Слушај, пријатељу:
Овај форум је нека врста јавног добра.
Нико се научен није родио. Само полако и брез нервозе.
Немој да те превише секирају коментари оних који имају кратак фитиљ. И они су у почетку правили грешке и извињавали се богзнакако.
Временом су се повукли неки знанци и зналци, пре свега добронамерни људи. Неке су отерали неки нервозни, а неки су отишли јер се форум временом мењао, осцилирао.
У последње време се прикључило неколико добрих учесника, са квалитетним материјалом (Шта би са оним Костаном?) па су се реактивирали неки маторци.
Неки не могу, или неће, да схвате да новом учеснику за детаљну анализу 4.500 страна са 45.000 постова и сигурно више од 100.000 слика треба барем две године. Да не причам о 21.000 само београдских постова, на Скајскрејперситију. А све то је почело пре пешес година...
И кад дођеш до краја, већ си заборавио шта је било на почетку.
Према томе, само постављај и не питај.
Пробај да ти слике буду што квалитетније. Није најбитније да буду велике. Али ако имају добру резолуцију и оштру слику, слободно грувај.
Што се тиче потписа и идентификације, беш га деси се и маторцима. Ја сам неко време смирио критичаре тако што сам постављао и оригинални потпис испод слике, када сам скенирао слике из књига и новина. Било је примера да је из књига званичних историја Београда, које су писали академици, било грешака.
Шта ћеш немају сви велику главуџу па да памте толико, а можда им глава служи и за још нешто, осим за памћење старих слика Београда, назива улица и квартова, па не постизавају...
Даклем не секирај се, ни ти ни остале "новајлије".
Заслужни сте онолико што је форум живнуо и алал вам... да, овај...
Полакоте, све ће да бидне.
А Касина ће да лизне капислу и да спусти баканџу са гаса од Југа.
Ово је форум ЉУБИТЕЉА Београда, а није тест на малој или великој матури. Нико никог овде не треба да преслишава. Може добронамерно да коментарише и да постави квалитетнију слику (то важи и за мене, и мени се омакне да ланем). Ти коментари су најбољи.
Јеси ли видео Тобџију (Топчидер), Капиџију (Варош Капију), Ћиру -1, Мићу Миловановића, Звездарку, Кнегињу, Немезис (дизвину другар'це, није ово због родне неравноправности него због моје кречане) и остале који само туре слику, брез коментара, и тако сваки дан, сваки дан, сваки дан... Златне жене и људи, златних руку...
Али кад видим да Грчић Миленко оплете сабајле црево од поста од метар по вертикали, све хипербола до придева и поетика с патосом, а све то смислено и без грешке, знам да је дошло пролеће...
И да поновим, ово је јавно добро, а није јавна кућа па да... како ког стигне...
Постављена спомен-плоча Јеврејима убијеним у Савамали
Општина Савски венац поставила је данас у Улици браће Крсмановић 4 (на фасади КЦ „Град”) спомен-плочу којом је обележено место са ког су нацисти од марта до маја 1942. године свакодневно камионом – убицом одвозили београдске Јевреје из логора Старо сајмиште до Јајинаца. Током вожње у камион је пуштан гас, тако да је на овај начин за нешто више од два месеца у највећим мукама убијено 6.500 људи.
Спомен-плочу су заједнички открили амбасадор Израела у Србији Јосеф Леви и председник општине Савски венац Душан Динчић, а поред њих су том приликом говорили и рабин Исак Асиел и историчар Никола Кољанин, који се највише бавио нацистичким злочинима у Београду.
У целој причи посебно су апострофиране заслуге Бранимира Гајића, члана Општинског већа Савског венца, који је ову акцију покренуо и водио.
Откривање спомен-плоче је само прва фаза уређења споменичке целине која ће бити заокружена 15. јуна, за кад је предвиђено постављање споменика у знак сећања на један од најстрашнијих злочина који су се у 20. веку одиграли у Београду. Конкурс за идејно решење споменика, који је расписала општина Савски венац, завршен је, а награђени рад ће до половине јуна бити израђен и постављен на месту злочина.
Da ne bese naseg Dusana Napijala, njegovih fotografija pontonskog mosta kuda su vozene zrtve i ovog foruma gde smo ih prvi put videli, ne bi bilo ni ovog spomenika.
