Ево, док је пауза ове мање-више незанимљиве утакмице, да покажем пар авалских мотива, некад и сад.
Студентско одмаралиште Радојка Лакић 1958 године:
исто место сликано данас:
очигледно је да је и бруцошима мало кренуло, ред је био да се упристоје и купе себи одговарајуће џипове...
Пансион Београд:
Ускоро прераста у Club Avala:
Ево и једне предратне виле, мени врло интересантне, која данас има другачију намену:
Ако добро памтим попис радова и збирку фотографија коју сам на једно поподне видео код покојног архитекте Стојкова, ову вилу је пројектовао архитекта Секулић, коме су помагали архитекте Димитрије Маринковић и Богдан Стојков. Не знам да ли сам тачно упамтио податак, али мислим да се доводи у везу са Фотићем. Да ли је то исти Фотић који је касније био амбасадор у САД или неки његов близак рођак није ми познато.
Нажалост, како можемо са фотографија видети, од ове крајње интересантне предратне виле данас није остало - ништа.
... da nastavimo prema Kalemegdanu, eno ga proviruje malo iznad kraja zgrade ...
... u potpisu stoji Ministarstvo finansija - kontrolno odeljenje ... znamo li nešto više o ovoj zgradi ? ...
Него Касина, да није ово зграда на чијем се месту данас налазе бараке у којима је дуго био смештен "Црвени сигнал"? Ова улица која иде попречно би, у том случају, требале да буду, заправо Велике степенице, њихов почетак, подножје...
Давно сам у некој од књига које су се бавиле старим Београдом (или то беше књига са разледницама, не сећам се најтачније) пронашао да је цела једна страна Великих степеница порушена у бомбардовању 6. априла.
Да није тада и страдала ова зграда?
А "Министарство финансија, контролно одељење"... хм... па има логике, царинарнице, магацини - личи на тако нешто.
Vrlo moguće da si u pravu! Ono iznad je Kalemegdan (Savsko šetalište)
Pogledaj uokvirenu zgradu, liči na onu kuću koja je postojala nedaleko od današnjeg Zavoda za zaštitu spomenika i bila joj veoma slična po igledu.
Ovo zaokruženo žutom je kula koja je na drugoj, novijoj fotografiji takođe uokvirena žutom.
... Goldi, od samog početka je konstatovano da se ova zgrada nalazi u zoni ispod Kalemegdana : " ... da nastavimo prema Kalemegdanu, eno ga proviruje malo iznad kraja zgrade ..." odgovore o mogućoj nameni, dali su nam Putnik i Milovan, a za preciznu lokaciju će nam po ko zna koji put poslužiti dex i njegova avijacija (Dex, javiii seee) ...
Према писању Милована Ђиласа у његовој аутобиографији, кад су демонстрације узеле маха и кад је постало јасно на чијој страни су народне масе, београдски комунисти су се на своју руку прикључили маси („да не изгубе позиције и контакт са масама“). Овога пута нису морали много да чекају на Стаљинову реакцију. Према писању Ђиласа, у недељу 6. априла 1941. у 8 часова морали су сви одговорни комунисти да се скупе на „рибање“ (у неком стану код Каленићеве пијаце). Само пола сата раније, док су сви актери били на путу, почело је бомбардовање. Многи од њих су једва извукли живе главе јер је по казивању Ђиласа тај крај већ у првом налету много страдао. Случај?
Колико су ови подаци из аутобиографије Милована Ђиласа тачни, не знам. Не звуче ми нелогично и зато сам их запамтио. Осим тога изгледају ми као прихватљив компромис између екстремних тврђења о улози комуниста 27. марта 1941.
Нисам раније никад чуо (ни видео слике) да су демонстранти исецали средине застава. Колико знам тадашња југословенска застава није имала ништа у средини. Једино ако су из немачких застава исецали кукасти крст - и добили црвене заставе. Требало би имати снимке у боји.
Ако добро памтим (штета што тадашња дискусија у биоскопу Југословенске Кинотеке није остала барем звучно забележена), многи сведоци тврдили су исто, тојест, општи консензус је баш био као у Ђиласовој "Аутобиографији" - прикључили су се сасвим касно, од поднева самог 27. марта.
