Колона немачких транспортера пролази кроз центар неке вароши на Косову, највероватније Пећи, у септембру 1943. године, у грчевитом јуришу да запоседне положаје дојучерашњих савезника Италијана који су управо неочекивано капитулирали, пре неголи дође до могућег англоамеричког искрцавања на Балкану.
Ове формације ће већ за нешто мање од годину дана од момента настанка ових слика постати мета операције "Ratweek", тешког авио-бомбардовања од стране британског (родезијског, новозеландског, јужноафричког, итд) и америчког ваздухопловства у коме је циљ био пресећи све комуникације за извлачење немачких јединица, попут ове, са југа Европе, како те трупе не би никако могле да буду допремљене као свеже снаге на италијанско односно францсуко ратиште и где би се супротставиле Савезничким армијама на њиховом путу победе над Немачком. У оквиру ове операције страдаће многа места у Србији и Црној Гори кроз које су водиле железничке, друмске и мостовске комуникације (Београд, Лесковац, Ниш, Подгорица) којима су ове јединице намеравале да се извуку са својих забачених позиција у Грчкој и Албанији.
Изгубљена зграда је нађена.
Признајем, веома је логично зашто се мислило да је зграда срушена. Паралелно са изградњом Студентског града, почела је изградња "Павиљона" па и ове зграде.
Иако сам по питању архитектуре тек заинтересовани лаик, кладим се у буре пива да су Павиљони у Луја Адамича и "изгубљена зграда" дело истог архитекте.
Е сад, откуд она скоро цео километар даље од Павиљона на ледини, сам Бог зна. (Ако не зна он, сигурно зна Батрић Јовановић )
Ево је и овде
И наравно, овде
Дакле, Булевар Зорана Ђинђића, нисам баш писао бројеве, знам да је један од улаза 157, одмах уз зграду екс СУЦ-а
И, на моје огромно изненађење, није једна него - две!
Скоро да сам изашао на улицу Народних хероја да би фотографисао следећу
Улаз са претходне фотографије, анфас
И улаз са друге стране зграде
Ем нисам нарочито вичан дигиталцима, ем сиво небо, хладноооо, па на крају и киша...
Поздрав из Ноћне (и, наравно, честитке за миленијумску страну, а и унос / post)
"A man is not old until regrets take the place of dreams." - John Barrymore
Мислим да је овај пано преко пута улаза у хотел Балкан, иза некадашњег киоска са виршлама.
... trebalo bi da jeste, nisam proveravao, ali već bi se neko javio da nije 8) ... dakle, konkretno ova bi, sudeći po ULUS-u, trebalo da bude iz 1964. ...
Ове формације ће већ за нешто мање од годину дана од момента настанка ових слика постати мета операције "Ratweek", тешког авио-бомбардовања од стране британског (родезијског, новозеландског, јужноафричког, итд) и америчког ваздухопловства у коме је циљ био пресећи све комуникације за извлачење немачких јединица, попут ове, са југа Европе, како те трупе не би никако могле да буду допремљене као свеже снаге на италијанско односно францсуко ратиште и где би се супротставиле Савезничким армијама на њиховом путу победе над Немачком. У оквиру ове операције страдаће многа места у Србији и Црној Гори кроз које су водиле железничке, друмске и мостовске комуникације (Београд, Лесковац, Ниш, Подгорица) којима су ове јединице намеравале да се извуку са својих забачених позиција у Грчкој и Албанији.
Изгубљена зграда је нађена.
Признајем, веома је логично зашто се мислило да је зграда срушена. Паралелно са изградњом Студентског града, почела је изградња "Павиљона" па и ове зграде.
Иако сам по питању архитектуре тек заинтересовани лаик, кладим се у буре пива да су Павиљони у Луја Адамича и "изгубљена зграда" дело истог архитекте.
Е сад, откуд она скоро цео километар даље од Павиљона на ледини, сам Бог зна. (Ако не зна он, сигурно зна Батрић Јовановић
Ево је и овде
И наравно, овде
Дакле, Булевар Зорана Ђинђића, нисам баш писао бројеве, знам да је један од улаза 157, одмах уз зграду екс СУЦ-а
И, на моје огромно изненађење, није једна него - две!
Скоро да сам изашао на улицу Народних хероја да би фотографисао следећу
Улаз са претходне фотографије, анфас
И улаз са друге стране зграде
Ем нисам нарочито вичан дигиталцима, ем сиво небо, хладноооо, па на крају и киша...
Поздрав из Ноћне (и, наравно, честитке за миленијумску страну, а и унос / post)
Док тенкови ЈА улазе у Трст, она у неком другом времену чека свог ђувегију.
Анђа Бунушевац, прва стално запослена новинарка у Политици, чека фоторепортера Ацу Симића да крену на задатак. 1930. година.
Анђа Бунушевац
Ево и ђувегије:
Рекло би се по регистрацији и приколици да је ово неки други мотоцикл.
Умро је у Београду 18. јануара 1971. године
Поздрав!
... da pokušamo malkice da pomognemo vrednom Vukomanu sa ovom fantastičnom serijom - bar tamo gde se može :)...
... Bonđorno :)...
Мислим да је овај пано преко пута улаза у хотел Балкан, иза некадашњег киоска са виршлама.
... trebalo bi da jeste, nisam proveravao, ali već bi se neko javio da nije 8) ... dakle, konkretno ova bi, sudeći po ULUS-u, trebalo da bude iz 1964. ...