|
|
ПЛАТИЋУ СИТНИНОМ!
Лука Калкањини, месар из италијанског града Прата, платио је недавно на врло необичан начин казну због тога што је непрописно, односно без дозволе, проширио своју тезгу за продају меса. Наиме, пре две године досуђено му је да због тога плати казну у износу од пет хиљада евра. Међутим, он је упорно одуговлачио тенутак плаћања. Зашто? Сакупљао је новац! Тачније, ситнину. Две и по године требало му је да сaкупи хиљаде новчића од једног, два и пет центи. Тако је у металним колицима тешким више од четири стотине килограма догурао новац у полицијску станицу. А онда је истоварио «ситниш». Свима је било јасно да је на тај начин желео да протестује због високе казне.
|
|
НЕПОКОШЕНА ТРАВА ДОМА ТВОГ
Џон Хамилтон из једног места у Охају, у САД, који је ухапшен јер је недозвољено косио траву у градском парку, изјавио је да је само хтео да да свој допринос градској чистоћи. Додао је, такође, да је ствар морао да преузме у своје руке пошто је трава била висока готово метар. Но, према полицијском извештају, сведоци су изјавили да је Хамилтон покошену траву наносио дуж пешачке стазе, што је озбиљан прекшај, и да се опирао хапшењу пошто су му полицајци саопштили да ремети јавни ред и мир. Иако је сигурно да ће нелегални баштован отићи на неколико дана у затвор, градоначелница је изјавила је да разуме његов очај, јер је парк заиста био запуштен а све због недостатка новца у буџету. |
ИМА ЛИ ГОРИВА У АВИОНУ?
Најбољи а уједно и најлогочнији савет који је један средњовечни инструктор летења у Канади већ годинама говорио својим студентима, гласио је – Увек прво проверите гориво! Али, Кајл Сандмен, шеснаестогодишњи дечак коме је недостајало неколико часова лета да постане пилот, желео је да то потврди кроз праксу. Пошто је с инструктором провео десет застрашујућих минута без горива, током којих се њихов мали авион понашао као осакаћена једрилица, и једва слетели на прву ораницу на коју су наишли, капетан Ухалт му се обратио.
-Је л' видиш шта се дешава ако се не провери ниво горива? Да си ме слушао на часовима, до овога никад не би дошло!
Младић му није одговорио. Назвао га је следећег јутра и сапштио му да одустаје од обуке. Лекција му је била више него довољна. |
ОДБЕГЛА ПОРОТА
Да суђења нису места где се воде занимљиве битке речима између тужилаца и бранилаца, нити да се докази изводе спектакуларно, као у неком крими-роману, а у шта желе да нас убеде бројни филмови, сведочи и најновији случај из Вашингтона. Наиме, једном двадесетпетогодишњем младићу место у пороти суда је највећа част. У ствари, барем је тако свима говорио све док се на крају и сам није нашао у судници. Јер, чим је судија најавио прву паузу за ручак, млађани поротник изгубио се без трага и гласа. Пошто се такав чин сматра великом увредом суда, полиција је кренула у потеру. Нашла га је неколико дана касније и одвела пред тог истог судију.
-Опростите!- извињавао се младић- Нисам желео да увредим суд. Једноставно, било ми је много досадно!
-Жалим, али мораћете некако да издржите до краја суђења. Или то, или можда желите да проведете шест месеци у затвору?
Наравно, младић је на крају испунио своју грађанску дужност. Вероватно последњи пут.
|
ВАТРОГАСЦИ ХВАТАЈУ БИДЕРМАЈЕР
|
 |
|
Био је то тренутак који је дуго чекала, а који је већ безброј пута проживела у мислима. Све је било савршено, чак и време. Није било ни дашка ветра, а пошто је био мај, калифорнијски ваздух био је посебно пријатан. Зато је Џорџета Клемонс мирне душе обукла дугачку белу венчаницу, стала на луди камен и рекла судбоносно – да. Али, кад је изненада спазила дим како куља из куће прекопута места где се одржавало венчање, млада је полудела од беса. Ипак је то био дан који је одавно на тенане испланирала, где ништа није смело да буде препуштено случају. А пошто је знала да ће ускоро да дођу ватрогасци и да јој покваре идличну слику венчања, нешто је морала да предузме.
– Где си пошла? – повикао је у неверици њен новопечени муж, кад је Џорџета засукла доњи део венчанице и у високим штиклама похитала у правцу пожара.
Мора да је то био најчуднији дан у животу госпође Вудворд, када ју је угледала на вратима своје запаљене куће Џорџета је, са све бидермајером развалила врата, пробила се кроз дим, ухватила је под мишку и изнела напоље.
-Нећу никоме дозволити да ми поквари венчање!- рекла јој је потом млада, видно гараве венчанице и полуистопљених ципела, и то неколико минута пре него што су дошли ватрогасци и стали у ред за хватање бидермајера.
|
ПОТПИШИ ФЛЕКУ
|
 |
|
Кад год прође неком од улица Суботице и на паркингу угледа запуштена кола на чијем прашњавом задњем стаклу пише „Опери ме!”, Снежана, професорка српског језика, сети се једног догађаја из осамдесетих година кад је с тек добијеном факултетском дипломом пристигла из Београда у град на северу Војводине да би предавала у неколико средњих школа.
Не познајући град нити икога у њему, одмах је положила возачки испит и купила аутомобил, половни „фијат”, да би њиме одлазила на посао и што чешће у Београд. Али, убрзо је престала да вози јер јој у Суботици и није био потребан аутомобил, а до Београда се више исплатило аутобусом. „Фијат” је, паркиран испред зграде, сакупљао прашину. Једног јутра осванула је и на њему, као и на свим прљавим колима, порука „Опери ме!”
Тако је прве слободне суботе узела кофу са сапуњавом водом и крпе и здушно се дала на трљање не штедећи снагу и не заобилазећи ниједан делић каросерије. Како није имала црево, сваки час је улазила у зграду да промени воду. Наравно, није јој промакло да је с прозора једне од приватних кућа посматра тамнокоси брка. Са занимањем је пратио сваки њен покрет. Али, она се није обазирала јер је ускоро њен аутомобил заблистао белином, одскачући од већине паркираних око њега. Снежани је преостало још да га опере изнутра.
Машила се кључа, али он није хтео да уђе у браву. Покушала је с бравом других врата. Узалуд. Збуњена, схватила је да јој брка маше с прозора. Љутито се окренула ка њему, спремна да му свашта каже ако проговори.
Али, он је само испружио руку с кључевима. Збуњена, Снежана се укопала на тротоару, а онда је полако спустила поглед на регистарску таблицу аутомобила.
– Твоја кола су она, друга десно – мирно је одговорио брка.
|
Илустовао Андреј Војковић
|
|