Ево, кога интересује, филма из шест делова са неким новим филмским документима о 27. марту, али тада, у биоскопу Кинотеке, приказано је још других кадрова:
Према писању Милована Ђиласа у његовој аутобиографији, кад су демонстрације узеле маха и кад је постало јасно на чијој страни су народне масе, београдски комунисти су се на своју руку прикључили маси („да не изгубе позиције и контакт са масама“). Овога пута нису морали много да чекају на Стаљинову реакцију. Према писању Ђиласа, у недељу 6. априла 1941. у 8 часова морали су сви одговорни комунисти да се скупе на „рибање“ (у неком стану код Каленићеве пијаце). Само пола сата раније, док су сви актери били на путу, почело је бомбардовање. Многи од њих су једва извукли живе главе јер је по казивању Ђиласа тај крај већ у првом налету много страдао. Случај?
Колико су ови подаци из аутобиографије Милована Ђиласа тачни, не знам. Не звуче ми нелогично и зато сам их запамтио. Осим тога изгледају ми као прихватљив компромис између екстремних тврђења о улози комуниста 27. марта 1941.
Нисам раније никад чуо (ни видео слике) да су демонстранти исецали средине застава. Колико знам тадашња југословенска застава није имала ништа у средини. Једино ако су из немачких застава исецали кукасти крст - и добили црвене заставе. Требало би имати снимке у боји.
Ако добро памтим (штета што тадашња дискусија у биоскопу Југословенске Кинотеке није остала барем звучно забележена), многи сведоци тврдили су исто, тојест, општи консензус је баш био као у Ђиласовој "Аутобиографији" - прикључили су се сасвим касно, од поднева самог 27. марта.
Ево, кога интересује, филма из шест делова са неким новим филмским документима о 27. марту, али тада, у биоскопу Кинотеке, приказано је још других кадрова:
http://www.youtube.com/watch?v=IWIYHPSOkUY
http://www.youtube.com/watch?v=PmbQU1vyEuo
http://www.youtube.com/watch?v=IGYVCmjBe6s
http://www.youtube.com/watch?v=HOMw364hXKU
http://www.youtube.com/watch?v=C-P81M2RdL8
http://www.youtube.com/watch?v=GU0r34qRIjY
U redu Đilas, ali Dedijer svoje dnevnike počinje opisom šetnje sa Lolom Ribarom, negde oko Mostara ugledaju da se nešto dešava i potrče da vide...
Изузетно занимљиво. Не знам да ли имаш фотографије још једне, оближње виле, исто овакве (у камену).
То је иначе била вила Дамјана Бранковића, човека који је имао велику кућу на почетку Булевара Ослобођења изнад Славије, Великог Мајстора ложе "Југославија" и патриотски настројеног човека који је у избегличкој влади на Крфу био веома значајна личност. За цркву у Белом Потоку даривао је три иконе које је насликао нико други до Јован Бијелић!
Према писању Милована Ђиласа у његовој аутобиографији, кад су демонстрације узеле маха и кад је постало јасно на чијој страни су народне масе, београдски комунисти су се на своју руку прикључили маси („да не изгубе позиције и контакт са масама“). Овога пута нису морали много да чекају на Стаљинову реакцију. Према писању Ђиласа, у недељу 6. априла 1941. у 8 часова морали су сви одговорни комунисти да се скупе на „рибање“ (у неком стану код Каленићеве пијаце). Само пола сата раније, док су сви актери били на путу, почело је бомбардовање. Многи од њих су једва извукли живе главе јер је по казивању Ђиласа тај крај већ у првом налету много страдао. Случај?
Колико су ови подаци из аутобиографије Милована Ђиласа тачни, не знам. Не звуче ми нелогично и зато сам их запамтио. Осим тога изгледају ми као прихватљив компромис између екстремних тврђења о улози комуниста 27. марта 1941.
Нисам раније никад чуо (ни видео слике) да су демонстранти исецали средине застава. Колико знам тадашња југословенска застава није имала ништа у средини. Једино ако су из немачких застава исецали кукасти крст - и добили црвене заставе. Требало би имати снимке у боји.
Ако добро памтим (штета што тадашња дискусија у биоскопу Југословенске Кинотеке није остала барем звучно забележена), многи сведоци тврдили су исто, тојест, општи консензус је баш био као у Ђиласовој "Аутобиографији" - прикључили су се сасвим касно, од поднева самог 27. марта.
... Milovan Đilas u svom stanu u Palmotićevoj 8, sa pogledom prema ulici...
...opšti tajac ... Đido, majku mu božju je l' sam u pravu, ko je organizovao demonstracije 27. marta, a ? ... paaa , druže Stari, ne znaaam baš ... a ostali, ostali nisu odavde - došli s' mora, ćute ko ribe i ne trepću ...
