Čovek bi trebalo da bude zahvalan što mu telo ispušta odgovarajuće mirise. Po mišljenju Luja Likija (1903–1972), svetski poznatog kenijskog antropologa, telesni mirisi pomogli su našim dalekim precima da prežive. On je smatrao da je većina životinja, naših mogućih prirodnih neprijatelja, izbegavala da se hrani ljudskim mesom jer ono za njih ima neprijatan miris, samim tim i odvratan ukus.

Stari Egipćani štošta su nam ostavili u nasleđe, između ostalog i prve dezodoranse. U ovoj drevnoj civilizaciji, kako veruju naučnici, rodila se zamisao da se ispod miške stavi cimet ili neki drugi mirišljavi začin koji sprečava širenje neprijatnog mirisa.

U borbi protiv zadaha, rimski pesnik Ovidije (43–18) nudio je znatno delotvornije rešenje. U knjizi „Čin ljubavi” on savetuje damama da se prethodno otarase „dlakave koze” ispod pazuha.

Prvi dezodorans koji se u parfimerijama pojavio 1903. godine zvao se „evridej”. Sadržavao je toliko kiseline da se često događalo da progori tkaninu.

I neki današnji dezodoransi mogu da oštete odeću. Poznato je da pojedina sredstva za sprečavanje znojenja, poput aluminijum-hlorida, ostavljaju žut trag na majicama, bluzama, košuljama.

U bibliotekama u Sent Luisu, u okrugu Obispo, Kalifornija, svako ko, po mišljenju zaposlenih, širi preteran telesni miris može da bude udaljen iz prostorije. Takav je zakon.

Ono što današnji dezodoransi sigurno ne mogu da izazovu jesu, što je vrlo važno, degenerativna oboljenja. Medicinska ispitivanja pokazala su da aluminijum-hlorid, ako prodre kroz kožu, ne izaziva gubitak pamćenja ili otežan govor.

Japansko preduzeće za mušku odeću „Aoki” hvali se odelima koja, kako navode u reklami, upijaju znoj i neutrališu mirise čitavog tela.

U Zemlji izlazećeg sunca sada postoji i posebna žvaka preduzeća „Fuvarinka”. Dovoljno je da je čovek žvaće i kroz kožu će početi da mu se oslobađa miris svežeg limuna ili ruže pomešane s voćem, i to čitavih šest sati.

Kad je Kurt Kobejn (1967–1994), nesrećno stradali američki muzičar, napisao pesmu „Smells Like Teen Spirit”, nije znao da je „Teen Spirit” ime omiljene marke dezodoransa. Preduzeće „Menen”, koje proizvodi „tinejdžerski duh”, nije želelo da otkrije da li je pesma grupe „Nirvana” uticala na potražnju tog dezodoransa. Međutim, samo šest meseci pošto je nastala, „Kolgejt” je kupio „Menen” za šeststo sedamdeset miliona dolara.

U maju 2008. godine glumac Metju Mekonehi otkrio je novinarima da nikad ne koristi dezodorans. Već narednog dana preduzeće „Axe” poslalo mu je godišnju zalihu dezodoransa s napomenom da je možda kucnuo čas za bočicu mirišljavog spreja.