|
|
PLATIĆU SITNINOM!
Luka Kalkanjini, mesar iz italijanskog grada Prata, platio je nedavno na vrlo neobičan način kaznu zbog toga što je nepropisno, odnosno bez dozvole, proširio svoju tezgu za prodaju mesa. Naime, pre dve godine dosuđeno mu je da zbog toga plati kaznu u iznosu od pet hiljada evra. Međutim, on je uporno odugovlačio tenutak plaćanja. Zašto? Sakupljao je novac! Tačnije, sitninu. Dve i po godine trebalo mu je da sakupi hiljade novčića od jednog, dva i pet centi. Tako je u metalnim kolicima teškim više od četiri stotine kilograma dogurao novac u policijsku stanicu. A onda je istovario «sitniš». Svima je bilo jasno da je na taj način želeo da protestuje zbog visoke kazne.
|
|
NEPOKOŠENA TRAVA DOMA TVOG
Džon Hamilton iz jednog mesta u Ohaju, u SAD, koji je uhapšen jer je nedozvoljeno kosio travu u gradskom parku, izjavio je da je samo hteo da da svoj doprinos gradskoj čistoći. Dodao je, takođe, da je stvar morao da preuzme u svoje ruke pošto je trava bila visoka gotovo metar. No, prema policijskom izveštaju, svedoci su izjavili da je Hamilton pokošenu travu nanosio duž pešačke staze, što je ozbiljan prekšaj, i da se opirao hapšenju pošto su mu policajci saopštili da remeti javni red i mir. Iako je sigurno da će nelegalni baštovan otići na nekoliko dana u zatvor, gradonačelnica je izjavila je da razume njegov očaj, jer je park zaista bio zapušten a sve zbog nedostatka novca u budžetu. |
IMA LI GORIVA U AVIONU?
Najbolji a ujedno i najlogočniji savet koji je jedan srednjovečni instruktor letenja u Kanadi već godinama govorio svojim studentima, glasio je – Uvek prvo proverite gorivo! Ali, Kajl Sandmen, šesnaestogodišnji dečak kome je nedostajalo nekoliko časova leta da postane pilot, želeo je da to potvrdi kroz praksu. Pošto je s instruktorom proveo deset zastrašujućih minuta bez goriva, tokom kojih se njihov mali avion ponašao kao osakaćena jedrilica, i jedva sleteli na prvu oranicu na koju su naišli, kapetan Uhalt mu se obratio.
-Je l' vidiš šta se dešava ako se ne proveri nivo goriva? Da si me slušao na časovima, do ovoga nikad ne bi došlo!
Mladić mu nije odgovorio. Nazvao ga je sledećeg jutra i sapštio mu da odustaje od obuke. Lekcija mu je bila više nego dovoljna. |
ODBEGLA POROTA
Da suđenja nisu mesta gde se vode zanimljive bitke rečima između tužilaca i branilaca, niti da se dokazi izvode spektakularno, kao u nekom krimi-romanu, a u šta žele da nas ubede brojni filmovi, svedoči i najnoviji slučaj iz Vašingtona. Naime, jednom dvadesetpetogodišnjem mladiću mesto u poroti suda je najveća čast. U stvari, barem je tako svima govorio sve dok se na kraju i sam nije našao u sudnici. Jer, čim je sudija najavio prvu pauzu za ručak, mlađani porotnik izgubio se bez traga i glasa. Pošto se takav čin smatra velikom uvredom suda, policija je krenula u poteru. Našla ga je nekoliko dana kasnije i odvela pred tog istog sudiju.
-Oprostite!- izvinjavao se mladić- Nisam želeo da uvredim sud. Jednostavno, bilo mi je mnogo dosadno!
-Žalim, ali moraćete nekako da izdržite do kraja suđenja. Ili to, ili možda želite da provedete šest meseci u zatvoru?
Naravno, mladić je na kraju ispunio svoju građansku dužnost. Verovatno poslednji put.
|
VATROGASCI HVATAJU BIDERMAJER
|
 |
|
Bio je to trenutak koji je dugo čekala, a koji je već bezbroj puta proživela u mislima. Sve je bilo savršeno, čak i vreme. Nije bilo ni daška vetra, a pošto je bio maj, kalifornijski vazduh bio je posebno prijatan. Zato je Džordžeta Klemons mirne duše obukla dugačku belu venčanicu, stala na ludi kamen i rekla sudbonosno – da. Ali, kad je iznenada spazila dim kako kulja iz kuće prekoputa mesta gde se održavalo venčanje, mlada je poludela od besa. Ipak je to bio dan koji je odavno na tenane isplanirala, gde ništa nije smelo da bude prepušteno slučaju. A pošto je znala da će uskoro da dođu vatrogasci i da joj pokvare idličnu sliku venčanja, nešto je morala da preduzme.
– Gde si pošla? – povikao je u neverici njen novopečeni muž, kad je Džordžeta zasukla donji deo venčanice i u visokim štiklama pohitala u pravcu požara.
Mora da je to bio najčudniji dan u životu gospođe Vudvord, kada ju je ugledala na vratima svoje zapaljene kuće Džordžeta je, sa sve bidermajerom razvalila vrata, probila se kroz dim, uhvatila je pod mišku i iznela napolje.
-Neću nikome dozvoliti da mi pokvari venčanje!- rekla joj je potom mlada, vidno garave venčanice i poluistopljenih cipela, i to nekoliko minuta pre nego što su došli vatrogasci i stali u red za hvatanje bidermajera.
|
POTPIŠI FLEKU
|
 |
|
Kad god prođe nekom od ulica Subotice i na parkingu ugleda zapuštena kola na čijem prašnjavom zadnjem staklu piše „Operi me!”, Snežana, profesorka srpskog jezika, seti se jednog događaja iz osamdesetih godina kad je s tek dobijenom fakultetskom diplomom pristigla iz Beograda u grad na severu Vojvodine da bi predavala u nekoliko srednjih škola.
Ne poznajući grad niti ikoga u njemu, odmah je položila vozački ispit i kupila automobil, polovni „fijat”, da bi njime odlazila na posao i što češće u Beograd. Ali, ubrzo je prestala da vozi jer joj u Subotici i nije bio potreban automobil, a do Beograda se više isplatilo autobusom. „Fijat” je, parkiran ispred zgrade, sakupljao prašinu. Jednog jutra osvanula je i na njemu, kao i na svim prljavim kolima, poruka „Operi me!”
Tako je prve slobodne subote uzela kofu sa sapunjavom vodom i krpe i zdušno se dala na trljanje ne štedeći snagu i ne zaobilazeći nijedan delić karoserije. Kako nije imala crevo, svaki čas je ulazila u zgradu da promeni vodu. Naravno, nije joj promaklo da je s prozora jedne od privatnih kuća posmatra tamnokosi brka. Sa zanimanjem je pratio svaki njen pokret. Ali, ona se nije obazirala jer je uskoro njen automobil zablistao belinom, odskačući od većine parkiranih oko njega. Snežani je preostalo još da ga opere iznutra.
Mašila se ključa, ali on nije hteo da uđe u bravu. Pokušala je s bravom drugih vrata. Uzalud. Zbunjena, shvatila je da joj brka maše s prozora. Ljutito se okrenula ka njemu, spremna da mu svašta kaže ako progovori.
Ali, on je samo ispružio ruku s ključevima. Zbunjena, Snežana se ukopala na trotoaru, a onda je polako spustila pogled na registarsku tablicu automobila.
– Tvoja kola su ona, druga desno – mirno je odgovorio brka.
|
Ilustovao Andrej Vojković
|
|
