Ova fotografija je postavljana nekoliko puta, čini mi se da je bila sa potpisom na nemačkom. Ako nešto nisam pogrešno "prekopčao" u glavi, neko je rekao da je ovo Cvetni trg. Moglo bi a bude čak i to: zgrada u daljini me podseća na oficirsku zadrugu dok ono što bi bio oficirski dom nije najjasnije. Ali u tom slučaju, čak nema nikakvih naznaka od zgrada duž ulice Kralja Milana pored zadruge i iza nje, samo drveće koje nije baš naročito visoko. Osim toga, ono što bi trebalo da bude Manjež sa zgradom pozorišta ne vidi se. Od celog kompleksa Manježa samo jedna prizemljuša. Još jedan detalj, možda ne previše značajan: ulica je pod kockom.
Međutim, teško bi ovo mogao da bude Mali pijac. Kažu da je Mali pijac bio na trgu ispred bivšeg "Geozavoda" (Beogradske zadruge) ma da sam ja bio uveren da je bio na prostoru Svetonikoljskog trga. Na prvi pogled bi i mogao da bude Svetonikoljski trg ali mislim da hotel "Bristol" ima manje kupole od ove koju vidimo u daljini. Ovo sigurno nije prostor između hotela "Bristol" i "Bosna", nema toliko prostora a ni drveća.
Ja sam skloniji tezi o Cvetnom trgu tj. Kralja Milana ali me buni gde se dede zgrada Manježa. U tom slučaju Mađari greše kad označavaju ovo kao Mali pijac (ne znam mađarski ali verujem kad VK kaže da je to napisano), ali greše i Nemci (nisu baš tako precizni ili nisu bili nekad).
... ovo je apsolutno Cvetni trg, prva levo kupola je od Oficirskog doma, a druga od Oficirske zadruge ... Manjež ne može da se vidi, pošto je ovo kosina Njegoševe ulice , a ne Kralja Milana ...
... naravno, ovo nema veze sa Mali pijac, Mali pijac potopila Sava :)...
Угао Светозара Марковића и Његошеве. Овде је данас онај плато са обиљем кафића а на месту трошне зграде са лева данас се сија величанствени Макси....
Поштовани господине Касина, молим Вас за објашњење како сте постали власник ове фотографије. Било је већ доста дискусије о томе, али никад нисам разумео како нека фотографија једноставно копирањем прелази у нечије власништво.
Да би ствар била јаснија, овај клинац на фотографији сам ја лично и персонално, оригинал фотографије имам код себе, можда чак и негатив (ако је на филму), фотографију је снимио мој отац, а није ми познато да сам негде објавио копију, ни кад ни где (до пре кратког времена држао сам се принципа да не објављујем личне фотографије, тако да ову фотографију нисам ставио на располагање ни господину Драгану Перићу).
Поштовани господине Касина, молим Вас за објашњење како сте постали власник ове фотографије. Било је већ доста дискусије о томе, али никад нисам разумео како нека фотографија једноставно копирањем прелази у нечије власништво.
Да би ствар била јаснија, овај клинац на фотографији сам ја лично и персонално, оригинал фотографије имам код себе, можда чак и негатив (ако је на филму), фотографију је снимио мој отац, а није ми познато да сам негде објавио копију, ни кад ни где (до пре кратког времена држао сам се принципа да не објављујем личне фотографије, тако да ову фотографију нисам ставио на располагање ни господину Драгану Перићу).
... Gosn. Dundo , proveriću i promptno dojaviti ... nije mi običaj da stavljam ovakve potpise na nešto što nije fizički u mojoj kolekciji, mada ne isključujem da se možda potkrala i greška ...
... Gosn. Dundo, u svakom slučaju, dobro se vi nama vratili :)...
...Не одлазим, а ако се понашам претежно као посматрач и пратим рад форума са све већим прескоцима, то је нешто што је, чини ми се, захватило већи број форумаша...
Добро нам дошли, поново, Госн Дундо.
Немојте се превише бринути. Ваљда ће нас Добри дух старог Београда одржати разумним.
Мени је драго што сте боље и што сте ту.
Осећаћемо ваше очи за вратом, што ће нас, ваљда мало и уозбиљити.
А имаћемо коме и да се обратимо за савет, помоћ, можда неки кратак превод...
Још једном, драго ми је што сте међу нама!
Примите изразе мог поштовања.
