Човек би требало да буде захвалан што му тело испушта одговарајуће мирисе. По мишљењу Луја Ликија (1903–1972), светски познатог кенијског антрополога, телесни мириси помогли су нашим далеким прецима да преживе. Он је сматрао да је већина животиња, наших могућих природних непријатеља, избегавала да се храни људским месом јер оно за њих има непријатан мирис, самим тим и одвратан укус.

Стари Египћани штошта су нам оставили у наслеђе, између осталог и прве дезодорансе. У овој древној цивилизацији, како верују научници, родила се замисао да се испод мишке стави цимет или неки други миришљави зачин који спречава ширење непријатног мириса.

У борби против задаха, римски песник Овидије (43–18) нудио је знатно делотворније решење. У књизи „Чин љубави” он саветује дамама да се претходно отарасе „длакаве козе” испод пазуха.

Први дезодоранс који се у парфимеријама појавио 1903. године звао се „евридеј”. Садржавао је толико киселине да се често догађало да прогори тканину.

И неки данашњи дезодоранси могу да оштете одећу. Познато је да поједина средства за спречавање знојења, попут алуминијум-хлорида, остављају жут траг на мајицама, блузама, кошуљама.

У библиотекама у Сент Луису, у округу Обиспо, Калифорнија, свако ко, по мишљењу запослених, шири претеран телесни мирис може да буде удаљен из просторије. Такав је закон.

Оно што данашњи дезодоранси сигурно не могу да изазову јесу, што је врло важно, дегенеративна обољења. Медицинска испитивања показала су да алуминијум-хлорид, ако продре кроз кожу, не изазива губитак памћења или отежан говор.

Јапанско предузеће за мушку одећу „Аоки” хвали се оделима која, како наводе у реклами, упијају зној и неутралишу мирисе читавог тела.

У Земљи излазећег сунца сада постоји и посебна жвака предузећа „Фуваринка”. Довољно је да је човек жваће и кроз кожу ће почети да му се ослобађа мирис свежег лимуна или руже помешане с воћем, и то читавих шест сати.

Кад је Курт Кобејн (1967–1994), несрећно страдали амерички музичар, написао песму „Smells Like Teen Spirit”, није знао да је „Тeen Spirit” име омиљене марке дезодоранса. Предузеће „Менен”, које производи „тинејџерски дух”, није желело да открије да ли је песма групе „Нирвана” утицала на потражњу тог дезодоранса. Међутим, само шест месеци пошто је настала, „Колгејт” је купио „Менен” за шестсто седамдесет милиона долара.

У мају 2008. године глумац Метју Меконехи открио је новинарима да никад не користи дезодоранс. Већ наредног дана предузеће „Аxе” послало му је годишњу залиху дезодоранса с напоменом да је можда куцнуо час за бочицу миришљавог спреја.