Требало је да прођу безмало четири столећа да поново почнемо да се дивимо делима Сандра Ботичелија. Средином деветнаестог века једна група уметника, превасходно сликара, оснива Братство прерафаелита с основним циљем да се енглеско сликарство ослободи академизма и врати сликарским узорима пре Рафаела. Линеарност и разиграност стила, симболизам, библијске теме и митолошки симболи, одговор су на реализам и академски приступ уметности. Данте и Шекспир, а пре свих Ботичели, постају узор ове групе уметника. Ботичелијевим сликама се диве, проучавају их и оне постају узор и пример стваралаштва овог братства.
Данте Габријел Росети (Dante Gabriel Rossetti, (1828 - 1882), син италијанског емигранта, један је од оснивача овог покрета. Био је песник, сликар и преводилац, а узор његовог уметничког дела је рана ренесанса, такозвани кватроченто. „Забавник” је већ писао о њему. Његова поезија, а посебно сонети су сентиментални, сањарски, прожети алегоријским садржајима, а слике често испуњене мистицизмом његових сонета. На његовим делима смењују се ликови три женске особе које су му биле надахнуће у раду и обележиле му живот. То су биле Елизабет Сидал (којом се и оженио), Фани Корнворт и Џејн Морис, супруга његовог пријатеља, песника Вилијама Мориса. Према свакој од њих гајио је љубав, имао посебна осећања и све три биле су му музе које је овековечио на својим платнима.
На ремек-делу „Прозерпина”, које је настало 1874. године, а чува се у „Тејт галерији”, приказана је Џејн с наром у руци, у позадини је бршљан, а у горњем десном углу сонет посвећен Прозерпини.

Нар

Нар, мограњ, или шипак, како га још зову, латински Punica granatum, листопадни је грм, или мање дрво, сивкасте, испуцале коре, кожастих листова, крупних јаркоцрвених цветова, с добро познатим сочним и јестивим плодовима. Пореклом је из западне и јужне Азије, а одомаћио се у Средоземљу, најчешће у шибљацима и макијама (девастиране шуме). Користи се кора с корена, стабла и грана (Cortex Granati radicis, trunci et ramorum) која је била официнална дрога (биљна лековита сировина) по шестој немачкој, петој швајцарској и другој југословенској фармакопеји. Користила се због садржаја пиперидинских алкалоида (изопелетиерин, пелетиерин, метилпелетиерин) као средство против цревних паразита, посебно пантљичаре. Данас је употреба за ове намене веома ретка, такорећи заборављена. Међутим, све су озбиљнија истраживања која се врше на плоду нара, резултати су све бољи, а плод и сок нара постају све значајнији и све присутнији у људској исхрани. Плод садржи шећере, воћне киселине (највише лимунске), али и многе фенолне компоненте (антоцијане, деривате елагне киселине, хидролизујуће танине...), због чега се препоручује као обавезни додатак исхрани против болести срца и крвних судова и стреса. Доказано је да има снажно антиоксидативно деловање које га, уз присуство наведених фенолних компоненти, све више намеће као изврсно воће, али и као храну која може да се препоручи за одбрану од малигних обољења. И још нешто, најбољи учинак показује читав плод, потом мутни цеђени сок од читавог плода, а тек на крају бистри сок од црвеног омотача семенке (арилуса).

Друга биљка на слици је бршљан, латински Hedera helix. То је добро позната пузавица која најчешће обраста храстова, букова и јелова дебла. У фармацији се користи лист бршљана Folia Hederae helicis (Hederae arboreae), а садржи сапонозиде, флавоноиде, алкалоиде, полиацетилене, стероле... Делује експекторантно и секретолитички (олакшава искашљавање), међутим, највише се користи у козметици. Наиме, екстракт бршљана је незаобилазан састојак гелова против целулита. Лист бршљана не може да се препоручи за самолечење, а особе са осетљивом кожом требало би да буду посебно опрезне, јер свеж лист бршљана може да изазове контактни дерматитис.
Питамо се зашто је Росети ставио плод нара у руке Прозерпине. Римска богиња Прозерпина поистовећује се с грчком богињом Персефоном. Легенда каже да је Персефона била кћерка љубимица богиње Деметре. Једном приликом, док је брала нарцисе, угледао је бог подземља Хад, заљубио се у њу и одвукао је у подземни свет. Деметра, богиња поља, тражила је кћерку, туговала, занемарила земљу и пољопривреду, због чега су људи гладовали. Видевши то, Зевс је наредио Хаду да врати девојку мајци. Овај је пристао, али је претходно намамио да поједе зрно нара, што је било довољно да је веже за подземни свет. Затим је склопио споразум да Персефона осам месеци буде с мајком у горњем свету, а четири с њим у подземљу. Од тада су поља зелена осам месеци, а остала четири све одумире. Нар је постао симбол подземног света, али и подвојености и двоструке љубави.

Леонардо да Винчи: ''Бахус''

Бршљан је Дионисова биљка (у римској митологији Бахус). Дионис је имао штап (тирсос) обмотан бршљаном и на глави је носио венац од бршљана. Легенда каже да се на чувеним дионизијским светковинама (баханалијама) пило вино у које је додаван бршљан и неко друге халуциногене биљке. Венац од бршљана носио је Александар Македонски, али и Ромул, оснивач Рима. Бршљан је симбол песништва, и ...као што је лист бршљана вечито зелен, тако су љубав и верност под заштитом бршљана вечни...
Верујемо да је Данте Габријел Росети, познавајући симболику нара и бршљана, намерно узео за модел Џејн Морис, а даље говори сама слика. Тај нар нам открива целу причу и љубав према Џејн и како је дели с њеним законитим мужем. У позадини буја бршљан, значи природа живи, Џејн је с њим, сликаром и песником, заклети су на вечну љубав, што потврђује и сонет у горњем десном углу. Али нар у руци, тај симбол подвојености, подсећа да ће га Џејн напустити...