... vikend je, specijalna utešna nagrada za sve (eventualne) navijače Urugvaja, a oni koji to nisu, samo se opustite i uživajte dok se napajamo sa novog izvora , čini mi se da nema potrebe da se stavlja link 8) ...
... naš skromni i dobri dex nas je razmazio, posle njegove avijacije, retko ko se još usuđuje da sedne zasedne u pilotsku kabinu ... jedan snimak gde vidimo Markovu crkvu i Poštu u izgradnji, i još ponešto ,,,
... jedan fini most, ali kao da se ne vidi Sajam ...
Студентско одмаралиште Радојка Лакић 1958 године:
исто место сликано данас:
очигледно је да је и бруцошима мало кренуло, ред је био да се упристоје и купе себи одговарајуће џипове...
Пансион Београд:
Ускоро прераста у Club Avala:
Ево и једне предратне виле, мени врло интересантне, која данас има другачију намену:
Амбуланта у Белом Потоку.
Нажалост, како можемо са фотографија видети, од ове крајње интересантне предратне виле данас није остало - ништа.
... u potpisu stoji Ministarstvo finansija - kontrolno odeljenje ... znamo li nešto više o ovoj zgradi ? ...
Него Касина, да није ово зграда на чијем се месту данас налазе бараке у којима је дуго био смештен "Црвени сигнал"? Ова улица која иде попречно би, у том случају, требале да буду, заправо Велике степенице, њихов почетак, подножје...
Давно сам у некој од књига које су се бавиле старим Београдом (или то беше књига са разледницама, не сећам се најтачније) пронашао да је цела једна страна Великих степеница порушена у бомбардовању 6. априла.
Да није тада и страдала ова зграда?
А "Министарство финансија, контролно одељење"... хм... па има логике, царинарнице, магацини - личи на тако нешто.
Vrlo moguće da si u pravu! Ono iznad je Kalemegdan (Savsko šetalište)
Pogledaj uokvirenu zgradu, liči na onu kuću koja je postojala nedaleko od današnjeg Zavoda za zaštitu spomenika i bila joj veoma slična po igledu.
Ovo zaokruženo žutom je kula koja je na drugoj, novijoj fotografiji takođe uokvirena žutom.
... Goldi, od samog početka je konstatovano da se ova zgrada nalazi u zoni ispod Kalemegdana : " ... da nastavimo prema Kalemegdanu, eno ga proviruje malo iznad kraja zgrade ..." odgovore o mogućoj nameni, dali su nam Putnik i Milovan, a za preciznu lokaciju će nam po ko zna koji put poslužiti dex i njegova avijacija (Dex, javiii seee) ...
... ipak, da ovoga puta i označim ...
Према писању Милована Ђиласа у његовој аутобиографији, кад су демонстрације узеле маха и кад је постало јасно на чијој страни су народне масе, београдски комунисти су се на своју руку прикључили маси („да не изгубе позиције и контакт са масама“). Овога пута нису морали много да чекају на Стаљинову реакцију. Према писању Ђиласа, у недељу 6. априла 1941. у 8 часова морали су сви одговорни комунисти да се скупе на „рибање“ (у неком стану код Каленићеве пијаце). Само пола сата раније, док су сви актери били на путу, почело је бомбардовање. Многи од њих су једва извукли живе главе јер је по казивању Ђиласа тај крај већ у првом налету много страдао. Случај?
Колико су ови подаци из аутобиографије Милована Ђиласа тачни, не знам. Не звуче ми нелогично и зато сам их запамтио. Осим тога изгледају ми као прихватљив компромис између екстремних тврђења о улози комуниста 27. марта 1941.
Нисам раније никад чуо (ни видео слике) да су демонстранти исецали средине застава. Колико знам тадашња југословенска застава није имала ништа у средини. Једино ако су из немачких застава исецали кукасти крст - и добили црвене заставе. Требало би имати снимке у боји.
Ако добро памтим (штета што тадашња дискусија у биоскопу Југословенске Кинотеке није остала барем звучно забележена), многи сведоци тврдили су исто, тојест, општи консензус је баш био као у Ђиласовој "Аутобиографији" - прикључили су се сасвим касно, од поднева самог 27. марта.