Овог се сећам одлично! Реклама на врху палате Игуманов, мењала је боју. Због ноћних услова снимак је урађен дугом експозицијом па је фигура на врху снимљена у обе позиције које симулирају покрет. Ова ми је реклама привлачила пажњу и дуго бих као клинац стајао и гледао како се "чика" помера а цела реклама мења боју. А онда је једног дана боја престала да се мења, затим се и "чика" укочио. Већ сам био одрастао кад сам приметио да рекламе више није било.
Ех, да...
Ово је очито шире распрострањен феномен. Сви Београђани моје и околних генерација деле исте успомене на "чика-молера" с врха палате Игуманов... :)
За почетак да и ја похвалим ммилованов пост "Илић и Андрејевић". Прича заиста заслужује роман, па екранизацију.
А овако је настајао школован официрски кадар...
Војна академија Краљевине Србије
По пројекту Илије Гарашанина, а по одобрењу Кнеза Милоша Великог 6. марта 1850. године основана је Артиљериjска школа, касније Војна академија Краљевине Србије. Први курс Артиљериjске школе 1850-1855 завршили су и добили чин ови питомци:
Тихомиљ Николић(касније ђенерал и министар војни), Милојко Лешјанин(касн.ђенерал и министар војни), Коста С. Протић(касн.ђенерал, министар војни, краљевски намесник), Александар Николић(касн.Инжињерски пуковник), Тодор Бојовић(касн.ђенералштабни потпуковник), Василије Јанковић(касн.артиљ.потпуковник), Нићифор Јовановић(касн.артиљ.пуковник), Марко Катанић(почасни ђенерал), Арсеније Станојевић(касн.артиљ.пуковник), Лазар Војводић(касн.пешадијски потпоручник).
VI класа питомаца војне академије 1861-1866. У горњем реду с лева на десно:
Мирко Савић, Михаило Магдаленић, Михаило Илић, Коста Укропина
У средњем реду: Стеван Луковић, Светозар Љочић, Радомир Путник, Тома Јовановић, Милан Милићевић, Павле Шафарик
У доњем реду: Кока Миловановић, Милан Спирић, Јован Д. Прапорчетовић, Милош Андрејевић, Тодор Поповићи Јеврем Велимировић.
Стара зграда Војне академије
Нова зграда довршена 1899.
Наставници Војне академије
Учионица питомаца II године
Трпезарија Војне академије
Оружје питомаца
Борба пушкама
Борба сабљама
Час геодезије
Време забаве на академији
Питомци на одмору
Са белим орлом
Питање гласи: Где се налазила стара а где нова зграда Војне академије? :smile:
Ova fotografija je postavljana nekoliko puta, čini mi se da je bila sa potpisom na nemačkom. Ako nešto nisam pogrešno "prekopčao" u glavi, neko je rekao da je ovo Cvetni trg. Moglo bi a bude čak i to: zgrada u daljini me podseća na oficirsku zadrugu dok ono što bi bio oficirski dom nije najjasnije. Ali u tom slučaju, čak nema nikakvih naznaka od zgrada duž ulice Kralja Milana pored zadruge i iza nje, samo drveće koje nije baš naročito visoko. Osim toga, ono što bi trebalo da bude Manjež sa zgradom pozorišta ne vidi se. Od celog kompleksa Manježa samo jedna prizemljuša. Još jedan detalj, možda ne previše značajan: ulica je pod kockom.
Međutim, teško bi ovo mogao da bude Mali pijac. Kažu da je Mali pijac bio na trgu ispred bivšeg "Geozavoda" (Beogradske zadruge) ma da sam ja bio uveren da je bio na prostoru Svetonikoljskog trga. Na prvi pogled bi i mogao da bude Svetonikoljski trg ali mislim da hotel "Bristol" ima manje kupole od ove koju vidimo u daljini. Ovo sigurno nije prostor između hotela "Bristol" i "Bosna", nema toliko prostora a ni drveća.
Ja sam skloniji tezi o Cvetnom trgu tj. Kralja Milana ali me buni gde se dede zgrada Manježa. U tom slučaju Mađari greše kad označavaju ovo kao Mali pijac (ne znam mađarski ali verujem kad VK kaže da je to napisano), ali greše i Nemci (nisu baš tako precizni ili nisu bili nekad).
... ovo je apsolutno Cvetni trg, prva levo kupola je od Oficirskog doma, a druga od Oficirske zadruge ... Manjež ne može da se vidi, pošto je ovo kosina Njegoševe ulice , a ne Kralja Milana ...
... naravno, ovo nema veze sa Mali pijac, Mali pijac potopila Sava :)...
Угао Светозара Марковића и Његошеве. Овде је данас онај плато са обиљем кафића а на месту трошне зграде са лева данас се сија величанствени Макси....
