На први поглед, био је то оглас као сваки други. Време је, међутим, показало да је реч о зачетку једне сасвим несвакидашње приредбе која, додуше нешто измењена, и данас постоји. У броју 901 „Политикиног Забавника”, од 4. априла 1969. године, објављен је, посебно уоквирен, позив свим заинтересованим основцима из Београда и околине који нису старији од 13 година да се пријаве за учешће „у великом певачком такмичењу за ЗЛАТНУ СИРЕНУ”.
На крају тог огласа, испод подробног објашњења услова будућег такмичења, налазила се пријава коју је требало попунити и послати „Забавнику”. У назначеном року (до 15. априла), у нашу редакцију стигло је више од 700 пријава, што је превазишло и најоптимистичкија очекивања.
Свим пријављеним малим певачима ускоро је, у неколико кругова такмичења, дата прилика да покажу своје гласовне способности. На завршном концерту, одржаном 1. јуна у препуној дворани Дома пионира, двадесет три одабрана такмичара надметала су се за звање најбољег београдског певача пионира. Победила је Биљана Ћирић, ученица III-1 разреда ОШ „Гоце Делчев” у Земуну, која је веома лепо отпевала своју „Пролећну баладу”. Победница је од нашег листа добила „Златну сирену”, у виду значке од чистог злата и једногодишњу претплату на „Забавник”.
Финале на телевизији
Слично је било и наредне године. У финалу су се појавила двадесет два мала певача, а прво место и „Златну сирену” освојио је Петар Жебељан, ученик VI-2 разреда ОШ „22. децембар” из Београда. Ово такмичење приређено је на простору целе Србије и тада су уведене још две награде за најбоље. Тако су прве „Сребрне сирене” припале Емилији Терек из Новог Сада и Мирјани Саздић из Земуна. Новина је била и то што је завршну приредбу, одржану 1. марта 1970. године у Великој дворани Дома пионира, преносила телевизија.
А завршница трећег по реду такмичења за „Златну сирену” добила је одговарајући простор и у нашем најстаријем дневном листу. Тада је на страни културне рубрике „Политике” изашао текст под насловом „Непосредност дечјег певања” који овде објављујемо уз одређена скраћења:
„Завршни концерт ’Златне сирене 71’ (Дом пионира, 27. II) представља последњи чин једне широко постављене акције „Политикиног Забавника” и Дома пионира... Првобитно замишљена и одржавана у Београду (1969), проширена на цело подручје Србије (1970), акција је ове године добила у масовности: у три етапе такмичења учествовало је готово 2000 ученика, из 123 места, од којих су 16 најбољих суделовали на завршној фестивалској приредби.
На подијуму Дома пионира, у спектакуларном аранжману који је, у минијатури, подсећао на фестивале забавне музике, уз сарадњу Младена Нешовића и ансамбла Мирка Шоуца, Дечјег хора Дома пионира и водитеља програма Дејана Ђуровића... пред микрофоном су се ређала талентована и музикална деца кристално чистих гласова, уносећи у интерпретацију изразито дечју спонтаност, наивност, присност и непосредност.”
На крају текста читаоцима је, укратко, предочена одлука жирија: „’Златна сирена 71’ Гордана Брановић, ученица V разреда из Ниша; ’Сребрне сирене 71’: Владимир Новаковић, ученик разреда из Новог Сада, и Снежана Васић, ученица ВИ разреда из Београда.”
Тако је, ето, било некад, а како ово такмичење данас изгледа?
За све узрасте
О томе нам је недавно говорила Мирјана Миличић-Прокић, музички уредник у Дечјем културном центру Београд (ДКЦБ), што је садашње име установе која се дуго звала Дом пионира.
Љубазна уредница објаснила је суштину савременог надметања за „Златну сирену”. Данас је то завршни чин обимне акције у којој се музички надарени београдски основци, узраста од 7 до 14 година, такмиче у извођењу дечје песме за соло глас – „а капела” и уз пратњу клавира. Такмичење се спроводи у оквиру Дечјих музичких свечаности (Демус) које се већ годинама, од новембра до маја, приређују као надметање музичких секција основних школа из свих београдских општина.
Поред „Златне сирене”, Дечјим музичким свечаностима обухваћена су и надметања малих вокалних састава (дуети, терцети и квартети) и група певача. Такмичења се одржавају на три нивоа: школском, општинском и градском. Дечји културни центар реализује Демус заједно са школама и организацијом „Пријатељи деце Београда”.
Сви мали певачи се, према свом узрасту, такмиче у три категорије. Прву старосну групу чине ђаци првог, другог и трећег, другу ученици четвртог, петог и шестог разреда, а трећу „седмаци” и „осмаци”.
Поред „Златне сирене”, Дечјим музичким свечаностима обухваћена су и надметања малих вокалних састава (дуети, терцети и квартети) и група певача. Такмичења се одржавају на три нивоа: школском, општинском и градском. Дечји културни центар реализује Демус заједно са школама и организацијом „Пријатељи деце Београда”.
Сви мали певачи се, према свом узрасту, такмиче у три категорије. Прву старосну групу чине ђаци првог, другог и трећег, другу ученици четвртог, петог и шестог разреда, а трећу „седмаци” и „осмаци”.
Такмичари за „Златну сирену” и мали вокални састави надмећу се у три жанра певања: дечја класична и савремена соло песма, изворна народна песма – „а капела” и дечја забавна песма.
Овогодишња завршна (градска) такмичења музичких секција основних школа, Демус 2009, одржана су у Атријуму Дечјег културног центра по тачно утврђеном распореду. Тако су се учесници такмичења за „Златну сирену” и мали вокални састави (дуети, терцети и квартети) надметали у жанру Дечја
класична и савремена соло песма, на концерту приређеном 17. марта.
