног времена, успео да дођем до форума видео сам Вулетов позив за прилоге из времена Балканских ратова. Затим сам се шокирао квалитетним сликама "брзопотезних" мзупанца и путника. Видевши да ту нема леба за мене, односно да својом грађом не могу да допринесем чланку у Забавнику, реших да ипак окачим слике из моје архиве, за забаву наших посетилаца, док се чланак у Забавнику не појави.

Дакле, решили су балкански народи да скину вековни јарам Отоманског царства



На чело наше војске стали су краљ Петар и краљевић, принц Александар Карађорђевић

Иако се мото српских војника сажимао у покличу "Осветићемо Косово!", у Првом балканском рату је преломна била Кумановска битка. У неколико слика приказаћу неке сегменте те битке.

Најпре је Српска војска дошла до границе и спремила се за прелазак на територију Отоманске империје. Остало говоре натписи:





Битка је отпочела и завршила се. Као плен је остао велики број топова:




Била је и велика количина заплењених пушака. мзупанц има квалитетнију слику, која вероватно потиче из истог места, Куманова.



После битке, обављено је благодарење Богу за успех у ослобођењу једног дела јужних српских крајева



А онда се војска сместила у биваке.

 Живот на положају обављао се претежно у бивацима:



Ту су се трећепозивци упознавали са најновијим оружјем и вежбали пуцање.



Било је и митраљеских чета.



Ако би непријетељ кренуо према нама, војска је улазила у ровове.



Међутим, понекад је био добар и пристојан заклон.



А ако се нису могли потпуно заклонити, вршио је посао и обичан насип.



Када се закључи да непријатељ није надмоћан, онда се крене у јуриш.

 Ратујући тако, Српска војска је ослободила значајну територију и велики број градова и села. Народ је војску дочекивао хлебом и сољу.



Ослобођена је Косовска Митровица.



Чаршија у Митровици.



Српска војска испред чувеног српског града Звечана.



Српска коњица испред Грачанице.



Ослобођена Приштинска чаршија.



И приштински ућумат (вероватно, судска зграда)



Српски официри у Пећи, а митрополит Дожић у Патријаршији.
    



Српска и црногорска војска заједно у Ђаковици.



Краљ Петар стиже у Скопље.



Стиже и престолонаследник са Бојовићем



И пријем може да одпочне.

Али увек нешто поквари ствар. Бугари нису били задовољни поделом колача, па су хтели да узму нож у своје руке. Чешки археолог и новинар Владимир Сис придружио се бугарској војсци у јуну и јулу 1913. године и успео да сними прелазак Бугара преко Брегалнице:



Као и њихов боравак у Радовишу.



Али није успео да сними победнике те битке:

 Када се ратује, ретко се дешава да буде нерешено. Неко мора и да изгуби. 

Турски потпуковник Фуад беј тешко је поднео пораз на Куманову. 



А његов генерал Џавид паша поражен је и на Куманову и код Битоља.



Шукри паша је пораз код Једрена поднео достојанствено, и инсистирао је да се преда српском официру, јер је ценио храброст Срба и част српских официра.



Краљ Петар у Скопљу разговара са пораженим турским официрима



Ни бугарски генерал и министар војни Савов није имао среће.

 

У Београд су најпре приспели заробљени Арбанаси,



Затим су приспели и Бугари.





О овој слици немам никаквих података. Само се препознаје да бугарски војници некога вешају. Изгледа да обешени нису Срби, јер ми се чини да у доњем десном углу видим једног српског војника како посматра егзекуцију. Биће ипак да су неки бугарски дезертери или турски шпијуни.

Војна пошта у ослобођеној Митровици.



Војна пошта Ибарске војске. Трећи с десна је поштар Станојло Димитријевић. Од 1913. године је био први цивилни управник поште у Митровици и тамо основао први часопис  на Косову и Метохији. Часопис се звао Српско Косово. Димитријевић је до 1934. године издао књига и часописа у тиражу од преко 2.315.000 примерака. (Погледајте чланак Оснивач првог часописа на Косову, на Забавниковом блогу)



Никола Аранђеловић у центру везе у Пироту, 1912. године.



Српска јединица везе поставља привремену телеграфску линију на мосту преко Марице.


Телеграфска чета за везу Српске војске, Мустафа Паша код Једрена.



Телефонска чета за везу у Мустафа Паши.

 Народ на Позоришном тргу.



Овације краљу Петру, по повратку у Београд.



Мир



Орден.

Milivoje Stojanovic Brka sa familijom oko 1900te.
U ratovima za oslobodjenje i ujedinjenje, od 1912. do 1918, nastale su mnoge pesme, kola i marsevi. Jedna od najpoznatijih i najlepsih kompozicija je mars “Na Drinu”. Cerska bitka, vodjena od 16. do 19. avgusta 1914, donela je veliku pobedu srpskoj vojsci. Tu, na samom bojistu, kompozitor i dirigent, vojni kapelnik Stanislav Binicki, komponovao je jedan od najlepsih marseva koje ima nasa muzicka ostavstina. Smatra se da je mars “Na Drinu” Binicki posvetio neustrasivom i omiljenom pukovniku Stojanovicu koji je poginuo u bici na Ceru

Није баш лако после Гавре и МЗ-а, ал` да мало допуним...

1912.

Мобилизацију сам већ поставио:




мапа




после битке






сусрет српске и црногорске војске




српска војска у Тетову




1913.

престолонаследник Александар пред Штипом




помен




потписивање мировног уговора у Букурешту




Србија је у Балканским ратовима добила Косово, део Санџака и већи део Македоније, а изгубила око 40.000 људи. Данас се питам, да ли је вредело?