A sad videh da mi i Gajić daje dodatne informacije. Hvala i Gajiću!
Поштовани господине Касина, молим Вас за објашњење како сте постали власник ове фотографије. Било је већ доста дискусије о томе, али никад нисам разумео како нека фотографија једноставно копирањем прелази у нечије власништво.
Да би ствар била јаснија, овај клинац на фотографији сам ја лично и персонално, оригинал фотографије имам код себе, можда чак и негатив (ако је на филму), фотографију је снимио мој отац, а није ми познато да сам негде објавио копију, ни кад ни где (до пре кратког времена држао сам се принципа да не објављујем личне фотографије, тако да ову фотографију нисам ставио на располагање ни господину Драгану Перићу).
Поштовани господине Касина, молим Вас за објашњење како сте постали власник ове фотографије. Било је већ доста дискусије о томе, али никад нисам разумео како нека фотографија једноставно копирањем прелази у нечије власништво.
Да би ствар била јаснија, овај клинац на фотографији сам ја лично и персонално, оригинал фотографије имам код себе, можда чак и негатив (ако је на филму), фотографију је снимио мој отац, а није ми познато да сам негде објавио копију, ни кад ни где (до пре кратког времена држао сам се принципа да не објављујем личне фотографије, тако да ову фотографију нисам ставио на располагање ни господину Драгану Перићу).
... Gosn. Dundo , proveriću i promptno dojaviti ... nije mi običaj da stavljam ovakve potpise na nešto što nije fizički u mojoj kolekciji, mada ne isključujem da se možda potkrala i greška ...
... Gosn. Dundo, u svakom slučaju, dobro se vi nama vratili :)...
Добро нам дошли, поново, Госн Дундо.
Немојте се превише бринути. Ваљда ће нас Добри дух старог Београда одржати разумним.
Мени је драго што сте боље и што сте ту.
Осећаћемо ваше очи за вратом, што ће нас, ваљда мало и уозбиљити.
А имаћемо коме и да се обратимо за савет, помоћ, можда неки кратак превод...
Још једном, драго ми је што сте међу нама!
Примите изразе мог поштовања.
Овог се сећам одлично! Реклама на врху палате Игуманов, мењала је боју. Због ноћних услова снимак је урађен дугом експозицијом па је фигура на врху снимљена у обе позиције које симулирају покрет. Ова ми је реклама привлачила пажњу и дуго бих као клинац стајао и гледао како се "чика" помера а цела реклама мења боју. А онда је једног дана боја престала да се мења, затим се и "чика" укочио. Већ сам био одрастао кад сам приметио да рекламе више није било.
Ех, да...
Ово је очито шире распрострањен феномен. Сви Београђани моје и околних генерација деле исте успомене на "чика-молера" с врха палате Игуманов... :)
А овако је настајао школован официрски кадар...
Војна академија Краљевине Србије
По пројекту Илије Гарашанина, а по одобрењу Кнеза Милоша Великог 6. марта 1850. године основана је Артиљериjска школа, касније Војна академија Краљевине Србије. Први курс Артиљериjске школе 1850-1855 завршили су и добили чин ови питомци:
Тихомиљ Николић(касније ђенерал и министар војни), Милојко Лешјанин(касн.ђенерал и министар војни), Коста С. Протић(касн.ђенерал, министар војни, краљевски намесник), Александар Николић(касн.Инжињерски пуковник), Тодор Бојовић(касн.ђенералштабни потпуковник), Василије Јанковић(касн.артиљ.потпуковник), Нићифор Јовановић(касн.артиљ.пуковник), Марко Катанић(почасни ђенерал), Арсеније Станојевић(касн.артиљ.пуковник), Лазар Војводић(касн.пешадијски потпоручник).
VI класа питомаца војне академије 1861-1866. У горњем реду с лева на десно:
Мирко Савић, Михаило Магдаленић, Михаило Илић, Коста Укропина
У средњем реду: Стеван Луковић, Светозар Љочић, Радомир Путник, Тома Јовановић, Милан Милићевић, Павле Шафарик
У доњем реду: Кока Миловановић, Милан Спирић, Јован Д. Прапорчетовић, Милош Андрејевић, Тодор Поповић и Јеврем Велимировић.
Стара зграда Војне академије
Нова зграда довршена 1899.
Наставници Војне академије
Учионица питомаца II године
Трпезарија Војне академије
Оружје питомаца
Борба пушкама
Борба сабљама
Час геодезије
Време забаве на академији
Питомци на одмору
Са белим орлом
Питање гласи: Где се налазила стара а где нова зграда Војне академије? :smile: