Bilo je u više navrata reči o ovom filmu, ja sam ga pogledao zbog kadrova okupiranog Beograda, ali me je film poprilično privukao, svima preporučujem da ga vide, D. Makavejev je vešto napravio film o filmu (koji se isto zove) sa dosta duha i dokumentarnosti. Pošto večeraske nije gužva evo nekoliko kepčra iz filma:
Mornarica Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca 1930.
mzupanc је написао/ла:
Лепе старе слике, али морам вас исправити Краљевина СХС је године 1929 променила име у Краљевина Југославија, а морнарица се звала само
КРАЉЕВСКА РАТНА МОРНАРИЦА.
Njeni stanovnici, oni najmlađi (a sigurno su to čuli od starijih) nazivaju je "Ciganska ambasada". Ta kuća se nalazi u Jevrejskoj ulici, naslonjena na dve susedne kuće, koje je drže da se ne sruši na ulicu ili u dvorište. U dvorištu vrvi od života: Žene, deca, jedan starac sedi na stolici iz davnih decenija; smeh, ljutite psovke, plač, svađa i vika vesele dece.
Kada sam ga upitao, kako se zove, nasmešio se stidljivo i rekao: Nesko! A onda je pobegao i sakrio se iza rublja, obešenog na crvenoj žici razapetoj preko dvorišta. Pojavio se uskoro žmureći ispod šarene marame, i onda otrča među ostalu djecu. Nisu im smetale hrpe nabacanog snega na sredini dvorišta, nisu primećivali smrt i raspadanje kulisa, koje su ih opkoljavale.
- Čikice, slikajte nas!
- Čikice, zašto ste došli u Cigansku ambasadu?
- Vidite, kako kod nas izgleda! - rekla je stara ciganka - nisu još odlučili, da sruše ovu zgradu.
Na njenom licu nije bilo ni traga žaljenja.
Po dvorištu trče deca. Od nekuda se čuju vesti radio Beograda. Otvoriše se kričavo zelena vrata, koja su izgledala kao prozor, proviri mlada lepa ciganka, nasmeši se i nestade iza zavese, oprane poslednjeg leta.
- Čikice, slikajte našu Ambasadu!
- Čikice!...
Veliko dvorište, ispunjeno dečijim glasovima.....
Stara ciganska "ambasada" ne zavidi betonskim zgradama u susedstvu, punim umrtvljenog života, monotonog škripanja liftova i čutanja ljudi.
(Molim jezičke puriste da se ne mršte; ovo je odlomak iz moga dnevnika na beogradsko-srpskom jeziku na dalmatinski način! .
Nekoliko meseci kasnije snimio sam tamo sledeću fotografiju. Dvorište je izgledalo kao ono na Vukomanovoj slici...ili je bilo upravo to dvorište?)
Ni budućnost nije više to, šta je nekad bila! - Karl Valentin.
Bilo je u više navrata reči o ovom filmu, ja sam ga pogledao zbog kadrova okupiranog Beograda, ali me je film poprilično privukao, svima preporučujem da ga vide, D. Makavejev je vešto napravio film o filmu (koji se isto zove) sa dosta duha i dokumentarnosti. Pošto večeraske nije gužva evo nekoliko kepčra iz filma:
Kadrovi jednog od savezničkih bombardovanja:
Ako vam nije naporno, ima da stavim još...Kako da ne, samo napred.Da li film može da se vidi i van kinoteke npr. na dvd izdanju?
Bilo je u više navrata reči o ovom filmu, ja sam ga pogledao zbog kadrova okupiranog Beograda, ali me je film poprilično privukao, svima preporučujem da ga vide, D. Makavejev je vešto napravio film o filmu (koji se isto zove) sa dosta duha i dokumentarnosti. Pošto večeraske nije gužva evo nekoliko kepčra iz filma:
Kadrovi jednog od savezničkih bombardovanja:
Ako vam nije naporno, ima da stavim još...
Савезничка априлска бомбардовања почињу да буду тема коју могу да опишем речима "што више копам, магла је све гушћа".
Недавно сам прочитао један извештај који је четнички мајор стациониран у Београду послао начелнику штаба Врховне команде (да не кажем Дражи Михаиловићу) у којем је између осталог написао и да је панике међу Београђанима било само "...уколико се тицало спасавања живота. Међутим, овај поступак савезника примљен је као нешто природно, без протеста." (завршен цитат).
Читајући ово, сетио сам се фотографија обешених на Теразијама 17. августа 1941. и народа који се шетао, смејао, пио пиво по кафанама...