Ево, кога интересује, филма из шест делова са неким новим филмским документима о 27. марту, али тада, у биоскопу Кинотеке, приказано је још других кадрова:
Према писању Милована Ђиласа у његовој аутобиографији, кад су демонстрације узеле маха и кад је постало јасно на чијој страни су народне масе, београдски комунисти су се на своју руку прикључили маси („да не изгубе позиције и контакт са масама“). Овога пута нису морали много да чекају на Стаљинову реакцију. Према писању Ђиласа, у недељу 6. априла 1941. у 8 часова морали су сви одговорни комунисти да се скупе на „рибање“ (у неком стану код Каленићеве пијаце). Само пола сата раније, док су сви актери били на путу, почело је бомбардовање. Многи од њих су једва извукли живе главе јер је по казивању Ђиласа тај крај већ у првом налету много страдао. Случај?
Колико су ови подаци из аутобиографије Милована Ђиласа тачни, не знам. Не звуче ми нелогично и зато сам их запамтио. Осим тога изгледају ми као прихватљив компромис између екстремних тврђења о улози комуниста 27. марта 1941.
Нисам раније никад чуо (ни видео слике) да су демонстранти исецали средине застава. Колико знам тадашња југословенска застава није имала ништа у средини. Једино ако су из немачких застава исецали кукасти крст - и добили црвене заставе. Требало би имати снимке у боји.
Ако добро памтим (штета што тадашња дискусија у биоскопу Југословенске Кинотеке није остала барем звучно забележена), многи сведоци тврдили су исто, тојест, општи консензус је баш био као у Ђиласовој "Аутобиографији" - прикључили су се сасвим касно, од поднева самог 27. марта.
Ево, кога интересује, филма из шест делова са неким новим филмским документима о 27. марту, али тада, у биоскопу Кинотеке, приказано је још других кадрова:
U redu Đilas, ali Dedijer svoje dnevnike počinje opisom šetnje sa Lolom Ribarom, negde oko Mostara ugledaju da se nešto dešava i potrče da vide...
Амбуланта у Белом Потоку.
Изузетно занимљиво. Не знам да ли имаш фотографије још једне, оближње виле, исто овакве (у камену).
То је иначе била вила Дамјана Бранковића, човека који је имао велику кућу на почетку Булевара Ослобођења изнад Славије, Великог Мајстора ложе "Југославија" и патриотски настројеног човека који је у избегличкој влади на Крфу био веома значајна личност. За цркву у Белом Потоку даривао је три иконе које је насликао нико други до Јован Бијелић!
Према писању Милована Ђиласа у његовој аутобиографији, кад су демонстрације узеле маха и кад је постало јасно на чијој страни су народне масе, београдски комунисти су се на своју руку прикључили маси („да не изгубе позиције и контакт са масама“). Овога пута нису морали много да чекају на Стаљинову реакцију. Према писању Ђиласа, у недељу 6. априла 1941. у 8 часова морали су сви одговорни комунисти да се скупе на „рибање“ (у неком стану код Каленићеве пијаце). Само пола сата раније, док су сви актери били на путу, почело је бомбардовање. Многи од њих су једва извукли живе главе јер је по казивању Ђиласа тај крај већ у првом налету много страдао. Случај?
Колико су ови подаци из аутобиографије Милована Ђиласа тачни, не знам. Не звуче ми нелогично и зато сам их запамтио. Осим тога изгледају ми као прихватљив компромис између екстремних тврђења о улози комуниста 27. марта 1941.
Нисам раније никад чуо (ни видео слике) да су демонстранти исецали средине застава. Колико знам тадашња југословенска застава није имала ништа у средини. Једино ако су из немачких застава исецали кукасти крст - и добили црвене заставе. Требало би имати снимке у боји.
Ако добро памтим (штета што тадашња дискусија у биоскопу Југословенске Кинотеке није остала барем звучно забележена), многи сведоци тврдили су исто, тојест, општи консензус је баш био као у Ђиласовој "Аутобиографији" - прикључили су се сасвим касно, од поднева самог 27. марта.
... Milovan Đilas u svom stanu u Palmotićevoj 8, sa pogledom prema ulici...
...opšti tajac ... Đido, majku mu božju je l' sam u pravu, ko je organizovao demonstracije 27. marta, a ? ... paaa , druže Stari, ne znaaam baš ... a ostali, ostali nisu odavde - došli s' mora, ćute ko ribe i ne trepću ...
... naš skromni i dobri dex nas je razmazio, posle njegove avijacije, retko ko se još usuđuje da sedne zasedne u pilotsku kabinu ... jedan snimak gde vidimo Markovu crkvu i Poštu u izgradnji, i još ponešto ,,,
... jedan fini most, ali kao da se ne vidi Sajam ...
... tri Kalemegdana ...
... i jedna malo veća, malo niže ...