Trebalo je da prođu bezmalo četiri stoleća da ponovo počnemo da se divimo delima Sandra Botičelija. Sredinom devetnaestog veka jedna grupa umetnika, prevashodno slikara, osniva Bratstvo prerafaelita s osnovnim ciljem da se englesko slikarstvo oslobodi akademizma i vrati slikarskim uzorima pre Rafaela. Linearnost i razigranost stila, simbolizam, biblijske teme i mitološki simboli, odgovor su na realizam i akademski pristup umetnosti. Dante i Šekspir, a pre svih Botičeli, postaju uzor ove grupe umetnika. Botičelijevim slikama se dive, proučavaju ih i one postaju uzor i primer stvaralaštva ovog bratstva.
Dante Gabrijel Roseti (Dante Gabriel Rossetti, (1828 - 1882), sin italijanskog emigranta, jedan je od osnivača ovog pokreta. Bio je pesnik, slikar i prevodilac, a uzor njegovog umetničkog dela je rana renesansa, takozvani kvatročento. „Zabavnik” je već pisao o njemu. Njegova poezija, a posebno soneti su sentimentalni, sanjarski, prožeti alegorijskim sadržajima, a slike često ispunjene misticizmom njegovih soneta. Na njegovim delima smenjuju se likovi tri ženske osobe koje su mu bile nadahnuće u radu i obeležile mu život. To su bile Elizabet Sidal (kojom se i oženio), Fani Kornvort i Džejn Moris, supruga njegovog prijatelja, pesnika Vilijama Morisa. Prema svakoj od njih gajio je ljubav, imao posebna osećanja i sve tri bile su mu muze koje je ovekovečio na svojim platnima.
Na remek-delu „Prozerpina”, koje je nastalo 1874. godine, a čuva se u „Tejt galeriji”, prikazana je Džejn s narom u ruci, u pozadini je bršljan, a u gornjem desnom uglu sonet posvećen Prozerpini.

Nar

Nar, mogranj, ili šipak, kako ga još zovu, latinski Punica granatum, listopadni je grm, ili manje drvo, sivkaste, ispucale kore, kožastih listova, krupnih jarkocrvenih cvetova, s dobro poznatim sočnim i jestivim plodovima. Poreklom je iz zapadne i južne Azije, a odomaćio se u Sredozemlju, najčešće u šibljacima i makijama (devastirane šume). Koristi se kora s korena, stabla i grana (Cortex Granati radicis, trunci et ramorum) koja je bila oficinalna droga (biljna lekovita sirovina) po šestoj nemačkoj, petoj švajcarskoj i drugoj jugoslovenskoj farmakopeji. Koristila se zbog sadržaja piperidinskih alkaloida (izopeletierin, peletierin, metilpeletierin) kao sredstvo protiv crevnih parazita, posebno pantljičare. Danas je upotreba za ove namene veoma retka, takoreći zaboravljena. Međutim, sve su ozbiljnija istraživanja koja se vrše na plodu nara, rezultati su sve bolji, a plod i sok nara postaju sve značajniji i sve prisutniji u ljudskoj ishrani. Plod sadrži šećere, voćne kiseline (najviše limunske), ali i mnoge fenolne komponente (antocijane, derivate elagne kiseline, hidrolizujuće tanine...), zbog čega se preporučuje kao obavezni dodatak ishrani protiv bolesti srca i krvnih sudova i stresa. Dokazano je da ima snažno antioksidativno delovanje koje ga, uz prisustvo navedenih fenolnih komponenti, sve više nameće kao izvrsno voće, ali i kao hranu koja može da se preporuči za odbranu od malignih oboljenja. I još nešto, najbolji učinak pokazuje čitav plod, potom mutni ceđeni sok od čitavog ploda, a tek na kraju bistri sok od crvenog omotača semenke (arilusa).

Druga biljka na slici je bršljan, latinski Hedera helix. To je dobro poznata puzavica koja najčešće obrasta hrastova, bukova i jelova debla. U farmaciji se koristi list bršljana Folia Hederae helicis (Hederae arboreae), a sadrži saponozide, flavonoide, alkaloide, poliacetilene, sterole... Deluje ekspektorantno i sekretolitički (olakšava iskašljavanje), međutim, najviše se koristi u kozmetici. Naime, ekstrakt bršljana je nezaobilazan sastojak gelova protiv celulita. List bršljana ne može da se preporuči za samolečenje, a osobe sa osetljivom kožom trebalo bi da budu posebno oprezne, jer svež list bršljana može da izazove kontaktni dermatitis.
Pitamo se zašto je Roseti stavio plod nara u ruke Prozerpine. Rimska boginja Prozerpina poistovećuje se s grčkom boginjom Persefonom. Legenda kaže da je Persefona bila kćerka ljubimica boginje Demetre. Jednom prilikom, dok je brala narcise, ugledao je bog podzemlja Had, zaljubio se u nju i odvukao je u podzemni svet. Demetra, boginja polja, tražila je kćerku, tugovala, zanemarila zemlju i poljoprivredu, zbog čega su ljudi gladovali. Videvši to, Zevs je naredio Hadu da vrati devojku majci. Ovaj je pristao, ali je prethodno namamio da pojede zrno nara, što je bilo dovoljno da je veže za podzemni svet. Zatim je sklopio sporazum da Persefona osam meseci bude s majkom u gornjem svetu, a četiri s njim u podzemlju. Od tada su polja zelena osam meseci, a ostala četiri sve odumire. Nar je postao simbol podzemnog sveta, ali i podvojenosti i dvostruke ljubavi.

Leonardo da Vinči: ''Bahus''

Bršljan je Dionisova biljka (u rimskoj mitologiji Bahus). Dionis je imao štap (tirsos) obmotan bršljanom i na glavi je nosio venac od bršljana. Legenda kaže da se na čuvenim dionizijskim svetkovinama (bahanalijama) pilo vino u koje je dodavan bršljan i neko druge halucinogene biljke. Venac od bršljana nosio je Aleksandar Makedonski, ali i Romul, osnivač Rima. Bršljan je simbol pesništva, i ...kao što je list bršljana večito zelen, tako su ljubav i vernost pod zaštitom bršljana večni...
Verujemo da je Dante Gabrijel Roseti, poznavajući simboliku nara i bršljana, namerno uzeo za model Džejn Moris, a dalje govori sama slika. Taj nar nam otkriva celu priču i ljubav prema Džejn i kako je deli s njenim zakonitim mužem. U pozadini buja bršljan, znači priroda živi, Džejn je s njim, slikarom i pesnikom, zakleti su na večnu ljubav, što potvrđuje i sonet u gornjem desnom uglu. Ali nar u ruci, taj simbol podvojenosti, podseća da će ga Džejn napustiti...