Поред тога, поменути мајор пише како се тих дана (извештај је послат 23. априла и у њему су сумирана бомбардовања од 16., 17. и 21. априла) око 100 хиљада Београђана је напустило град и склонило се у подавалско подручје од којих је доста њих ступило у одреде Авалског корпуса ЈВУО, "...а по Београду се већ говори како комунисти неће моћи ни да мрдну, јер се Дража већ налази са неколико десетина хиљада војске пред самим Београдом".
Кад се све ово сумира, испада да су Београђани Васкршње бомбардовање схватили као почетач англо-америчке офанзиве на Србију и понадали се да ће западни савезници ослободити Београд пре партизана и Црвене армије.
Bilo je u više navrata reči o ovom filmu, ja sam ga pogledao zbog kadrova okupiranog Beograda, ali me je film poprilično privukao, svima preporučujem da ga vide, D. Makavejev je vešto napravio film o filmu (koji se isto zove) sa dosta duha i dokumentarnosti. Pošto večeraske nije gužva evo nekoliko kepčra iz filma:
Kadrovi jednog od savezničkih bombardovanja:
Ako vam nije naporno, ima da stavim još...Kako da ne, samo napred.Da li film može da se vidi i van kinoteke npr. na dvd izdanju?
Филм, овај, као и многи други, може се скинути са становитих места на Мрежи. ;)
Упс... ... Али, ваљда овлико сме да се помене као чињеница, а даље не смем..:)
Савезничка априлска бомбардовања почињу да буду тема коју могу да опишем речима "што више копам, магла је све гушћа".
Недавно сам прочитао један извештај који је четнички мајор стациониран у Београду послао начелнику штаба Врховне команде (да не кажем Дражи Михаиловићу) у којем је између осталог написао и да је панике међу Београђанима било само "...уколико се тицало спасавања живота. Међутим, овај поступак савезника примљен је као нешто природно, без протеста." (завршен цитат).
Читајући ово, сетио сам се фотографија обешених на Теразијама 17. августа 1941. и народа који се шетао, смејао, пио пиво по кафанама...
Поред тога, поменути мајор пише како се тих дана (извештај је послат 23. априла и у њему су сумирана бомбардовања од 16., 17. и 21. априла) око 100 хиљада Београђана је напустило град и склонило се у подавалско подручје од којих је доста њих ступило у одреде Авалског корпуса ЈВУО, "...а по Београду се већ говори како комунисти неће моћи ни да мрдну, јер се Дража већ налази са неколико десетина хиљада војске пред самим Београдом".
Кад се све ово сумира, испада да су Београђани Васкршње бомбардовање схватили као почетач англо-америчке офанзиве на Србију и понадали се да ће западни савезници ослободити Београд пре партизана и Црвене армије.
Доживео сам америчка бомбардовања Београда (дете треба назвати правим именом – други „савезници“ нас нису бомбардовали) и расположење Београђана које је уследило после тога. Извештај неког четничког мајора нема везе са истином (у рату и после њега сви су лагали). Евентуално искрцавање „савезника“ негде у Далмацији је могло још некако да се замисли, али десант у Србији никако.
Чињеница је да су по селима у околини Београда, заједно са хиљадама избеглица из града, седели и бројни четници и изигравали некакву власт. Од њих није нико ни очекивао ослобођење.
Толико о америчком бомбардовању српских градова. То је била и остаће за увек табу-тема (чак и на претходном форуму).
Kadrovi jednog od savezničkih bombardovanja:
Ako vam nije naporno, ima da stavim još...
Лепе старе слике, али морам вас исправити Краљевина СХС је године 1929 променила име у Краљевина Југославија, а морнарица се звала само
КРАЉЕВСКА РАТНА МОРНАРИЦА.
Postavio Vukoman
8.3.1962.
Njeni stanovnici, oni najmlađi (a sigurno su to čuli od starijih) nazivaju je "Ciganska ambasada". Ta kuća se nalazi u Jevrejskoj ulici, naslonjena na dve susedne kuće, koje je drže da se ne sruši na ulicu ili u dvorište. U dvorištu vrvi od života: Žene, deca, jedan starac sedi na stolici iz davnih decenija; smeh, ljutite psovke, plač, svađa i vika vesele dece.
Kada sam ga upitao, kako se zove, nasmešio se stidljivo i rekao: Nesko! A onda je pobegao i sakrio se iza rublja, obešenog na crvenoj žici razapetoj preko dvorišta. Pojavio se uskoro žmureći ispod šarene marame, i onda otrča među ostalu djecu. Nisu im smetale hrpe nabacanog snega na sredini dvorišta, nisu primećivali smrt i raspadanje kulisa, koje su ih opkoljavale.
- Čikice, slikajte nas!
- Čikice, zašto ste došli u Cigansku ambasadu?
- Vidite, kako kod nas izgleda! - rekla je stara ciganka - nisu još odlučili, da sruše ovu zgradu.
