Bilo je to vreme hladnog rata između Sjedinjenih Američkih Država i Sovjetskog Saveza, vreme kad je ceo svet s razlogom strahovao za budućnost. Trka za sve snažnijim oružjem za masovno uništenje prenela se s dotad poznatih vojišta – zemlje, vode i vazduha – na svemir. Baš tih godina Judžin Rodenberi, bivši pilot i policajac iz Los Anđelesa, pokušavao je da različitim televizijskim kućama proda scenario nove naučnofantastične serije koja bi se zvala „Karavan ka zvezdama”.

Prema njegovoj zamisli, u dalekom 23. veku, hrabra posada svemirskog broda biva poslana da istražuje beskraje vasione. Judžin Rodenberi, Džin za prijatelje, bio je humanista i čovek u mnogim stavovima ispred svog vremena. Da bi budućim gledaocima svoju zamisao učinio prihvatljivom, priču je stavio u utopijsko okruženje u kome je čovečanstvo, preživevši razarajući nuklearni rat u 21. veku, konačno okrenulo leđa nacionalno-rasnim predrasudama i postalo jedinstvena ljudska zajednica. Tada je i Zefram Kokren izumeo nadsvetlosni vorp pogon koji je doveo Zemljane u dodir s drugim svemirskim civilizacijama. Zajedno, ljudi i vanzemaljci, stvorili su Ujedinjenu federaciju planeta, čiji je najvažniji deo bila Zvezdana flota, moćna jedinica namenjena da istražuje svemir, koja stupa u vezu s nepoznatim vrstama i širi ideje o zajedništvu, razumevanju i jednakosti.

Ova priča učinila se dovoljno zanimljivom vlasnicima velike televizijske kuće NBC. Seriji je dat novi, prikladniji naslov – „Zvezdane staze”. Prva pilot-epizoda procenjena je kao „previše intelektualna”, pa je emitovanje serije odloženo. S nešto izmenjenom glumačkom postavom i u opuštenijoj atmosferi snimljena je druga pilot-epizoda, emitovana 8. septembra 1966. godine. Od samog početka izdvojili su se likovi kapetana Džejmsa Tiberijusa Kirka (Vilijam Šatner) i njegovog prvog oficira i naučnog savetnika gospodina Spoka (Leonard Nimoj), polučoveka poluvulkanca zašiljenih ušiju. Njihovo prijateljstvo i potpuno različite ličnosti obeležili su „Zvezdane staze”. Džejms Kirk je prikazan kao pustolov, plahovit, uvek spreman da rizikuje i raspoložen za društvo lepih žena. Spok je bio tipičan Vulkanac, uzdržan, racionalan, logičan i bez osećanja. Ovako zamišljeni likovi savršeno su se uklopili u okruženje ostatka posade.

Posada svemirskog broda nazvanog „Enterprajz” (Poduhvat) bila je sastavljena od pripadnika brojnih nacija i rasa, oba pola. Danas to možda i ne izgleda tako čudno, ali staviti u istu seriju Afroamerikanku, Japanca, Rusa i polučoveka polusvemirca zajedno sa ostalim „prihvatljivim” nacijama bila je nečuvena hrabrost. Tih šezdesetih godina prošlog veka Amerika je bila ksenofobična zemlja opterećena rasizmom, šovinizmom, strahom od komunista (čitaj Rusa) i još nije zaboravila da su joj samo dve decenije pre toga Japanci bili najveći neprijatelji. Za razliku od ostalih naučnofantastičnih serija čiji, uglavnom površni, sadržaj nije baš doticao vreme u kom su nastajale, „Zvezdane staze” često su uspevale da izraze teskobu savremenog čoveka na jasan i nedvosmislen način. Na primer, u epizodi „Mali privatni rat” otvoreno je kritikovano američko vojno mešanje u Vijetnamu, što je u ondašnjim medijima bila najveća tabu tema.

