Запослени су почели да стижу око осам сати ујутру. Док су препричавали догађаје од претходне ноћи, припремајући кафу, нису обратили пажњу на необичне звуке из тоалета. У једном тренутку, чуо се крик. Две девојке и један младић, који служе пиће у бару, као и двоје задужених за чишћење, прво су се у чуду згледали. Шта да раде? Ако неко покушава да изврши пљачку, очекивало би се да се прикрије, а не да тако гласно открива своје присуство. Не желећи да било шта препусте случају, окупили су се иза шанка и тихим гласом договорили се да ипак позову полицију. Тих пет минута, колико је протекло до доласка патроле, запослени су били ван себе. Један од полицајаца одважно је кренуо према тоалету, док га је други пратио у стопу и, како се то каже, „покривао“. Наравно, обојица су држала пиштоље. Убрзо се одвило клупко: један двадесетшестогодишњак остао је закључан у просторији у коју и цар иде пешке. Кафић „Гулу-гулу” у Салему, у америчкој држави Масачусетс, затвара се у један сат иза поноћи. Овај младић, који није желео да му се наведе име, није слутио да ће, кад су испратили и последњег госта, запослени отићи и закључати врата и од улаза у WC. Схвативши да је остао сам у простору с две кабине, младић није имао куд него да ту проведе ноћ. Полицајцима је после изјавио да и није било толико страшно. Пошто му је очигледно било непријатно што се нашао у тој ситуацији, млади човек одбио је да са запосленима попије кафу или неко пиће, које су му понудили уз извињење и, одмахнувши нервозно руком, истрчао на улицу. Зато полицајци нису одбили кафу и, објаснивши да такав случај још нису имали, замолили су особље кафића да убудуће, пре него што позакључавају сва врата, обавезно провере има ли кога и у тоалету.