Na njenom licu nije bilo ni traga žaljenja.
Po dvorištu trče deca. Od nekuda se čuju vesti radio Beograda. Otvoriše se kričavo zelena vrata, koja su izgledala kao prozor, proviri mlada lepa ciganka, nasmeši se i nestade iza zavese, oprane poslednjeg leta.
- Čikice, slikajte našu Ambasadu!
- Čikice!...
Veliko dvorište, ispunjeno dečijim glasovima.....
Stara ciganska "ambasada" ne zavidi betonskim zgradama u susedstvu, punim umrtvljenog života, monotonog škripanja liftova i čutanja ljudi.
(Molim jezičke puriste da se ne mršte; ovo je odlomak iz moga dnevnika na beogradsko-srpskom jeziku na dalmatinski način!
Nekoliko meseci kasnije snimio sam tamo sledeću fotografiju. Dvorište je izgledalo kao ono na Vukomanovoj slici...ili je bilo upravo to dvorište?)
Kadrovi jednog od savezničkih bombardovanja:
Ako vam nije naporno, ima da stavim još...Kako da ne, samo napred.Da li film može da se vidi i van kinoteke npr. na dvd izdanju?
Kadrovi jednog od savezničkih bombardovanja:
Ako vam nije naporno, ima da stavim još...
Савезничка априлска бомбардовања почињу да буду тема коју могу да опишем речима "што више копам, магла је све гушћа".
Недавно сам прочитао један извештај који је четнички мајор стациониран у Београду послао начелнику штаба Врховне команде (да не кажем Дражи Михаиловићу) у којем је између осталог написао и да је панике међу Београђанима било само "...уколико се тицало спасавања живота. Међутим, овај поступак савезника примљен је као нешто природно, без протеста." (завршен цитат).
Читајући ово, сетио сам се фотографија обешених на Теразијама 17. августа 1941. и народа који се шетао, смејао, пио пиво по кафанама...
Поред тога, поменути мајор пише како се тих дана (извештај је послат 23. априла и у њему су сумирана бомбардовања од 16., 17. и 21. априла) око 100 хиљада Београђана је напустило град и склонило се у подавалско подручје од којих је доста њих ступило у одреде Авалског корпуса ЈВУО, "...а по Београду се већ говори како комунисти неће моћи ни да мрдну, јер се Дража већ налази са неколико десетина хиљада војске пред самим Београдом".
Кад се све ово сумира, испада да су Београђани Васкршње бомбардовање схватили као почетач англо-америчке офанзиве на Србију и понадали се да ће западни савезници ослободити Београд пре партизана и Црвене армије.
Kadrovi jednog od savezničkih bombardovanja:
Ako vam nije naporno, ima da stavim još...Kako da ne, samo napred.Da li film može da se vidi i van kinoteke npr. na dvd izdanju?
Филм, овај, као и многи други, може се скинути са становитих места на Мрежи. ;)
Упс...
Недавно сам прочитао један извештај који је четнички мајор стациониран у Београду послао начелнику штаба Врховне команде (да не кажем Дражи Михаиловићу) у којем је између осталог написао и да је панике међу Београђанима било само "...уколико се тицало спасавања живота. Међутим, овај поступак савезника примљен је као нешто природно, без протеста." (завршен цитат).
Читајући ово, сетио сам се фотографија обешених на Теразијама 17. августа 1941. и народа који се шетао, смејао, пио пиво по кафанама...
Поред тога, поменути мајор пише како се тих дана (извештај је послат 23. априла и у њему су сумирана бомбардовања од 16., 17. и 21. априла) око 100 хиљада Београђана је напустило град и склонило се у подавалско подручје од којих је доста њих ступило у одреде Авалског корпуса ЈВУО, "...а по Београду се већ говори како комунисти неће моћи ни да мрдну, јер се Дража већ налази са неколико десетина хиљада војске пред самим Београдом".
Кад се све ово сумира, испада да су Београђани Васкршње бомбардовање схватили као почетач англо-америчке офанзиве на Србију и понадали се да ће западни савезници ослободити Београд пре партизана и Црвене армије.
Доживео сам америчка бомбардовања Београда (дете треба назвати правим именом – други „савезници“ нас нису бомбардовали) и расположење Београђана које је уследило после тога. Извештај неког четничког мајора нема везе са истином (у рату и после њега сви су лагали). Евентуално искрцавање „савезника“ негде у Далмацији је могло још некако да се замисли, али десант у Србији никако.
Чињеница је да су по селима у околини Београда, заједно са хиљадама избеглица из града, седели и бројни четници и изигравали некакву власт. Од њих није нико ни очекивао ослобођење.
Толико о америчком бомбардовању српских градова. То је била и остаће за увек табу-тема (чак и на претходном форуму).