У издању Радио Београда објављена је књига Зендер Белград. Аутор је Мирјана Николић
Ако је неко није видео, ево пар страница.
Веома занимљива књига.
Поред тога морам да приметим да ће још много воде протећи Дунавом и Савом док ми почнемо објективно да се односимо према историјским чињеницама.
Званичан назив окупираног Радио Београда је био Soldatensender Belgrad а не Sender Belgrad.
За ову игру рунама SS у наслову књиге не знам шта да кажем...
Дат је на управљање пешадијском пуку Großdeutschland који је након 1942. прерастао у познату дивизију истог назива са Источног фронта. Ова јединица никада није била у саставу Waffen-SS па зато нема потребе за оваквим јефтиним триковима. Радио је коришћен у пропагандне сврхе тада, као и након преузимања од стране нове власти.
Кога занима објективан осврт може га наћи на http://en.wikipedia.org/wiki/Radio_Belgrade и сазнати нешто о емитовању Лили Марлен, вези са познатим заповедником Афричког корпуса Ервином Ромелом и сл.
Ако неко има податке о томе како су зли есесовци појели све плоче па након тога спалили Радио Београд, требало би сада да се јави.
Вујица Брковић, "спикер Радио Београда којим су управљали Немци, студент из среза Таковског", стрељан је уз ово штуро образложење новембра 1944.
Нисам знао да је ово изашло. Хвала на податку.
Мени нису пак јасна она мала ћириличн слова у загради.
Наравно, зли есесовци нису могли да поједу све плоче из предратног Радио Београда. Напротив, емитовали су их одмах по окупацији (тврде историјски извори) до успостављања сопствене фонотеке.
Плоче, као и читав материјал радио станице су после рата даване на аукцију за неку смешну суму, а бацање је вероватно "задесило" компромитујуће папирне документе.
Радио програм који је био снимљен на плоче такође је раскрчмљен после рата и даван је буд зашто, јер се могла користити неснимљена страна (бланк) уписивог медија.
Мени је познато најмање пет потпуно различитих прича о дешавањима у вези београдске радио станице после 20. октобра 1944.
Исто толико прича постоји и у вези популарности "Лили Марлен"...
ХО/ХОО (или како ли се већ означавају макете возића)
Varos Kapija је написао/ла:
Бађунов је написао/ла:
Kasina је написао/ла:
Varos Kapija је написао/ла:
kasina је написао/ла:
Бађунов је написао/ла:
Гаврило је написао/ла:
Почео сам да бивам досадан али мислим да је код ове фотографије у питању ипак монтажа (све док ме неко не убеди другачије). На свим разгледницама се мање или више лепо види како пруга иде од раскрснице са кнеза С. Марковића низ Париску а затим завија у Карађорђеву (за разлику од данашње ситуације када пруга иде мало даље и прави кривину преко булевара војводе Бојовића иза бензинске пумпе. Али није то спорно. Спорна је позиција пруге и трамваја на овој црно-белој фотографији. Место снимања ове фотографије одговара позицији дубоко унутар Калемегдана на потезу од уласка код француске амбасаде ка степеницама из 1930-тих, чак врло близу степеницама. За доказ ево једне савремене фотографије
Ова фотографија је снимљена на шеталишту од француске амбасаде ка степеницама, готово на половини тог растојања, а у односу на завршетак Карађорђеве видљиво ближе улазу у Калемегдан код поменуте амбасаде. На црно-белој фотографији се тај завршетак и не види а готово да је отворена визура у даљем делу Карађорђеве, ка мосту. Поредећи ове две фотографије видљиво је:
1. део пруге на црно-белој фотографији није из деонице Париске улице од Карађорђеве ка француској амбасади јер би онда пруга ишла навише у лево а не наниже а не постоји друга кривина наниже у лево осим на преласку преко бул. војводе Бојовића,
2. трамвајска пруга је "превисоко" на црно-белој фотографији,
3. ако пруга није превисоко и представља онај део који прелази преко бул. војводе Бојовића, онда није могуће снимити Карађорђеву јер се са горњег дела фотографије види да је објектив изнад нивоа зграда у Карађорђевој а оса објектива зарања наниже.
Руку на срце, на Калемегданској страни бул. војводе Бојовића мислим да постоји сасвим благ успон или чак кратка зараван пре успона уз Париску. Истовремено ми нешто говори да је на црно-белој фотографији пад пруге ка Карађорђевој прејак (ако се уопште ради о тој кривини).
Због свега што рекох, и даље имам утисак да је овде реч о фотомонтажи све док ме неко не убеди у супротно.
PS Falilo je nekoliko /quote zatvortenih tagova, ali tekst je tu
Да додам и ја коју: мени читава "аура" ове фотографије делује нестварно.
Први утисак који сам имао кад сам је видео био је као да је читав предео уствари само изузетно вешто урађена илустрација-позадина за макету возића/трамваја, овог који јури низбрдио у првом плану...