Три дана касније био је концерт такмичара у жанру Изворна народна песма – „акапела”. Ту су солисти и чланови малих састава, у све три узрасне категорије, изводили (до три строфе) изворне народне песме, без инструменталне пратње. Најзад, 30. марта, такмичари сва три узраста надметали су се за што бољи успех у жанру Дечја забавна песма.
класична и савремена соло песма, на концерту приређеном 17. марта.
Три дана касније био је концерт такмичара у жанру Изворна народна песма – „акапела”. Ту су солисти и чланови малих састава, у све три узрасне категорије, изводили (до три строфе) изворне народне песме, без инструменталне пратње. Најзад, 30. марта, такмичари сва три узраста надметали су се за што бољи успех у жанру Дечја забавна песма.
Градска такмичења вокалних група певача млађих разреда и вокалних група певача старијих разреда одржана су 14. априла. На крају, градска надметања малих инструменталних састава и оркестара београдских основних школа, као и хорова млађих и старијих разреда основних школа Београда, одржана су 30. априла.
Ревија свих победника Демуса 2009. одржана је 16. маја
Ревија свих победника Демуса 2009. одржана је 16. маја
ФЕДЕМУС И „ДЕЦА КОМПОЗИТОРИ”
 |
У Дечјем културном центру, поред Демуса, већ дуже од деценије приређује се и Федемус – Фестивал дечјег музичког стваралаштва. Реч је о једином дечјем фестивалу код нас у коме деца учествују у сваком његовом делу. Ту се она појављују као писци текстова, композитори и извођачи песама, а одрасли им само помажу да своје замисли што успешније остваре.
Како би окупио што већи број младих композитора, ДКЦБ сваке године расписује конкурс за најбоље дечје композиције у области вокалног и инструменталног стваралаштва, као и електронске рачунарске композиције. Право учешћа имају деца узраста од 7 до 15 година и млади старости од 16 до 20 година.
На конкурс се сваке године пријави више стотина композиција из више од шездесет градова широм Србије.
ЈUNIOR EUROVISION SONG CONTEST 2005
Учесници јубиларног X фестивала „Деца композитори”, одржаног 2005. године, у ствари су се такмичили у полуфиналу националног такмичења за избор Дечје евровизијске песме (Јunior Eurovision Song Contest). Због тога је фестивал био уступљен РТС-у, а на њему су, са петнаест вокалних композиција, учествовали млади кантаутори из Београда, Подгорице, Новог Сада, Куле, Бора, Ниша, Вршца, Горњег Милановца и Краљева.
ВАУДИНЕ „ВОКАЛИЗЕ”
Мирјана Миличић-Прокић посебно је истакла вишегодишњи допринос маестра Златана Вауде у припреми и извођењу бројних музичких приредби у ДКЦБ-у. Овај познати музички педагог и три и по деценије (1952–1986) диригент дечјег хора РТБ-а, уз појединачан рад на увежбавању младих певача, често је био и члана жирија кад се одлучивало о најбољима на „Златној сирени”, Демусу и Федемусу. Да би се, бар мало, одужио искусном педагогу и уједно помогао будућим такмичарима, ДКЦБ је 2006. године, у виду брошуре, објавио Ваудине „Вокализе”. У тој збирци дате су партитуре његових композиција и вокализа – техничких вежби за одређене певачке гласове – и она је од изузетне педагошке вредности и као таква користи се за наставу у основним и музичким школама.
БЕОГРАД ЈЕ „БРУЈАО”
Познати телевизијски водитељ и глумац Дејан Ђуровић о „Златној сирени”:
„Био сам водитељ завршних приредби на првих десетак ’Златних сирена’ које су одржаване пред препуним гледалиштем у дворани некадашњег Дома пионира у Таковској улици. Те приредбе су извођене уз помоћ одличног оркестра Мирка Шоуца и изврсних вокалних солиста Драгана Лаковића и Милана Суботе”, каже овај свестрани водитељ, кога некадашња и садашња деца највише знају по вођењу приредби на „Радости Европе”, а старији по чувеним радио и телевизијским емисијама „Драгстор озбиљне музике” и „Недељом увече”.
„Био сам водитељ завршних приредби на првих десетак ’Златних сирена’ које су одржаване пред препуним гледалиштем у дворани некадашњег Дома пионира у Таковској улици. Те приредбе су извођене уз помоћ одличног оркестра Мирка Шоуца и изврсних вокалних солиста Драгана Лаковића и Милана Суботе”, каже овај свестрани водитељ, кога некадашња и садашња деца највише знају по вођењу приредби на „Радости Европе”, а старији по чувеним радио и телевизијским емисијама „Драгстор озбиљне музике” и „Недељом увече”.
„’Златна сирена’ била је заиста толико популарна да је цео школски Београд ’брујао’ у време њеног одржавања. Деца, учесници тих приредби, певала су углавном стихове познатих песника уз дела славних композитора која су изводили прворазредни музичари под вођством Мирка Шоуца. Претходно су по школама, уз помоћ професора, била приређивана вишемесечна квалификациона такмичења у којима су се надметали бројни музички надарени основци”, сећа се Ђуровић и додаје:
„Телевизија је редовно преносила финале ’Златне сирене’, што је битно доприносило њеној популарности. Сећам се да су нам и телевизијски критичари, у штампи, била веома наклоњени и да смо од њих, по правилу, добијали највише оцене, у виду специјалних ’звездица’.
J. Радовановић