Tek kad sam prvi put video kako je to zaista izgledalo, gde je most izlazio na ulicu Brace Krsmanovic, i da je ubijanje tu zapocelo, bilo mi je jasno da mesto mora da se obelezi. Milan Koljanin je vec imao istrazivanja, jedan americki istoricar je potvrdio lokaciju vec ranije ali nikada nismo znali kako je put smrti zaista izgledao i kuda je vodio. Onda je Dusan kupio jedan album prosle zime gde se jasno video most od Judenlager Semlin (Sajmista) do Brace Krsmanovic, snimljen upravo u vreme kad je Holokaust bio na vrhuncu i kada su nemacki nacisti vec bili gotovo pri kraju svoje monstruozne ideje, u prolece 1942, i vise nije bilo dileme sta moramo da uradimo...
Danas smo postavili memorijalnu plocu koja daje informaciju o tom zlocinu i mestu, a do sredine juna bice postavljen i veliki spomenik.
Ovom prilikom se duboko zahvaljujem Dusanu Napijalu na njegovom pozrtvovanom i nesebicnom doprinosu zbog koga je moguce da danas znamo mnogo vise o nasoj tragicnoj istoriji. Takodje, hvala i svim clanovima koji su ovaj forum ucinili mestom gde je bilo moguce da covek poput Dusana svoje slike slobodno podeli.
Честитке господину Бранимиру Гајићу и господину Душану Напијалу на доприносу да овај град уреже још увек живо сећање у камен својих зидина.
Спомен обележје биће портал, којим ће се исказивати саосећање за наше суграђане, невине страдалнике, заточенике отргнутих адских звери..
Мишљења сам, да је Сајмиште потребно реконструисати за потребе централног дома Музеја геноцида, где би све наше Калварије биле збројене и остале заувек у колективном сећању.
Синоћ ми један другар мејлом пошаље ово писмо архитекте Бојовића.
Пошто се ја слабо разумем у архитектуру, стављам га на оцену и процену осталих чланова форума.
Б.Бојовић, архитекта
Дилетантизам као урбанизам – Београд на води
“Најновија иницијатива око пројекта Београд на води започела је, за јавност, пре скоро две године, у време претпрошлих избора. Тај пројекат се и данас налази у некој врсти полуилегале – о пројекту нема квалификованих стручних информација. С времена на време појаве се доста површни новинарски текстови са похвалама инвеститорима и панегирицима генијалном пројектанту. Појавиле су се и неке електронске анимације, као и слике неких политичара који са удивљењем гледају оно што не разумеју. Али оно што политичари не разумеју, разумеју професионални урбанисти, већ на први поглед. Неколико маргиналија које следе говоре о ономе што се, на први поглед, види у понуђеном пројекту Београд на води. Налазим да су то теме за врло озбиљан стручни разговор.
1. Контекст.
Савски амфитеатар се простире од Господраске механе до Косанчићевог венца и обухвата леву и десну страну Саве које треба интегрисати. Пројектом Београд на води обухваћен је мали део Савског амфитеатра, који се третира аутономно као фрагмент укупног простора Амфитеатра, што није добро. Из понуђеног решења види се да се задржава Зарићев (трамвајски) мост, да се не планира мост у Немањиној улици. Представа околног простора је нетачна, јер није „подигнута“ из геодетске подлоге па садржи нетачне габарите, односно волумене објеката, што отежава оријентацију у простору.
2. Река.
Сава је међународни пловни пут коме се мора обезбедити минимална ширина од 120 м између стубова планираних мостова и најмање 12 м висине моста изнад новоа велике воде. Ширина Саве у зони Савског амфитеатра је око 200 м. Због кривине реке матица је ближа десној обали, која је вековима изложена бочној флувијалној ерозији. Дубљи део корита је ближи десној обали реке. Неке од интервенција у оквиру пројекта Београд на води битно мењају карактер тока реке, што ће имати значајан утицај на њено коришћење.
3. Мостови.
Планирани пешачки мост постављен је ниско изнад воде са много стубова, односно лукова малог распона. Оваква концепција моста укида Саву као пловни пут. Зарићев (трамвајски) мост се задржава, мост у продужетку Немањине улице за који постоји урађена техничка документација се не предвиђа. Овај мост је био предвиђен за моторни саобраћај.
4. Кула.