Nikel Nikols kao Niota Upenda Uhura, oficir za vezu, zanosna crnkinja u izazovno kratkoj suknji, bila je prva tamnoputa glumica u istoriji američke televizije kojoj je data značajnija uloga u nekoj seriji. Njena gluma i utisak koji je ostavila potakli su mnoge mlade Afroamerikanke da postanu glumice i ostvare uspešne karijere. Jedna od njih, Vupi Goldberg, u znak zahvalnosti, prihvatila je i odigrala zanimljivu ulogu Guinan u drugom serijalu „Zvezdane staze: Nova generacija”. Tada je izjavila da je kao dete, gledajući „Zvezdane staze”, rekla majci: „Videla sam crnkinju na televiziji i ona nije glumila sluškinju!” Za lik poručnika Uhure vezana je još jedna istorijska anegdota. U epizodi „Platonova pastorčad” iz 1968. godine ona i kapetan Kirk strasno su se poljubili. To je bio prvi međurasni poljubac snimljen na američkoj televiziji. Ime Uhura nije slučajno izabrano jer na Svahili jeziku znači sloboda.

Brodski lekar, poručnik Leonard Mekoj zvani Koska (Deforest Keli), bio je kapetanov „prijatelj, lični barmen, poverenik, savetnik i sveštenik”. Njegove stalne upadice i „peckanja” uvek logičnog i hladnokrvnog Spoka spadaju u najzabavnije delove serije. Ušao je u televizijsku istoriju čestim korišćenjem rečenice: „Ovaj je mrtav, Džime” i dosetkom: „Ja sam lekar, a ne… (na primer dizalica)” kad se od njega očekivalo da uradi nešto što nije njegov posao. Montgomeri Skot zvani Skoti (Džejms Dohan), glavni brodski inženjer, Hikaru Sulu (Džordž Takei), pilot-kormilar, i Pavel Andrejevič Čekov (Valter Kenig), navigator, upotpunjavali su posadu komandnog mosta. Zastavnik Čekov pojavio se tek u drugoj sezoni originalnog serijala. Rodenberi je svojevremeno rekao da je navigatora ruskog porekla uveo u seriju izazvan člankom objavljenim u moskovskoj „Pravdi” gde je navedeno da, iako je Sovjetski Savez vodeća zemlja u kosmičkim istraživanjima, nema nijednog Rusa u posadi „Enterprajza”.

Po mnogima glavni junak serije bio je upravo taj magični svemirski brod. Svaka epizoda počinjala je sledećim rečima: „Svemir – poslednja granica. Ovo je priča o putovanjima svemirskog broda ’Enterprajz’. Njegov petogodišnji poduhvat je da istražuje nepoznate nove svetove, da nalazi nove oblike života i civilizacije, da hrabro ide tamo gde niko još nije išao.” „Enterprajz” je bio dobro opremljen za takvu vrstu putovanja. Kretao se brzinom osam puta većom od brzine svetlosti koristeći vorp pogon. Da bismo bolje razumeli moć ovog pogona, evo poređenja: vorp faktor 8 jednak je brzini od 1103 triliona kilometara na čas. Pri ovakvoj brzini, ceo Sunčev sistem s kraja na kraj preleteli bismo za neverovatnih 39 sekundi! Ali „Enterprajz” nije bio samo brz. U borbi, a njih je bilo mnogo u još neistraženom i često neprijateljskom svemiru, „Enterprajz” je napadao moćnim laserima i fotonskim torpedima, a branio se poljem sila koje je štitilo brodski trup od protivničkog oružja. Posada je prolazila kroz vrata koja su se sama otvarala, a brod napuštala i na njega se vraćala teleportacijom. Međusobno su bili u vezi koristeći se uređajima koji će danas svakog podsetiti na mobilne telefone.

Mnogi od ovih uređaja i naprava nisu se prvi put pojavili u „Zvezdanim stazama”. Pojedini autori naučne fantastike i zanesenjaci tehnologije budućnosti pisali su i ranije o većini od njih. Ali nikada pre ove serije nije primenjeno toliko novotarija na jednom mestu i u okviru jednog televizijskog programa. Kad su u pitanju specijalni efekti, oni današnjem gledaocu sigurno izgledaju neubedljivo i naivno. Ja sam godinama bio ubeđen da je originalni serijal snimljen u crno-beloj tehnici jer su moji roditelji tada imali crno-beli televizor. Kad sam mnogo godina kasnije nabavio sve epizode prvog serijala, mom iznenađenju nije bilo kraja. Sve je bilo snimljeno u boji. NBC je posedovao studio s najsavremenijom tehnikom, a televizori u boji bili su na američkom tržištu pravi hit.

Originalni serijal „Zvezdanih staza” prikazivan je tri godine tokom kojih je snimljeno 79 epizoda. Iako je na početku svake najavljivan „petogodišnji poduhvat”, serijal je na kraju treće sezone prekinut jer su glavešine NBC televizije procenile da je gledanost opala toliko da nema svrhe snimati naredne sezone. Poslednja epizoda prikazana je 2. septembra 1969. godine, samo dva meseca pošto je Nil Armstrong stupio na tlo Meseca. Izgledalo je da je to kraj „Zvezdanih staza”, svemirskog broda „Enterprajz” i njegove hrabre posade. Ali priča je, na neki način, tek počinjala. Male američke televizije otkupile su pravo za prikazivanje originalnog serijala. Tako je on započeo novi život i tokom sedamdesetih godina epizode su svakodnevno prikazivane na nekoj američkoj TV stanici. „Zvezdane staze” su se s jednakim uspehom prikazivale i u svetu. Broj ljubitelja serije neprestano je rastao, a s njim i pritisak na autore da se nastavi snimanje novih epizoda. Džin Rodenberi je nameravao da junake serije s malog ekrana prenese na veliko platno. Posle nekoliko bezuspešnih pokušaja, filmska kuća „Paramaunt” pristala je da uloži novac u filmski projekat „Zvezdanih staza”. Na njihovu odluku sigurno je uticao i veliki uspeh koji su kod publike postigli „Ratovi zvezda” i „Bliski susret treće vrste”. Tako se deset godina posle prestanka prikazivanja serije okupila ista autorska i glumačka ekipa i u decembru 1979. godine „Zvezdane staze: Igrani film” doživele su premijeru. Film je „Paramauntu” doneo veoma pristojnu zaradu od oko sto četrdeset miliona dolara, pa je odmah odlučeno da se snima i njegov nastavak – „Zvezdane staze: Kanov gnev” – prikazan 1982. godine. On se i danas smatra najboljim iz serijala filmova s tematikom „Zvezdanih staza”.

Džin Rodenberi bio je prisiljen da napusti ovaj film u toku snimanja, ali nije prestao da radi na pripremanju nove televizijske serije. Poučen sudbinom originalnog serijala, prikazivanje novog ponudio je mreži malih, nezavisnih televizija. Ovim izborom postigao je pun uspeh, pa je prvu epizodu gledalo preko dvadeset sedam miliona ljudi širom Amerike. Odlučio je da radnju serije pomeri još dalje u budućnost, u 24. vek. Novi „Enterprajz” bio je veći i moćniji, snabdeven najnovijom tehnologijom kao što su replikatori, uređaji koji su proizvodili sve: od hrane, odeće pa do oružja. Za razbibrigu posade korišćene su holo-platforme u kojima su naročite holo diode emitovale neverovatno životne projekcije predela, objekata i bića memorisanih u brodskom računaru. Ko god je poželeo mogao je tu da jaše omiljenog konja okružen pejzažem rodnog kraja ili da uživa u trostrukom zalasku sunaca na nekoj dalekoj, egzotičnoj planeti. Na komandnom mostu ovako poboljšanog broda bila je sasvim nova posada predvođena kapetanom Žan-Lukom Pikarom (Patrik Stjuart). Pikar je bio oficir sasvim drugačijeg kova nego njegov prethodnik Džejms Kirk. Bio je mnogo ozbiljniji, zatvoreniji, ali je u novi serijal doneo nešto od duha vremena legendarnih kapetana koji su velikim jedrenjacima krstarili zemaljskim okeanima. Umesto logičnog i neumoljivog Spoka, prvi oficir na brodu bio je Vilijam Rajker (Džonatan Friks), s vremena na vreme opušteniji nego što bi trebalo, ljubitelj lepih žena i pristojan džez solista na trombonu. Poručnik Data (Brent Spiner) bio je nešto sasvim novo, android – veštački organizam napravljen u potpunosti nalik čoveku. Njegovi napori da nađe svoju ljudsku stranu i izbriše razliku između uređaja i čoveka još jedan su doprinos Džina Rodenberija razbijanju predrasuda i tabua. Taktički oficir Vorf (Majkl Dorn), Klingonac, bio je jedan od najomiljenijih likova u drugom serijalu. Klingonci su bili izrazito ratnička kultura s veoma strogim moralnim pravilima, pa je i Vorf prikazan na takav način. Mark Okrand, jedan od autora „Zvezdanih staza”, stvorio je poseban klingonski jezik koji je vremenom postao najomiljeniji veštački jezik. Na klingonski su, pored ostalih, prevedeni Biblija i sva Šekspirova dela, a napisano je i nekoliko knjiga na ovom jeziku. Nekoliko hiljada ljudi se na poslednjem popisu u Velikoj Britaniji izjasnilo kao Klingonci.