Има ту и још неких нејасних момената који ми делују вештачки, например, ове светиљке доле уз реку или две зграде у даљини, велике коцкице тик над улазом на мост са леве стране.
Можда грешим, и све ово има неко "Ешеровско" објашњење, али, овако, "на прву/другу/трећу...", мени ова фотографија изазива дилеме, као и колегама.
Знам да смо "недавно" имали једну сличну сумњичавост око гробова црвеноармејаца Горбунова & другова на Теразијском платоу коју је Касина успешно разрешио. Овде нисам баш превише уверен да ћемо лако доћи до одговора, поготово ако смо налетели на неку стару историјску "фото смицалицу".
Kasinine slike su lepe zaista, ali zapažanje Varoš Kapije je sasvim opravdano i mislim da nije razjašnjeno.
Stiče se utisak kao da je deo padine danas skresan, jer tramvaj umesto da se penje ka vrhu Kališa on se spušta.
Da bi došao na početak strelice tj. presekao Karađorđevu kod benzinske pumpe, morao bi da napravi još jednu oštru krivinu udesno.
Ne treba, svakako, izgubiti iz vida da on ide desnim šinama tj, ka mostu.
... komentari Dorćolca su zanimljivi, ali zapažanja bi valjalalo malo precizirati 8) ... postoji samo jedna jedina serpentina, ako pod njom podrazumevamo skretanje za gotovo 180 stepeni, baš kao što ne postoji nikakva oštra krivina da bi se ušlo u Karađorđevu,već sasvim obično skretanje udesno ... pod oštrom krivinom bi se valjda podrazumevalo nešto što je oštrije od 90 stepeni, a o tome naravnoovde nema govora ... uostalom, ponajbolje se sve vidi na ovoj Putnikovoj (mada je sve bilo podosta jasno i na rukom obeleženim crveno plavim linijama Varošanca ...
Путник је написао/ла:
Мени се чини да је сликано негде овде на успону:
... dakle, slikano je, kao što reče i Putnik, sa ove padine, recimo negde iz zone ove crne urvine koja seće belinu snega sa leve strane ... fotografisano je malo sa visine, pa to zbunjuje ...
... to naravno ne isključuje moguće foto-dorade u nekim detaljima, ali ukupna panorama, ugao i izgled ovog dela grada su van svakog spora, barem po mom skromnom sudu ...
Грешна ми душа где дигох узбуну из чиста мира! Мало сам се играо нацртне геометрије (више одокативно) укључујући и ону зимску фотографију и прихватио чињеницу да све стоји приближно на истим позицијама. Разлике су довољно ситне да се могу тумачити различитим објективима и угловима снимања. Гаврило, извини! Мада мислим да нема ништа лоше у провери веродостојности сваке фотографије, нарочито кад то чини више особа,
Ако је неко није видео, ево пар страница.
Веома занимљива књига.
Поред тога морам да приметим да ће још много воде протећи Дунавом и Савом док ми почнемо објективно да се односимо према историјским чињеницама.
Званичан назив окупираног Радио Београда је био Soldatensender Belgrad а не Sender Belgrad.
За ову игру рунама SS у наслову књиге не знам шта да кажем...
Дат је на управљање пешадијском пуку Großdeutschland који је након 1942. прерастао у познату дивизију истог назива са Источног фронта. Ова јединица никада није била у саставу Waffen-SS па зато нема потребе за оваквим јефтиним триковима. Радио је коришћен у пропагандне сврхе тада, као и након преузимања од стране нове власти.
Кога занима објективан осврт може га наћи на http://en.wikipedia.org/wiki/Radio_Belgrade и сазнати нешто о емитовању Лили Марлен, вези са познатим заповедником Афричког корпуса Ервином Ромелом и сл.
Ако неко има податке о томе како су зли есесовци појели све плоче па након тога спалили Радио Београд, требало би сада да се јави.
Вујица Брковић, "спикер Радио Београда којим су управљали Немци, студент из среза Таковског", стрељан је уз ово штуро образложење новембра 1944.
Нисам знао да је ово изашло. Хвала на податку.
Мени нису пак јасна она мала ћириличн слова у загради.
Наравно, зли есесовци нису могли да поједу све плоче из предратног Радио Београда. Напротив, емитовали су их одмах по окупацији (тврде историјски извори) до успостављања сопствене фонотеке.
Плоче, као и читав материјал радио станице су после рата даване на аукцију за неку смешну суму, а бацање је вероватно "задесило" компромитујуће папирне документе.
Радио програм који је био снимљен на плоче такође је раскрчмљен после рата и даван је буд зашто, јер се могла користити неснимљена страна (бланк) уписивог медија.
Мени је познато најмање пет потпуно различитих прича о дешавањима у вези београдске радио станице после 20. октобра 1944.
Исто толико прича постоји и у вези популарности "Лили Марлен"...
Мени се чини да је сликано негде овде на успону:
Ma sve je OK, verovatno su kasnije nabacili malo zemlje i produžili uspon pa se ova zaravan izgubila.