Планирана кула око 50 м улази у речно корито Саве из потпуно нејасних разлога. Једини разлог за то може бити жеља да се оствари оригиналност по сваку цену. Оваква позиција куле изазваће поремећај протока воде – успор узводно од куле и убрзање протока у профилу куле. Позиција куле ће отежати маневар бродова и баржи. Појавиће се велики проблеми фундирања куле, одбране од леда и друго, јер Сава под Београдом није поток у Прованси. Облик куле је неоригиналан тј. он је имитација лондонског „краставца“. Кула ће апсолутно домининирати сликом и силуетом Београда, односно оспориће доминацију Храма светог Саве у слици и силуети града. Планирана кула ће исто као и црна Београђанка бити део обичног пословног сервиса Београда, односно биће симбол ничега.
5. Развој.
Планирано је између 1,5 и 2,0 милиона м2 пословног простора. Рачунајући са 15 м2 по запосленом то је 100 до 130 хиљада радних места у једној смени, односно 200 до 260 хиљада раних места у две смене. Ако 1/3 тога броја попуне незапослени Београђани осталих 130 до 160 хиљада радних места попуниће се имиграцијом у Београд, односно редистрибуцијом становништва унутар Србије. Просечна породица у Србији има три члана, што значи 390 до 480 хиљада нових становника у Београду. Београду већ недостаје 100 до 120 хиљада станова, а за имигранте треба изградити још око 150 хиљада станова. Све ово значи даље пражњење Србије, односно стварање у Србији два гета – гета Београд и гета Србија. После реализације пројекта Београд на води прича о равномерном регионалном развоју Србије може бити намењена само малоумним грађанима.
6. Шопинг мол.
Шопинг молови великог капацитета који захтевају хиљаде и десетине хиљада паркинг места најбоље је да се граде на периферијским локацијама уз приступне аутопутеве а не у центру града на најскупљем градском грађевинском земљиишту.
7. Технички параметри.
Сваки урбанистички пројекат па и овај пројекат остварује се не само финансијским него и техничким средствима. Пројекат ове врсте не може се представљати само компјутерским анимацијама него и техничким параметрима који потпуно недостају.
Као релативни стручњак, који се урбанизмом бави преко 40 година из наведених чињеница изводим следеће закључке:
- Људи укључени у пројекат Београд на води показују озбиљан дилетантизам тј. показују да не знају ни где су ни шта раде.
- Очигледно је да српски модел демократије подразумева да свако ради оно што не зна.
- Демократија је по дефиницији поштовање процедура и јавност тих процедура. У случају овог пројекта све одредбе закона и подзаконских аката, Генералног урбанистичког плана (ГУП-а) и др. су поништене или произвољно тумачене.
- Постоји потребе сваке нове власти у Србији да се обележи и запише у урбану структуру Београда неким стварним или лажним симболом, без обзира на цену. Примери су Адски мост, жеља за изградњом жичаре између Тврђаве и Ратног острва и слично. За неуспеле урбанистичке и друге инвестиционе захвате у Београду и Србији треба увести лустрацију у политичко-правни систем. Лустрација за Адски мост спроведена је вољом грађана у протеклим изборима.
- Елиминација домаће памети и знања има цену. То показује пример моста код Бешке који је уговорен за 36 милиона евра, а извођач тражи скоро 100 милиона евра, то показује и Адски мост и низ других инвестиција у Београду и Србији.
- Елиминације домаће памети и знања показује профинцијални комплекс наше власти, коју је прецизно дефинисала народна пословица „У туђег татка, слађа патка“. Потребно је проучити резултате стављања домаће памети и знања ван употребе, тј. колико кошта увођење у разне инвестиционе послове фирме и људе који не познају ни град, ни проблем, ни простор, ни политичко-правни систем.
- Треба сагледати огромне социјалне последице те политике. Тако, на пример, све наше техничке факултете треба прогласити за факултете за школовање подизвођача, као следећи корак поробљавања домаће техничке памети. Треба на одговарајући начин променити наставни и школски систем, а студенти заједно са дипломом треба да добију и пасош.
- На крају, посебан коментар, односно предлог да се уведе нова револуционарна демократска пракса и да се та пракса озакони новим Законом о планирању и изградњи.
Сваки јавни посао подлеже примедбама. Оне могу бити паметне и глупе, злобне и пријатељске, умесне и неумесне, аргументоване и неаргументоване. Творци пројекта Београд на води очекују само похвале.
На многе примедбе разних врста и несмислене и смислене, одговор је био само један – имате ли ви 3 милијарде евра? Као стар човек схватио сам друштвену суштину овог одговора – не може свако да има право на мишљење о овом пројекту нарочито ако нема 3 милијарде евра. Дух примедбе је увођење економског цензуса на право на мишљење. Ја лично имам око 300 хиљада евра у некретнинама, библиотеци, хемеротеци, фототеци, фонотеци и друго. То је један десетохиљадити део од 3 милијарде евра. За толико сам и примедбовао.”
