Aleksić 1968, na krovu hotela Balkan sa filmskim saborcima:
Gužva za projekciju prvog srpskog ton-filma i kadar iz dokumentarnog Makavejevog dela:
Aleksić nad nadošlom Savom u avionskim akrobacijama, i ponovo na "Balkanu" rekonstruiše scene iz svog filma:
Pogled na "Moskvu" i Balkansku ulicu, terasa iznad bioskopa "20 oktobar":
I na kraju, šta reći nego da se obavezno pogleda film, malo je bizarno da je distanca od danas do Makavejevog filma (42 godine) gotovo duplo veća nego distanca prema Aleksićevom filmu kada je Makavejev snimao "Nevinost bez zaštite" (1968). U svakom slučaju dragocen i interesantan dokument.
Pretpostavljam da za ovakve slike može da se otvori posebna tema, autorske, ali svesno idem u offtopic, slika je stara tek 5 godina, nadam se da se ovi drugari i danas druže:
Definitivno, ova dva kešaroša su na ovome mestu. I ovaj obris na tramvaju reflektuje zgradu Dečjeg vrtića na uglu. Jedino je asfalt položen preko kaldme.
Definitivno, ova dva kešaroša su na ovome mestu. I ovaj obris na tramvaju reflektuje zgradu Dečjeg vrtića na uglu. Jedino je asfalt položen preko kaldme.
... sviđa mi se ovaj Tvoj mix ... mislim, i ranije nije bilo puno nedoumica, al sad si ga baš overio :) ...
Драги људи,
Топло сам изненађен вашом реакцијом на моје кратко обавештење о напуштању форума.
Обавештење је писано под емотивним набојем, па је стога и мало конфузно, што би Случајни рекао, контрадикторно.
Писано је под емотивним набојем само из разлога што сам овде провео многе лепе тренутке. Многе сам ствари научио из најразличитијих области. Упознао интересантне и паметне људе. Емотивно је и зато што сам чистим срцем пришао овом "послу" и што сам се најискреније трудио да допринесем да форум буде што занимљивији и да својим садржејем покаже и нешто што други форуми не могу.
Зашто сам донео ту одлуку?
Па, свако у свом животу понекад подвуче неку црту и пресабере своје могућности, у односу на то шта од њега очекује његов посао и шта очекује његов приватан живот. Одлука је таква каква јесте, а да бих је образложио требало би да кажем много тога о свом послу и о проблемима у приватном животу. Форум, признаћете, није баш место за то. Зато примите ову одлуку тако како сам је изнео. Могао сам само да више не постујем, као што су учинили неки људи, али нисам желео да вас, своје пријатеље, напустим тек тако, без поздрава.
Неки помињу несугласице са неким људима, које су, нажалост, настале у последње време. Не, то није пресудно допринело мојој одлуци. Чак ме је подстакло да се сетим једне песмице коју сам научио у Брежицама, где сам био код своје тетке, на распусту између трећег и четвртог разреда. Песмица почиње речима "Мој очка има коњичка два..." Нисам од таквих људи који би од својих планова одустали због тога шта мисле или говоре неки људи, који нису моји најближи, моја породица.
Рекао сам да се повлачим на трибине, што значи да ћу повремео погледати шта има новог на форуму, али мислим да нећу ништа постовати, барем до тада када будем сигуран да форуму могу опет да се посветим на исти начин као што сам то учинио и први пут.
За збогом вам поклањам једну фотографију коју сам јуче добио мејлом од Душана Напијала. Мислим да се неће наљутити на мене због тога...
Фотографија би могла да се зове "Макензен у Србији".
Aleksić 1968, na krovu hotela Balkan sa filmskim saborcima:
Gužva za projekciju prvog srpskog ton-filma i kadar iz dokumentarnog Makavejevog dela:
Aleksić nad nadošlom Savom u avionskim akrobacijama, i ponovo na "Balkanu" rekonstruiše scene iz svog filma:
Pogled na "Moskvu" i Balkansku ulicu, terasa iznad bioskopa "20 oktobar":
I na kraju, šta reći nego da se obavezno pogleda film, malo je bizarno da je distanca od danas do Makavejevog filma (42 godine) gotovo duplo veća nego distanca prema Aleksićevom filmu kada je Makavejev snimao "Nevinost bez zaštite" (1968). U svakom slučaju dragocen i interesantan dokument.
Forenzičari svih zemalja, ujedinite se!
Hajde, baš me zanima da li možete da pogodite di je ovo?
Деспота Стефана, сам почетак ...
Čoveče, fala Bogu živ si?! Dobra vest iako kasniš sa forenzisanjem!
Runde mi je dao volju da je postavim...
Definitivno, ova dva kešaroša su na ovome mestu. I ovaj obris na tramvaju reflektuje zgradu Dečjeg vrtića na uglu. Jedino je asfalt položen preko kaldme.
Definitivno, ova dva kešaroša su na ovome mestu. I ovaj obris na tramvaju reflektuje zgradu Dečjeg vrtića na uglu. Jedino je asfalt položen preko kaldme.
... sviđa mi se ovaj Tvoj mix ... mislim, i ranije nije bilo puno nedoumica, al sad si ga baš overio :) ...
Топло сам изненађен вашом реакцијом на моје кратко обавештење о напуштању форума.
Обавештење је писано под емотивним набојем, па је стога и мало конфузно, што би Случајни рекао, контрадикторно.
Писано је под емотивним набојем само из разлога што сам овде провео многе лепе тренутке. Многе сам ствари научио из најразличитијих области. Упознао интересантне и паметне људе. Емотивно је и зато што сам чистим срцем пришао овом "послу" и што сам се најискреније трудио да допринесем да форум буде што занимљивији и да својим садржејем покаже и нешто што други форуми не могу.
Зашто сам донео ту одлуку?
Па, свако у свом животу понекад подвуче неку црту и пресабере своје могућности, у односу на то шта од њега очекује његов посао и шта очекује његов приватан живот. Одлука је таква каква јесте, а да бих је образложио требало би да кажем много тога о свом послу и о проблемима у приватном животу. Форум, признаћете, није баш место за то. Зато примите ову одлуку тако како сам је изнео. Могао сам само да више не постујем, као што су учинили неки људи, али нисам желео да вас, своје пријатеље, напустим тек тако, без поздрава.
Неки помињу несугласице са неким људима, које су, нажалост, настале у последње време. Не, то није пресудно допринело мојој одлуци. Чак ме је подстакло да се сетим једне песмице коју сам научио у Брежицама, где сам био код своје тетке, на распусту између трећег и четвртог разреда. Песмица почиње речима "Мој очка има коњичка два..." Нисам од таквих људи који би од својих планова одустали због тога шта мисле или говоре неки људи, који нису моји најближи, моја породица.
Рекао сам да се повлачим на трибине, што значи да ћу повремео погледати шта има новог на форуму, али мислим да нећу ништа постовати, барем до тада када будем сигуран да форуму могу опет да се посветим на исти начин као што сам то учинио и први пут.
За збогом вам поклањам једну фотографију коју сам јуче добио мејлом од Душана Напијала. Мислим да се неће наљутити на мене због тога...
Фотографија би могла да се зове "Макензен у Србији".
BEOGRAD - SLAVIJA
1969
1978 - Pogled iz kafane hotela "Slavija"
20.06.1988 - 20h 10min