Почео сам да бивам досадан али мислим да је код ове фотографије у питању ипак монтажа (све док ме неко не убеди другачије). На свим разгледницама се мање или више лепо види како пруга иде од раскрснице са кнеза С. Марковића низ Париску а затим завија у Карађорђеву (за разлику од данашње ситуације када пруга иде мало даље и прави кривину преко булевара војводе Бојовића иза бензинске пумпе. Али није то спорно. Спорна је позиција пруге и трамваја на овој црно-белој фотографији. Место снимања ове фотографије одговара позицији дубоко унутар Калемегдана на потезу од уласка код француске амбасаде ка степеницама из 1930-тих, чак врло близу степеницама. За доказ ево једне савремене фотографије
http://img408.imageshack.us/img408/9973/dsci00030.jpg
Ова фотографија је снимљена на шеталишту од француске амбасаде ка степеницама, готово на половини тог растојања, а у односу на завршетак Карађорђеве видљиво ближе улазу у Калемегдан код поменуте амбасаде. На црно-белој фотографији се тај завршетак и не види а готово да је отворена визура у даљем делу Карађорђеве, ка мосту. Поредећи ове две фотографије видљиво је:
1. део пруге на црно-белој фотографији није из деонице Париске улице од Карађорђеве ка француској амбасади јер би онда пруга ишла навише у лево а не наниже а не постоји друга кривина наниже у лево осим на преласку преко бул. војводе Бојовића,
2. трамвајска пруга је "превисоко" на црно-белој фотографији,
3. ако пруга није превисоко и представља онај део који прелази преко бул. војводе Бојовића, онда није могуће снимити Карађорђеву јер се са горњег дела фотографије види да је објектив изнад нивоа зграда у Карађорђевој а оса објектива зарања наниже.
Руку на срце, на Калемегданској страни бул. војводе Бојовића мислим да постоји сасвим благ успон или чак кратка зараван пре успона уз Париску. Истовремено ми нешто говори да је на црно-белој фотографији пад пруге ка Карађорђевој прејак (ако се уопште ради о тој кривини).
Због свега што рекох, и даље имам утисак да је овде реч о фотомонтажи све док ме неко не убеди у супротно.
PS Falilo je nekoliko /quote zatvortenih tagova, ali tekst je tu
Да додам и ја коју: мени читава "аура" ове фотографије делује нестварно.
Први утисак који сам имао кад сам је видео био је као да је читав предео уствари само изузетно вешто урађена илустрација-позадина за макету возића/трамваја, овог који јури низбрдио у првом плану...
Има ту и још неких нејасних момената који ми делују вештачки, например, ове светиљке доле уз реку или две зграде у даљини, велике коцкице тик над улазом на мост са леве стране.
Можда грешим, и све ово има неко "Ешеровско" објашњење, али, овако, "на прву/другу/трећу...", мени ова фотографија изазива дилеме, као и колегама.
Знам да смо "недавно" имали једну сличну сумњичавост око гробова црвеноармејаца Горбунова & другова на Теразијском платоу коју је Касина успешно разрешио. Овде нисам баш превише уверен да ћемо лако доћи до одговора, поготово ако смо налетели на неку стару историјску "фото смицалицу".
Kasinine slike su lepe zaista, ali zapažanje Varoš Kapije je sasvim opravdano i mislim da nije razjašnjeno.
Stiče se utisak kao da je deo padine danas skresan, jer tramvaj umesto da se penje ka vrhu Kališa on se spušta.
Da bi došao na početak strelice tj. presekao Karađorđevu kod benzinske pumpe, morao bi da napravi još jednu oštru krivinu udesno.
Ne treba, svakako, izgubiti iz vida da on ide desnim šinama tj, ka mostu.
... komentari Dorćolca su zanimljivi, ali zapažanja bi valjalalo malo precizirati 8) ... postoji samo jedna jedina serpentina, ako pod njom podrazumevamo skretanje za gotovo 180 stepeni, baš kao što ne postoji nikakva oštra krivina da bi se ušlo u Karađorđevu,već sasvim obično skretanje udesno ... pod oštrom krivinom bi se valjda podrazumevalo nešto što je oštrije od 90 stepeni, a o tome naravnoovde nema govora ... uostalom, ponajbolje se sve vidi na ovoj Putnikovoj (mada je sve bilo podosta jasno i na rukom obeleženim crveno plavim linijama Varošanca ...
Мени се чини да је сликано негде овде на успону:
... dakle, slikano je, kao što reče i Putnik, sa ove padine, recimo negde iz zone ove crne urvine koja seće belinu snega sa leve strane ... fotografisano je malo sa visine, pa to zbunjuje ...
... to naravno ne isključuje moguće foto-dorade u nekim detaljima, ali ukupna panorama, ugao i izgled ovog dela grada su van svakog spora, barem po mom skromnom sudu ...
... Komšo lepo, svaka čast :)... i pomalo nestvarno, kao da je u Portugaliji - ma da nije i ovo neki foto-shop 8) ...