Овај форум је нека врста јавног добра.
Нико се научен није родио. Само полако и брез нервозе.
Немој да те превише секирају коментари оних који имају кратак фитиљ. И они су у почетку правили грешке и извињавали се богзнакако.
Временом су се повукли неки знанци и зналци, пре свега добронамерни људи. Неке су отерали неки нервозни, а неки су отишли јер се форум временом мењао, осцилирао.
У последње време се прикључило неколико добрих учесника, са квалитетним материјалом (Шта би са оним Костаном?) па су се реактивирали неки маторци.
Неки не могу, или неће, да схвате да новом учеснику за детаљну анализу 4.500 страна са 45.000 постова и сигурно више од 100.000 слика треба барем две године. Да не причам о 21.000 само београдских постова, на Скајскрејперситију. А све то је почело пре пешес година...
И кад дођеш до краја, већ си заборавио шта је било на почетку.
Према томе, само постављај и не питај.
Пробај да ти слике буду што квалитетније. Није најбитније да буду велике. Али ако имају добру резолуцију и оштру слику, слободно грувај.
Што се тиче потписа и идентификације, беш га деси се и маторцима. Ја сам неко време смирио критичаре тако што сам постављао и оригинални потпис испод слике, када сам скенирао слике из књига и новина. Било је примера да је из књига званичних историја Београда, које су писали академици, било грешака.
Шта ћеш немају сви велику главуџу па да памте толико, а можда им глава служи и за још нешто, осим за памћење старих слика Београда, назива улица и квартова, па не постизавају...
Даклем не секирај се, ни ти ни остале "новајлије".
Заслужни сте онолико што је форум живнуо и алал вам... да, овај...
Полакоте, све ће да бидне.
А Касина ће да лизне капислу и да спусти баканџу са гаса од Југа.
Ово је форум ЉУБИТЕЉА Београда, а није тест на малој или великој матури. Нико никог овде не треба да преслишава. Може добронамерно да коментарише и да постави квалитетнију слику (то важи и за мене, и мени се омакне да ланем). Ти коментари су најбољи.
Јеси ли видео Тобџију (Топчидер), Капиџију (Варош Капију), Ћиру -1, Мићу Миловановића, Звездарку, Кнегињу, Немезис (дизвину другар'це, није ово због родне неравноправности него због моје кречане) и остале који само туре слику, брез коментара, и тако сваки дан, сваки дан, сваки дан... Златне жене и људи, златних руку...
Али кад видим да Грчић Миленко оплете сабајле црево од поста од метар по вертикали, све хипербола до придева и поетика с патосом, а све то смислено и без грешке, знам да је дошло пролеће...
И да поновим, ово је јавно добро, а није јавна кућа па да... како ког стигне...
Нико да загризе ове тунеле, ровове и рупе, а толико лако
Понедељак, 28. април 2014.
Постављена спомен-плоча Јеврејима убијеним у Савамали
Општина Савски венац поставила је данас у Улици браће Крсмановић 4 (на фасади КЦ „Град”) спомен-плочу којом је обележено место са ког су нацисти од марта до маја 1942. године свакодневно камионом – убицом одвозили београдске Јевреје из логора Старо сајмиште до Јајинаца. Током вожње у камион је пуштан гас, тако да је на овај начин за нешто више од два месеца у највећим мукама убијено 6.500 људи.Спомен-плочу су заједнички открили амбасадор Израела у Србији Јосеф Леви и председник општине Савски венац Душан Динчић, а поред њих су том приликом говорили и рабин Исак Асиел и историчар Никола Кољанин, који се највише бавио нацистичким злочинима у Београду.
У целој причи посебно су апострофиране заслуге Бранимира Гајића, члана Општинског већа Савског венца, који је ову акцију покренуо и водио.
Откривање спомен-плоче је само прва фаза уређења споменичке целине која ће бити заокружена 15. јуна, за кад је предвиђено постављање споменика у знак сећања на један од најстрашнијих злочина који су се у 20. веку одиграли у Београду. Конкурс за идејно решење споменика, који је расписала општина Савски венац, завршен је, а награђени рад ће до половине јуна бити израђен и постављен на месту злочина.
