|
|  |
ŠTA TO MJAUČE U SANDUČETU?
Mladić je postavio vreću ispod otvora poštanskog sandučeta i, kao i mnogo puta do tada, pokupio sve pošiljke. Zbog džeparca, ovaj neimenovani američki student taj posao radi već nekoliko meseci u jednom okrugu američkog grada Bostona. Upravo kad je hteo da platnenu vreću hitne u kombi, učinilo mu se da u njoj nešto mrda. Otvorio je i, u mnoštvu pisama i razglednica, prvo ugledao dva velika oka, a potom se oglasilo mače. Ma koliko je teško poverovati u ovakvu vrstu okrutnosti, neko je zaista mače staro oko osam nedelja hladno ugurao kroz otvor na uličnom sandučetu. Srećom da se u čitav slučaj smesta uključilo MSPCA, dobrotvorno društvo koje brine o napuštenim i zlostavljanim životinjama. Inače, u američkoj državi Masačusets, ako se utvrdi krivična odgovornost i neka osoba proglasi krivom zbog okrutnosti ili nemara prema životinji, može da bude kažnjena i sa dve i po hiljade dolara. U ovom slučaju počinilac nije otkriven, ali je ipak najvažnije da je mače spaseno. Odmah su joj, iz sasvim razumljivih razloga, nadenuli ime Postina. Posle nedelju dana oporavka u prostorijama MSPCA, Postinu je usvojio jedan bračni par s dvoje dece.
|
|
TOALET ILI SPAVAĆA SOBA?
Zaposleni su počeli da stižu oko osam sati ujutru. Dok su prepričavali događaje od prethodne noći, pripremajući kafu, nisu obratili pažnju na neobične zvuke iz toaleta. U jednom trenutku, čuo se krik. Dve devojke i jedan mladić, koji služe piće u baru, kao i dvoje zaduženih za čišćenje, prvo su se u čudu zgledali. Šta da rade? Ako neko pokušava da izvrši pljačku, očekivalo bi se da se prikrije, a ne da tako glasno otkriva svoje prisustvo. Ne želeći da bilo šta prepuste slučaju, okupili su se iza šanka i tihim glasom dogovorili se da ipak pozovu policiju. Tih pet minuta, koliko je proteklo do dolaska patrole, zaposleni su bili van sebe.
Jedan od policajaca odvažno je krenuo prema toaletu, dok ga je drugi pratio u stopu i, kako se to kaže, „pokrivao“. Naravno, obojica su držala pištolje. Ubrzo se odvilo klupko: jedan dvadesetšestogodišnjak ostao je zaključan u prostoriji u koju i car ide peške. Kafić „Gulu-gulu” u Salemu, u američkoj državi Masačusets, zatvara se u jedan sat iza ponoći. Ovaj mladić, koji nije želeo da mu se navede ime, nije slutio da će, kad su ispratili i poslednjeg gosta, zaposleni otići i zaključati vrata i od ulaza u WC. Shvativši da je ostao sam u prostoru s dve kabine, mladić nije imao kud nego da tu provede noć. Policajcima je posle izjavio da i nije bilo toliko strašno. Pošto mu je očigledno bilo neprijatno što se našao u toj situaciji, mladi čovek odbio je da sa zaposlenima popije kafu ili neko piće, koje su mu ponudili uz izvinjenje i, odmahnuvši nervozno rukom, istrčao na ulicu. Zato policajci nisu odbili kafu i, objasnivši da takav slučaj još nisu imali, zamolili su osoblje kafića da ubuduće, pre nego što pozaključavaju sva vrata, obavezno provere ima li koga i u toaletu. |
CIPELA JAZBINU ČUVA
|
 |
|
Hodajući stazama kojima ljudi ređe prolaze kroz šumu, šumar se spotakao i zamalo izgubio ravnotežu. Pošto je uspeo da se održi na nogama, zanimalo ga je šta mu se to našlo na putu. Prvo je ugledao jednu, pa još jednu cipelu. Otkud obuća usred guste šume koja se prostire izvan nemačkog grada Ferena? Kao u bajci o Ivici i Marici, šumar je nastavio da prati trag posut cipelama sve dok nije stigao do jedva vidljivog otvora u hrpi zemlje pomešane s lišćem i granjem. Sinulo mu je šta je u pitanju. Prisetio se glasina koje su već mesecima kolale po Ferenu: stanovnici su se žalili da im preko noći nestaje obuća koju odlažu na tremovima i ispred ulaza u kuće. Šumar je sasvim slučajno rešio zagonetku. Tajanstveni lopov zapravo je bila lisica koja je pod okriljem noći otimala cipele. Razlog? Neki misle da je cipele verovatno krala da bi se njima igrali njeni mladunci.
Ispostavilo se da je u jazbini i oko nje lija nagomilala preko sto različitih cipela, od ženskih, dečjih, do najraznovrsnijih modela patika. Što je najvažnije, obuća je bila neoštećena i, osim što su na nekim nedostajale pertle, bila je u dobrom stanju. Šumar je s pomoćnicima pokupio sve nađene cipele i odneo ih u opštinu. Ljudi su dolazili i, uz uzvike oduševljenja, nalazili cipele od kojih su se uveliko oprostili. Naravno, više su ih uzeli kao podsećanje na događaj koji će se još dugo prepričavati u Ferenu
|
HITNO POTREBNA VEŠTICA!
Hitno potrebna veštica! Ovako glasi početak oglasa kojim turistička organizacija Somerseta, u Velikoj Britaniji, traži novu radnicu. Jedini uslov koji treba da zadovolji buduća veštica jeste da se piskavo smeje. Nova službenica živeće u (dobro opremljenoj) pećini u Vuki Holu i svakodnevno nastupati pred turistima. Njena prethodnica, posle čitavog niza godina uspešnog rada, otišla je u zasluženu penziju. Uživala je u svom poslu koji je inače vrlo dobro plaćen: pedeset osam hiljada evra godišnje!
Prema srednjovekovnoj legendi, upravo u ovom kraju, odnosno u pomenutoj pećini, živela je pre desetak vekova opaka veštica. Njeno jedino društvo bili su psi i ovce, a kad bi se naljutila, izazivala je vremenske nepogode i bolesti.
|
TAJNA TREŠNjINOG DRVETA
Gospođi Rut Bendik iz Njujorka pre dvadeset sedam godina ukraden je novčanik. Taj neprijatni događaj ona je vremenom gotovo zaboravila... A onda je, početkom jula ove godine, baštovan u Central parku, obavljajući svoj posao, u pukotini osušenog trešnjinog drveta ugledao neki predmet. Izvadio ga je. Bio je to novčanik koji je ukraden sada šezdesetdevetogodišnjoj Rut kad je 1982. godine učestvovala na Njujorškom maratonu. U nađenom novčaniku i dalje su uredno stajala Rutina dokumenta, kreditne kartice, ali ne i dvadeset dolara koje je tog davnog dana imala u novčaniku.
|
Ilustovao Dragan Maksimović
|
|