„Zvezdane staze: Nova generacija” prikazivane su s velikim uspehom punih sedam sezona i snimljeno je neverovatnih 178 epizoda. Pored toga snimljena su i četiri filma „Zvezdanih staza” u kojima su junaci ovog serijala igrali glavne uloge. Uspeh „Nove generacije” omogućio je da uporedo s prikazivanjem šeste sezone počne prikazivanje sasvim novog, trećeg serijala „Zvezdane staze: Duboki svemir 9”. Novi serijal doneo je korenite izmene u pristupu samoj priči. Junaci serijala smešteni su na svemirsku stanicu „Duboki svemir 9” koju su izgradili Kardasijanci, rasa koja je bila u sukobu s Federacijom. Radnja serijala prati gotovo epski sukob Ujedinjene federacije planeta s moćnom koalicijom Dominion. Zapovednik stanice Bendžamin Sisko (Averi Bruks) bio je prvi Afroamerikanac kome je dodeljena glavna uloga u „Zvezdanim stazama”. Pored toga što je bio oficir Zvezdane flote, on je nosio i mističnu titulu Izaslanik, jer je u ovom serijalu i vera postala važan činilac radnje. Značajnu ulogu imali su i likovi koji nisu pripadali sukobljenim stranama, a među njima se isticao Kvark (Armin Šimerman), vlasnik najposećenijeg bara na stanici „Duboki svemir 9”. Mnogi zapleti počinjali su u njegovom baru ili su tu doživljavali vrhunac. On je bio pripadnik rase Ferengija koja je imala visoko razvijen osećaj za trgovinu i izrabljivanje drugih i samo jedan cilj – što veću zaradu. U ovako zamišljenom tekstu nemoguće je opisati svu raznolikost likova koji su prošli kroz sedam sezona i 176 epizoda.

U toku prikazivanja serijala „Zvezdane staze: Duboki svemir 9” desilo se nešto nezapamćeno u istoriji televizije: počelo je prikazivanje četvrtog serijala „Zvezdane staze: Vojadžer”. Tako su u jednom kratkom vremenskom razdoblju, međusobno preklopljena, prikazivana tri serijala „Zvezdanih staza”. Ovo je omogućilo autorima da pojedine likove iz jednog serijala premeste u drugi, ili da jedan serijal („Zvezdane staze: Vojadžer”) započnu u okruženju drugog („Zvezdane staze: Duboki svemir 9”). „Zvezdane staze: Vojadžer” vraćaju priču u stare okvire, opet se radnja događa na svemirskom brodu, ali ovog puta to nije „Enterprajz” nego novi, brzi i moćno naoružani „Vojadžer” koji je nepoznatom silom u trenutku prebačen na drugi kraj galaksije, 70.000 svetlosnih godina daleko od Zemlje. Priča prati naporni povratak njegove posade kući uz brojne pustolovine koje su na tom dugom putu morali da prođu. Kapetan Vojadžera je, prvi put u „Zvezdanim stazama”, jedna žena, Ketrin Dženvej (Kejt Mulgrev). Ovaj serijal je, barem što se podele uloga tiče, bio najženstveniji, u najboljem smislu te reči. Pored kapetanice Dženvej, tu je bila Belana Tores (Roksan Doson), glavni brodski inženjer, nepredvidivi i vatreni proizvod ukrštanja dve rase – ljudske i klingonske. Privlačna Sedma od Devet (Džeri Rajan) izmamila je mnogobrojne uzdahe muškog dela publike „Zvezdanih staza”. Iako je pripadala ljudskoj rasi, kao dete oteli su je pripadnici Borga, bio-mehaničke kulture ustrojene poput velikog kosmičkog mravinjaka koja je prisilno regrutovala nove članove savlađujući i uništavajući celokupne civilizacije. Sedmu od Devet (što je njeno borgovsko ime) posada „Vojadžera” nasilno je odvojila od Kolektiva (naziv za borgovsko društvo) i kroz ceo serijal ona se borila da povrati svoju izgubljenu ljudskost i oslobodi se svega borgovskog u sebi.