Tek kad sam prvi put video kako je to zaista izgledalo, gde je most izlazio na ulicu Brace Krsmanovic, i da je ubijanje tu zapocelo, bilo mi je jasno da mesto mora da se obelezi. Milan Koljanin je vec imao istrazivanja, jedan americki istoricar je potvrdio lokaciju vec ranije ali nikada nismo znali kako je put smrti zaista izgledao i kuda je vodio. Onda je Dusan kupio jedan album prosle zime gde se jasno video most od Judenlager Semlin (Sajmista) do Brace Krsmanovic, snimljen upravo u vreme kad je Holokaust bio na vrhuncu i kada su nemacki nacisti vec bili gotovo pri kraju svoje monstruozne ideje, u prolece 1942, i vise nije bilo dileme sta moramo da uradimo...
Danas smo postavili memorijalnu plocu koja daje informaciju o tom zlocinu i mestu, a do sredine juna bice postavljen i veliki spomenik.
Ovom prilikom se duboko zahvaljujem Dusanu Napijalu na njegovom pozrtvovanom i nesebicnom doprinosu zbog koga je moguce da danas znamo mnogo vise o nasoj tragicnoj istoriji. Takodje, hvala i svim clanovima koji su ovaj forum ucinili mestom gde je bilo moguce da covek poput Dusana svoje slike slobodno podeli.
Спомен обележје биће портал, којим ће се исказивати саосећање за наше суграђане, невине страдалнике, заточенике отргнутих адских звери..
Мишљења сам, да је Сајмиште потребно реконструисати за потребе централног дома Музеја геноцида, где би све наше Калварије биле збројене и остале заувек у колективном сећању.
Синоћ ми један другар мејлом пошаље ово писмо архитекте Бојовића.
Пошто се ја слабо разумем у архитектуру, стављам га на оцену и процену осталих чланова форума.
Б.Бојовић, архитекта
Дилетантизам као урбанизам – Београд на води
“Најновија иницијатива око пројекта Београд на води започела је, за јавност, пре скоро две године, у време претпрошлих избора. Тај пројекат се и данас налази у некој врсти полуилегале – о пројекту нема квалификованих стручних информација. С времена на време појаве се доста површни новинарски текстови са похвалама инвеститорима и панегирицима генијалном пројектанту. Појавиле су се и неке електронске анимације, као и слике неких политичара који са удивљењем гледају оно што не разумеју. Али оно што политичари не разумеју, разумеју професионални урбанисти, већ на први поглед. Неколико маргиналија које следе говоре о ономе што се, на први поглед, види у понуђеном пројекту Београд на води. Налазим да су то теме за врло озбиљан стручни разговор.
1. Контекст.
Савски амфитеатар се простире од Господраске механе до Косанчићевог венца и обухвата леву и десну страну Саве које треба интегрисати. Пројектом Београд на води обухваћен је мали део Савског амфитеатра, који се третира аутономно као фрагмент укупног простора Амфитеатра, што није добро. Из понуђеног решења види се да се задржава Зарићев (трамвајски) мост, да се не планира мост у Немањиној улици. Представа околног простора је нетачна, јер није „подигнута“ из геодетске подлоге па садржи нетачне габарите, односно волумене објеката, што отежава оријентацију у простору.
2. Река.
Сава је међународни пловни пут коме се мора обезбедити минимална ширина од 120 м између стубова планираних мостова и најмање 12 м висине моста изнад новоа велике воде. Ширина Саве у зони Савског амфитеатра је око 200 м. Због кривине реке матица је ближа десној обали, која је вековима изложена бочној флувијалној ерозији. Дубљи део корита је ближи десној обали реке. Неке од интервенција у оквиру пројекта Београд на води битно мењају карактер тока реке, што ће имати значајан утицај на њено коришћење.
3. Мостови.
Планирани пешачки мост постављен је ниско изнад воде са много стубова, односно лукова малог распона. Оваква концепција моста укида Саву као пловни пут. Зарићев (трамвајски) мост се задржава, мост у продужетку Немањине улице за који постоји урађена техничка документација се не предвиђа. Овај мост је био предвиђен за моторни саобраћај.
4. Кула.
Планирана кула око 50 м улази у речно корито Саве из потпуно нејасних разлога. Једини разлог за то може бити жеља да се оствари оригиналност по сваку цену. Оваква позиција куле изазваће поремећај протока воде – успор узводно од куле и убрзање протока у профилу куле. Позиција куле ће отежати маневар бродова и баржи. Појавиће се велики проблеми фундирања куле, одбране од леда и друго, јер Сава под Београдом није поток у Прованси. Облик куле је неоригиналан тј. он је имитација лондонског „краставца“. Кула ће апсолутно домининирати сликом и силуетом Београда, односно оспориће доминацију Храма светог Саве у слици и силуети града. Планирана кула ће исто као и црна Београђанка бити део обичног пословног сервиса Београда, односно биће симбол ничега.
5. Развој.
Планирано је између 1,5 и 2,0 милиона м2 пословног простора. Рачунајући са 15 м2 по запосленом то је 100 до 130 хиљада радних места у једној смени, односно 200 до 260 хиљада раних места у две смене. Ако 1/3 тога броја попуне незапослени Београђани осталих 130 до 160 хиљада радних места попуниће се имиграцијом у Београд, односно редистрибуцијом становништва унутар Србије. Просечна породица у Србији има три члана, што значи 390 до 480 хиљада нових становника у Београду. Београду већ недостаје 100 до 120 хиљада станова, а за имигранте треба изградити још око 150 хиљада станова. Све ово значи даље пражњење Србије, односно стварање у Србији два гета – гета Београд и гета Србија. После реализације пројекта Београд на води прича о равномерном регионалном развоју Србије може бити намењена само малоумним грађанима.
6. Шопинг мол.
Шопинг молови великог капацитета који захтевају хиљаде и десетине хиљада паркинг места најбоље је да се граде на периферијским локацијама уз приступне аутопутеве а не у центру града на најскупљем градском грађевинском земљиишту.
7. Технички параметри.
Сваки урбанистички пројекат па и овај пројекат остварује се не само финансијским него и техничким средствима. Пројекат ове врсте не може се представљати само компјутерским анимацијама него и техничким параметрима који потпуно недостају.
Као релативни стручњак, који се урбанизмом бави преко 40 година из наведених чињеница изводим следеће закључке:
- Људи укључени у пројекат Београд на води показују озбиљан дилетантизам тј. показују да не знају ни где су ни шта раде.
- Очигледно је да српски модел демократије подразумева да свако ради оно што не зна.
- Демократија је по дефиницији поштовање процедура и јавност тих процедура. У случају овог пројекта све одредбе закона и подзаконских аката, Генералног урбанистичког плана (ГУП-а) и др. су поништене или произвољно тумачене.
- Постоји потребе сваке нове власти у Србији да се обележи и запише у урбану структуру Београда неким стварним или лажним симболом, без обзира на цену. Примери су Адски мост, жеља за изградњом жичаре између Тврђаве и Ратног острва и слично. За неуспеле урбанистичке и друге инвестиционе захвате у Београду и Србији треба увести лустрацију у политичко-правни систем. Лустрација за Адски мост спроведена је вољом грађана у протеклим изборима.
- Елиминација домаће памети и знања има цену. То показује пример моста код Бешке који је уговорен за 36 милиона евра, а извођач тражи скоро 100 милиона евра, то показује и Адски мост и низ других инвестиција у Београду и Србији.
- Елиминације домаће памети и знања показује профинцијални комплекс наше власти, коју је прецизно дефинисала народна пословица „У туђег татка, слађа патка“. Потребно је проучити резултате стављања домаће памети и знања ван употребе, тј. колико кошта увођење у разне инвестиционе послове фирме и људе који не познају ни град, ни проблем, ни простор, ни политичко-правни систем.
- Треба сагледати огромне социјалне последице те политике. Тако, на пример, све наше техничке факултете треба прогласити за факултете за школовање подизвођача, као следећи корак поробљавања домаће техничке памети. Треба на одговарајући начин променити наставни и школски систем, а студенти заједно са дипломом треба да добију и пасош.
- На крају, посебан коментар, односно предлог да се уведе нова револуционарна демократска пракса и да се та пракса озакони новим Законом о планирању и изградњи.
Сваки јавни посао подлеже примедбама. Оне могу бити паметне и глупе, злобне и пријатељске, умесне и неумесне, аргументоване и неаргументоване. Творци пројекта Београд на води очекују само похвале.
На многе примедбе разних врста и несмислене и смислене, одговор је био само један – имате ли ви 3 милијарде евра? Као стар човек схватио сам друштвену суштину овог одговора – не може свако да има право на мишљење о овом пројекту нарочито ако нема 3 милијарде евра. Дух примедбе је увођење економског цензуса на право на мишљење. Ја лично имам око 300 хиљада евра у некретнинама, библиотеци, хемеротеци, фототеци, фонотеци и друго. То је један десетохиљадити део од 3 милијарде евра. За толико сам и примедбовао.”