„Zvezdane staze: Vojadžer” prikazivane su kao i prethodna dva serijala punih sedam godina tokom kojih je prikazano 172 epizode, poslednja u maju 2001. godine. Iste godine počelo je prikazivanje petog serijala „Zvezdane staze: Enterprajz”. Radnja je vraćena iz daleke budućnosti 24. veka u nama bliskiji 22. vek, na same početke ljudskog istraživanja dubokog svemira. Glavni junaci su članovi posade prvog međuzvezdanog svemirskog broda „Enterprajz”, po kome je i ceo serijal dobio ime. Oprema kojom su raspolagali nije bila tako razvijena kao kod letelica iz daleke budućnosti, unutrašnjost broda podsećala je više na neku današnju podmornicu, nije bilo teleportera, vrata koja se sama otvaraju i brod nisu štitila moćna polja sila. Opasnosti koje je posada ovog „Enterprajza” morala da savlada zato su bile veće, a pustolovine ozbiljnije. Kapetan Džonatan Arčer (Skot Bakula) prikazan je kao pravi obrazac harizmatičnog junaka. Njegov antipod bila je T’Pol (Jolene Blalok), prelepa i istovremeno krhka Vulkanka, pridodata posadi da bi nadzirala još nepouzdanu ljudsku rasu u njenim prvim koracima ka zvezdama. Iako dobro zamišljen, ovaj serijal nije dostigao omiljenost prethodnih. Izgledalo je da posle 18 godina stalnog prisustva „Zvezdanih staza” na televizijskim ekranima nije mnogo toga ostalo da se istražuje. Kad je serijal „Zvezdane staze: Enterprajz” u februaru 2005. godine prekinut posle samo četiri sezone i 98 prikazanih epizoda, mnogi su pomislili da je saga o „Zvezdanim stazama” ovog puta okončana. Ali, prevarili su se.

Priča o ovom kulturnom fenomenu nije mogla da se završi tek tako, neuspehom. U proteklih 40 godina „Zvezdane staze” prerasle su okvire televizijske i filmske zabave i postale pojava za sebe. Stotine i stotine klubova ljubitelja serije okupljaju desetine hiljada članova na svim kontinentima (baš svim, jer ljubitelja ima i na Antartiku). „Zvezdane staze” pretočene su u knjige, stripove, dokumentarne i naučne emisije, muziku, društvene i računarske igre. Prešle su dugi put od šezdesetih godina prošlog veka i hladnim ratom podeljenog sveta i ušle u nesigurni i neizvesni početak 21. veka. Ove godine se s ponosom obeležava 40 godina otkako su ljudi stigli do Meseca i sa zebnjom priseća da 37 godina nijedan čovek nije otišao dalje od Zemljine orbite. Ali, zato je tu novi spektakularni, jedanaesti film „Zvezdanih staza” da nas podseti, ohrabri i navede da podignemo pogled ka zvezdama. Jer tamo je naša budućnost i poslednja granica koju moramo savladati. Zato, gledajte „Zvezdane staze” i živite dugo i napredujte

Svemirski brod (teška krstarica) NCC-1701
Klasa: Konstitušn
Masa: 190.000 metričkih tona
Dužina: 288,6 metara
Širina: 127 metara (takozvani tanjir)
Visina: 72,6 metara (23 palube)
Glavni pogon: 2 vorp pogonske gondole tipa Kokren
Pomoćni pogon: 2 fuziona impulsna motora
Brzina krstarenja: Vorp faktor 6
Maksimalna brzina: Vorp faktor 8 Oficiri: 43 Posada: 387 Teleporteri: 4 personalna, 5 nužnih i 2 teretna Naoružanje Laseri: 3 baterije sa po 2 lasera Fotonska torpeda: 2 baterije

U toku prikazivanja serijala „Zvezdane staze: Nova generacija”, 1991. godine preminuo je Džin Rodenberi. Njegov humanistički pogled na svet uticao je na cele generacije. Prvi američki svemirski šatl dobio je 1974. godine ime po „Enterprajzu”, legendarnom brodu i zaštitnom znaku „Zvezdanih staza”. Drugi svemirski šatl „Kolumbija” poneo je 1992. godine u maloj kapsuli deo zemnih ostataka Džina Rodenberija u orbitu oko Zemlje. Prošle godine preminula je i njegova supruga Mejdžel Rodenberi, glumica koja je igrala u brojnim epizodama serije. Poštujući njenu i volju njenog supruga, preduzeće „Selestis” poslaće njihov pepeo, ovog puta ne u orbitu oko Zemlje nego u duboki svemir. Tako će se Džin Rodenberi otisnuti put zvezdanih staza, tamo gde je oduvek pripadao